USTAVNI SUD

KI21/21, Podnosilac zahteva: Asllan Meka, Ocena ustavnosti rešenja Apelacionog suda Ac. br. 4385/2020 od 15. decembra 2020. godine

KI21/21, rešenje o neprihvatljivosti, odlučeno dana 28. aprila 2021. godine, objavljeno 12 maja. 2021 godine

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev za uvođenje privremene mere, nepotkrepljeni i neobrazloženi navodi, neprihvatljiv zahtev.

Podnosilac zahteva pre nego što je podneo sadašnji zahtev Sudu, dana 21. aprila 2020. godine, podneo je zahtev koji je registrovan pod brojem KI64/20, kojim je osporavao presudu [Rev. br. 2/2020] Vrhovnog suda od 19. februara 2020. godine, donetu u parničnom postupku, a u kojem je postupku, kroz presudu [C. br. 301/14] Osnovnog suda od 2. marta 2015. godine, odlučeno da se podnosilac zahteva i drugi tuženi obavezuju da licu A.K., u svojstvu zajmodavca, isplate dug u iznosu od 35.000,00 evra.  Sud je rešenjem o neprihvatljivosti od 22. jula 2020. godine, odlučio da su navodi podnosioca zahteva bili neprihvatljivi kao očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno pravilom 39 (2) Poslovnika o radu. U sadašnjom zahtevu, podnetom Sudu, podnosilac zahteva osporava rešenje Apelacionog suda, koje je doneto u izvršnom postupku, u kojem je postupku odlučeno da se izvrši gorenavedena presuda [C. br. 301/14] Osnovnog suda od 2. marta 2015. godine, koja je postala pravosnažna dana 8. novembra 2019. godine.    Sledstveno, privatni izvršitelj je nalogom o izvršenju dozvolio izvršenje presude [C. br. 301/14] Osnovnog suda od 2. marta 2015. godine.  Usled prigovora podnetog od strane podnosioca zahteva i drugih dužnika, Osnovni sud je rešenjem [PPP. br. 52/2020] od 15. jula 2020. godine odbio prigovor na nalog o izvršenju. U nastavku, kao rezultat žalbe podnete od strane podnosioca zahteva i drugih dužnika, Apelacioni sud je rešenjem [Ac. br. 4385/2020], od 15. decembra 2020. godine, odbio kao neosnovanu njihovu žalbu i potvrdio rešenje Osnovnog suda.

Povodom gorenavedenog rešenja Apelacionog suda, podnosilac zahteva navodi povredu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP; člana 32. Ustava u vezi sa članom 13. EKLJP, kao i člana 1. Protokola br. 1 EKLJP. Kao i u zahtevu KI64/20, podnosilac zahteva i u trenutnom zahtevu ponavlja da u njegovom slučaju nije bilo pravičnog i nepristrasnog suđenja tvrdeći da su ugovori bili fiktivni i nametnuti i da se ovde radi o zelenaštvu a ne o zajmu.  Podnosilac zahteva u svom zahtevu se poziva na gore navedene članove Ustava i EKLJP navodeći povredu osnovnih prava zagarantovanih tim članovima, ali bez ikakve razrade i obrazloženja o tome kako i zašto su povređena njegova prava zagarantovana gore navedenim članovima Ustava i EKLJP-a.

Sud je nakon ocene navoda podnosioca zahteva, na osnovu člana 48. Zakona i stavova (1) (d) i (2) pravila 39. Poslovnika o radu, kao i primenjujući standarde sudske prakse samog Suda i Evropskog suda za ljudska prava, naglasio da su (i) stranke u njihovim zahtevima dužne da tačno razjasne i adekvatno iznesu činjenice i navode; i takođe (ii) da dokažu i u dovoljnoj meri potkrepe svoje tvrdnje o povredi ustavnih prava ili ustavnih odredaba. Sud je utvrdio da su navodi podnosioca zahteva “nepotkrepljeni i neobrazloženi”, a samim tim je njegov zahtev proglašen neprihvatljivim kao očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kako je određeno članom 48. Zakona i pravilom 39 (1) i (2) Poslovnika o radu. Nakon toga je Sud takođe odlučio da odbije njegov zahtev za privremenu meru.