USTAVNI SUD

KI127/19, Podnosilac: Benezir Berisha, ocena ustavnosti rešenja Apelacionog suda, Ac. br. 4988/18, od 13. marta 2019. godine

KI127/19 Rešenje o neprihvatljivosti od 13. maja 2020. godine, objavljeno dana 27 maja 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, izvršni postupak, pravo na pravično suđenje, zahtev očigledno neosnovan, zahtev neprihvatljiv

Podnositeljka zahteva je pred Ustavnim Sudom osporila ustavnost rešenja Apelacionog Suda [Ac. br. 4988/18] od 13. marta 2019. godine, tvrdeći da je došlo do povrede njenih prava koja su zagarantovana članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo, u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično i suđenje) Evropske Konvencije o Ljudskim pravima. Podnositeljka zahteva je podnela zahtev za izvršenje Presude Apelacionog suda [AC. br. 1302/2018] od 11. juna 2018. godine, a u vezi sa isplatom jedne obaveze, u sumi od 5500€ (pet hiljada i pet stotina evra), koja se treba isplatiti od strane njenog bivšeg supruga a na ime alimentacije. Međutim, nakon podnošenja prigovora prvostepeni izvršni sud je odlučio da ispravi ukupnu sumu obaveze od 5500€ (pet hiljada i pet stotina evra), zbog toga što je bivši suprug podnositeljke zahteva, jedan deo obaveza ispunio s vremena na vreme a putem bankarskih transfera. Zbog toga, podnositeljka zahteva je tvrdila da se mešanje izvršnih sudova u smanjenju isplate te ukupne sumu, dotaklo i već odlučenog slučaja (res judicata) i principa pravne sigurnosti.

U ovim okolnostima, Sud je ocenio da se izvršni sudovi nisu dotakli suštinu onoga o čemu se već odlučilo, na osnovu parničnog postupka, u konačnoj Presudi Apelacionog Suda [AC. br. 1302/2018] od 11. juna 2018. godine, jer izvršni sudovi nisu ponovo otvorili ili izmenili presuđena pitanja, ni u vezi sa: i) verovanjem, pažnjom i obrazovanjem deteta O. M. ni u vezi sa ii) određivanjem visine mesečne obaveze od  150€ (jedna stotina i pedeset evra), u vezi sa alimentacijom, već us izmenili ukupnu sumu obaveze od, zbog razloga koji su navedeni iznad u stavovima 47 i 48 ove odluke. Što se tiče drugih navoda podnositeljke zahteva da su izvršni sudovi trebali da uzmu u obzir podneske koji su podneseni pred njima, Sud je ocenio da nije u nadležnosti Suda, da kao Sud ocenjuje činjenična ili zakonska pitanja, jer po pravilu ova pitanja spadaju u nadležnost redovnih sudova, sve dok njihovo donošenje odluka ne dovede do očigledne proizvoljnosti.

Kao zaključak, Sud smatra da podnositeljka zahteva, po ustavnim osnovama, nije potkrepila svoje navode da su odgovarajući postupci na neki način bili nepravični ili proizvoljni kao i da je osporenim rešenjem došlo do povrede njenih prava i sloboda koje su zagarantovane Ustavom i Konvencijom.  Samim tim, Sud je, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o Radu, zaključio da se zahtev podnositeljke zahteva, po ustavnim osnovama, treba proglasiti neprihvatljivim, kao očigledno neosnovan.