USTAVNI SUD

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev za ponavljanje postupka

Opštinski sud je odbio tužbeni zahtev podnosioca za poništaj ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i potvrđivanje da je podnosilac zahteva vlasnik na osnovu nasleđa 1/7 idealnog dela katastarske parcele. Okružni sud je prvobitno usvojio žalbu podnosioca zahteva, ukidajući gore navedenu presudu Opštinskog suda i vratio predmet istom sudu na ponovni postupak. Nakon toga, Opštinski sud je odbio zahtev podnosioca zahteva kao neosnovan. Nakon toga, Okružni sud je odbio žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Opštinskog suda. Protiv gore navedene presude, podnosilac je podneo zahtev za reviziju, a zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je državni tužilac. Vrhovni sud je odbio kao neosnovan zahtev državnog tužioca za zaštitu zakonitosti, dok je revizija podnosioca zahteva odbačena kao nedozvoljena (konačna odluka o meritornoj oceni predmeta). Zatim je podnosilac tri puta za redom podneo vanredno pravno sredstvo – zahtev za ponavljanje postupka. Konačno, Vrhovni sud je odbio kao očigledno neosnovanu reviziju podnosioca zahteva podnetu u trećem postupku ponavljanja postupka.

Sud skreće pažnju na navode podnosioca zahteva da su mu odlukama redovnih sudova povređena prava zagarantovana članom 31. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a, odnosno isti tvrdi da mu je povređeno pravo na pravično suđenje, čime se pojedincu  garantuje tretman u sudu svakog zahteva koji se odnosi na građanska prava i obaveze, kroz pokretanje građanskog postupka, jer mu je usled uskog tumačenja relevantnih normi povređen pristup sudu, u kom slučaju Vrhovni sud je odbio zahtev podnosioca za ponavljanje postupka.

Nakon toga, Sud je ocenio da je predmet podnosioca zahteva ocenjen kroz konačnu odluku o meritumu predmeta, odnosno presudom [Rev.Mlc.br.197/2011] od 14. maja 2013. godine Vrhovnog suda. Na osnovu spisa predmeta, Sud primećuje da je vreme od prijema navedene presude do dana podnošenja njegovog zahteva u Sudu, 4. novembra 2022. godine, premašilo vremenski period od 4 (četiri) meseca.  Shodno tome, Sud zaključuje da je zahtev podnosioca zahteva u vezi sa presudom Vrhovnog suda [Rev.Mlc.nr.197/2011] od 14. maja 2013. godine podnet nakon zakonskog roka od 4 (četiri) meseca. Sledstveno, Sud zaključuje da je zahtev podnosioca zahteva povodom ovog pitanja podnet van zakonskog roka propisanog članom 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika o radu i, kao takav, isti je neprihvatljiv.

S druge strane, u pogledu ocene osporene odluke, odnosno odluke [Rev. br. 373/2021] od 6. oktobra 2021. godine Vrhovnog suda, Sud pojašnjava da redovni sudovi u postupku po zahtevu za ponavljanjem postupka odlučuju samo o tome da li zahtev za ponavljanje postupka ispunjava procesne uslove za njegovo usvajanje, a ne o „građanskim pravima i obavezama“ podnosioca zahteva u smislu prava na pravično suđenje iz člana 31. Ustava i člana 6. EKLJP-a.

Sud utvrđuje da se sudski postupak u kojem podnosilac zasniva svoje žalbene navode odnosio samo na ocenu ispunjenosti procesnih uslova koje treba da ispuni zahtev za ponavljanje postupka da bi bio prihvatljiv, i tako bi se predmet ponovo otvorio za razmatranje i ocenjivanje u ponovljenom postupku. Stoga, Sud podseća na sudsku praksu EKLJP-a i sopstvenu sudsku praksu prema kojoj se član 31. Ustava i član 6. EKLJP-a ne primenjuju na zahteve za preispitivanje ili ponavljanje postupka. Stoga, Sud smatra da se navodi podnosioca zahteva u vezi sa sudskim postupkom koji su sudovi vodili po njegovom zahtevu za preispitivanje postupka proglašavaju neprihvatljivim, jer nije ratione materiae u skladu sa Ustavom, kao što se utvrđuje članom 113.7. Ustava, sa članom 48. Zakona i pravilom 39 (3) (b) Poslovnika o radu.