USTAVNI SUD

Priština, dana 29. septembra 2022. godine

Ref.br.:RK 2052/22

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slučaju br. KI222/21

Podnosilac

Veton Berisha

Ocena ustavnosti rešenja Rev. br. 143/2021 Vrhovnog suda Kosova od 13. jula 2021. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija i

Nexhmi Rexhepi, sudija

Podnosilac zahteva

1. Zahtev je podneo Veton Berisha iz Prištine (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), kojeg po ovlašćenju zastupa advokat Ramiz Suka.

Osporena odluka

2. Podnosilac zahteva osporava ustavnost rešenja [Rev. br. 143/2021] Vrhovnog suda Kosova od 13. jula 2021. godine (u daljem tekstu: Vrhovni sud) u vezi sa rešenjem [Ac. br. 5734/2020] Apelacionog suda Kosova od 13. jula 2021. godine (u daljem tekstu: Apelacioni sud) i rešenjem [C. br. 2936/07] Osnovnog suda u Prištini od 20. novembra 2017. godine (u daljem tekstu: Osnovni sud).

3. Podnosilac zahteva rešenja Vrhovnog suda [Rev. br. 143/2021], je primio dana septembra 2021. godine.

Predmetna stvar

4. Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporenog rešenja, kojim se navodno, podnosiocu zahteva povređuju njegova prava i osnovne slobode garantovane članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav).

Pravni osnov

5. Zahtev se zasniva na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članu 22. (Procesuiranje podnesaka) i članu 47. (Individualni zahtevi) Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 (Podnošenje podnesaka i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik o Radu).

Postupak pred Sudom

6. Dana 6. decembra 2021. godine, podnosilac zahteva je, putem pošte, podneo zahtev Ustavinom Sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud). Sud je zahtev podnosioca primio decembra 2021. godine.

7. Dana 14. decembra 2021. godine, Sud je obavestio podnosioca zahteva o registraciji zahteva. Istog tog dana, Sud je obavestio i Vrhovni Sud.

8. Dana 15. decembra 2021. godine, Predsednica Suda je odlukom [GJR.KI222/21] imenovala sudiju Remzije Istrefi-Peci za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, u sastavu sudija: Selvete Gërxhaliu-Krasniqi (predsedavajuća), Safet Hoxha, i Radomir Laban, članovi.

9. Dana 22. decembra 2021. godine, Sud je obavestio Osnovni sud o registraciji zahteva i zatražio je da pošalje povratnicu u vezi sa tim kada je podnosilac zahteva primio osporeno rešenje.

10. Dana 30. decembra 2021. godine, Sud je primio od Osnovnog suda povratnicu kojom se potvrđuje, da je podnosilac zahteva primio osporeno rešenje 16. septembra 2021. godine.

11. Dana 8.juna 2022. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je preporučilo sudu neprihvatljivost zahteva.

Pregled činjenica

12. Sud na samom početku pregleda činjeničnog stanja mora da navede, da je podnosilac zahteva kao vlasnik kompanije GP „Exterier“ podneo tužbeni zahtev zajedno sa kompanijom PP „Metal“, i privatnim licem N.S., protiv tužene Turističke agencije „MSM“ iz Prištine (u daljem tekstu; Agencija MSM). Tokom trajanja postupka pred redovnim sudovima, stranke u postupku su bile, kao tužioci, kompanija GP „Exterier“ (zastupljena od strane podnosioca zahteva), kompanija PP „Metal“ , kao i lice N. S., dok je tužena bila Agencija MSM. Međutim, u postupku pred ovim sudom kao podnosilac zahteva se pojavljuje isključivo podnosilac zahteva kao fizičko lice.

13. Vraćajući se na činjenično stanje konkretnog postupka, Sud je na osnovu spisa predmeta primetio, da je predmet spora pred redovnim sudovima bila imovina koju je Agencija MSM, kupila od Kosovske Povereničke Agencije (u daljem tekstu: KAP). Međutim kompanija GP „Exterier“, koju je zastupao podnosilac zahteva, kompanija PP „Metal“ koju je zastupao Y.Q., kao i lice N. S., smatrajući da imovinska prava nad tom imovinom pripadaju njima, podneli su Opštinskom sudu tužbeni zahtev radi dokazivanja svojine nad predmetnom imovinom.

14. Agencija MSM., je dostavila Opštinskom sudu odgovor na tužbu ističući, da tužioci nisu priložili dokaze, da je tužba neuredna i, da ne ispunjava uslove iz člana 253. Zakona o Parničnom Postupku (u daljem tekstu: ZPP).

15. Opštinski sud je poslao poziv parničnim stankama, u kome je naveo da će se pripremno ročište održati 10.septembra 2012. godine. Pored poziva za održavanjem ročišta, Opštinski sud je podnosiocima zahteva poslao i odgovor na tužbu koju je podnela Agencija MSM.

16. Na osnovu spisa predmeta proizilazi da poziv Opštinskog suda za održavanjem pripremnog ročišta zakazanog za 10.septembar 2012. godine, kao i odgovor na tužbu podnet od Agencije MSM., nije mogao da se uruči tužiocima iz razloga što su promenili adresu. Shodno tome, Opštinski sud je na pripremnom ročištu dana 10. septembra 2012. godine, odlučio da poziv za održavanje pripremnog ročišta, i da svu buduću komunikaciju sa tužiocima obavlja putem oglasne table suda.

17. Dana 11.septembra 2012. godine, poziv za održavanje javne rasprave je postavljen na oglasnoj tabli suda.

18. Dana 27. septembra 2012. godine, Opštinski sud je doneo rešenje [C.nr.2936/07] u kome u kome inter alia stoji: „SMATRA SE da je povučena tužba tužilaca […] protiv tužene Turističke agencije „MSM“ Priština“.

19. U obrazloženju rešenja [C.nr.2936/07] , Opštinski sud je inter alia naveo:

“Sud je pripremno ročište zakazao za datum 10.09.2012. godine, tako što je u povratnicama konstatovano da su tužioci promenili adresu, dok je u adresi po tužbi smešten subjekat „Koha ditore“, pa je sud u ročištu odlučio da tužiocima njihovi pozivi budu objavljeni na oglasnoj tabli suda.

Sud je pozvao tužioce na pripremno ročište dana 27.09.2012. godine, putem objavljivanja poziva na oglasnoj tabli suda, koji su objavljeni dana 11.09.2012. godine. S obzirom da se tužioci nisu pojavili na pripremnom ročištu iako su pozivi objavljeni u tabeli, sud je u smislu člana 409.1 ZPP-a smatrao da je tužbeni zahtev tužilaca povučen.“

20. Dana 11. decembra 2012. godine, rešenje [C. br. 2936/07] Opštinskog suda je objavljeno na oglasnoj tabli suda. Rešenje je sadržalo pravnu pouku gde je naglašeno da „se dozvoljava žalba protiv rešenja, u roku od 15 dana od dana prijema, koja se podnosi Okružnom sudu preko ovog suda“.

Zahtev za povraćaj u pređašnje stanje

21. Dana 17.maja 2017. godine, podnosilac zahteva je Osnovnom sud podneo zahtev za povraćaj u pređašnje stanje sa obrazloženjem da nikada nisu menjali adresu, i da je adresa tužilaca ista koja je bila i u vreme pokretanja postupka i u vreme slanja poziva za pripremno ročište.

22. Dana 20.novembra 2017. godine, Osnovni sud je doneo rešenje [nr. 2936/07], kojim je odbacio kao van roka predlog za vraćanje u pređašnje stanje koji su podneli tužioci (podnosilac zahteva).

23. U obrazloženju rešenja [nr. 2936/07],Osnovni sud je inter alia naveo:

„[…] uzimajući u obzir činjenicu da je rešenjem C.nr. 2936/07, od 27.09.2012. godine, publikovano dana 11.12.2012. godine, pošto su tužioci propustili radnju postupka radi učešća na ročištu, predlog za vraćanje u pređašnje stanje nije sproveden u zakonskom roku u smislu člana 130. ZPP-a. Prema članu 130. stav 2. subjektivni rok je sedam dana od dana kada je prestao uzrok ometanja nečinjenja, dok se prema stavu 3. po isteku 60 dana od dana nečinjenja ne može se tražiti vraćanje u pređašnje stanje.

S obzirom da tužilac nije izvršio predlog u subjektivnom, ali i objektivnom roku, od momenta izdavanja roka za učešće na ročištu, za datum 27.09.2012. godine, a ovim se potvrđuje da je predlog za vraćanje u pređašnje stanje izvršeno, dana 17.05.2017. godine, sud primenom člana 130.2 i 130.3, u vezi sa članom 131. i 133.1. ZPP-a, odbio je predlog kao van zakonitog roka.“

24. Podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu na rešenje [nr. 2936/07], Osnovnog suda, navodeći „[…] da je tužba sadržala glavne elemente u skladu sa članom 99 ZPP-a. Po navodima podnosioca zahteva, prvostepeni sud nije imao zakonske uslove da primeni član 116 (Promena adrese) ZPP-a i smatra da je ovo postala praksa dostavljača da bez verifikacije i samo vizuelno utvrde npr. “nepotpuna adresa” ili “adresa netačna” i da bez verifikacije daju druge zaključke kao što je to u ovom konkretnom slučaju”, i na taj način, po navodima podnosioca zahteva, sud se stavlja u zabludu“.

25. Dana 8. decembra 2020. godine, Apelacioni sud je doneo rešenje u [Ac. br. 5734/20] kojim je odbio žalbu podnosioca zahteva kao neosnovanu.

26. U rešenju [Ac. br. 5734/20] Apelacioni sud je između ostalog naveo: […] da on smatrao da je prvostepeni sud odlučio pravilno i zakonito i smatrao da je podnošenje predloga za vraćanje u pređašnje stanje izvršeno nakon isteka rokova iz člana 130. ZPP-a. Apelacioni sud se pozvao na objavljivanje rešenja [C. br. 2936/07] prvostepenog suda od 11.12.2012.godine i na činjenicu da je podnosilac podneo predlog 17.05.2017. godine. Dalje, Apelacioni sud je naglasio da je rok prekluzivan, što znači da se propustom istog gube svi rokovi za traženje realizacije ovog zahteva. Apelacioni sud je, povodom ostalih tvrdnji podnosioca zahteva u vezi sa činjenicom ne dostavljanja dokumentacije od strane suda, ocenio da se ne može upustiti u oceni istih jer se prvo mora dokazati da li je zahtev za vraćanje u pređašnje stanje podnet na vreme.

27. Dana 25. januara 2021. godine, podnosilac zahteva je podneo zahtev za reviziju Vrhovnom sudu tvrdeći povredu odredaba ZPP-a i pogrešnu primenu materijalnog prava. U vezi sa prvim, podnosilac je istakao da se načelo u parničnom postupku „Audiatur et altera pars“ ne može ostvariti ako jednoj stranci nije omogućeno da bude obaveštena o mestu i vremenu za preduzimanje radnji u postupku, Podnosilac zahteva je smatrao da je u slučaju kada se radi o pravnim licima, redovni sudovi trebali da zatraže od njihove službe za registraciju, pri Ministarstvu trgovine i industrije, svaku promenu adrese i svaku drugu statusnu promenu i da ove radnje prvostepeni sud nije preduzeo. Podnosilac navodi da je od pokretanja postupka prošlo 10 (deset) godina i da nije imao saznanja o toku postupka, ali je 11. maja 2017. godine dobio informaciju da je njegov predmet već završen predmet. Podnosilac smatra da je zahtev za vraćanje u pređašnje stanje podnet 17.05.2017.godine u zakonskom roku.

28. Dana 13. jula 2021. godine, Vrhovni Sud je doneo rešenju [Rev. br. 143/2021], kojim je odbacio kao nedozvoljenu reviziju podnosioca zahteva. Vrhovni sud se pozvao na stav 1 člana 228. (Revizija protiv Rešenja) ZPP-a, koji propisuje da stranke mogu da podnesu reviziju samo protiv pravosnažnih rešenja kojima se završava postupak pred drugostepenim sudom, i da iz ove odredbe proizilazi da se revizija može podneti samo protiv pravosnažne odluke, kojom se završava građanski sudski postupak. Vrhovni sud je obrazložio da rešenjem Apelacionog suda postupak nije meritorno okončan pravnosnažnom odlukom, pa ova revizija nije dozvoljena.

Navodi podnosioca zahteva

29. Podnosilac zahteva navodi da je osporenim rešenjem došlo do povrede njegovih prava i osnovnih sloboda koje su garantovane članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava.
30. Podnosilac zahteva je naglasio da je Opštinski Sud u rešenju [C. br. 2936/2007], odlučio na štetu podnosioca zahteva, jer je isti smatrao da je tužba podnosioca zahteva bila povučena, sa obrazloženjem da tužilac nije učestvovao na pripremnoj sednici dana 27. septembra 2012. godine. Nakon toga, podnosilac zahteva navodi da je podneo i zahtev za vraćanje u pređašnje stanje.

31. Podnosilac zahteva smatra da je rešenje [C. br. 2936/2007], u suprotnosti sa članom 99 ZPP-a zato što tužba sadrži sve premise da bi se smatrala kompletnom tužbom. S timu vezi, podnosilac zahteva naglašava da njegova adresa kao i adresa tužilaca nije bila menjana između pokretanja postupka i dostave poziva na pripremnu sednicu od 10. septembra 2012. godine, kao i da je jedina izmena nakon 2012. godine bila kada je ulaz u stan dobio novi broj, i u vezi sa tim podnosilac zahteva je priložio i uverenje opštinskih organa, kojim se potvrđuje promena broja.

32. Podnosilac zahteva dalje smatra da „sudski dostavljači nisu bili na oprezu u obavljanju svojih dužnosti, i pogrešno Sud je primenio član 116. ZPP-a kada se poziv objavi na oglasnoj tabli, a posledica je povlačenje tužbe“.

33. Podnosilac zahteva smatra da u podnetoj reviziji on obrazlaže relevantne okolnosti, i naglašava da budući da nije imao “saznanja o epilogu ovog spora” i da nije dobio odgovor 10 godina u vezi sa ovim pitanjem, on je od pisarnice suda dana 11. maja 2017. godine bio obavešten „da se predmet vodi kao završen predmet i da se njegova tužba smatra povučenom“.

34. Podnosilac zahteva citira i član 130. ZPP-a, naglašavajući da je blagovremeno podneo zahtev za vraćanje u pređašnje stanje, jer je on isti podneo dana 11. maja 2017. godine. Citirajući sadržaj, odnosno rokove propisane u članu 130, podnosilac navodi da „ukoliko je stranka kasnije saznao o ne postupanju, onda se rok obračunava od dana kada je saznao za nepostupanja“.

35. Podnosilac zahteva se obraća sudu sa zahtevom, da nađe povredu člana 31. Ustava, i da poništi odluke navedenih sudova kao neosnovane.

Zakonske odredbe

ZAKON Br. 03/L-006 O PARNIČNOM POSTUPKU

POGLAVLJE VIII DOSTAVA DOPISA

„[…]

Član 114

[…]

„Ukoliko subjektu registrovanom u javnom registru ne može da se izvrši dostava dopisa na adresu koja postoji u registru, komunikacija se vrši tako što se dopis zalepi na oglasnu tablu suda, dostava se smatra izvršenom nakon prolaska roka od sedam dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli suda.“

Član 116

(Promena adrese)

“116.1 Ukoliko stranka ili njen zastupnik , tokom trajanja postupka ili pre nego što se završi rok od šest meseci nakon okončanja postupka konačnom odlukom, promene adresu na kojoj se vrši dostava dopisa imaju zadatak da o tome obaveste odmah sud.

116.2 Ukoliko protiv konačne odluke u okviru roka iz stava 1. ovog člana se podnosi revizija , takav rok traje dok ne prođu šest meseci od predaje odluke donete prema reviziji, kojom se revizija odbacuje, odbija ili se odluka pobijena revizijom promeni.

116.3 Ukoliko se protiv konačne odluke pre nego što prođe rok iz stava 1 ovog člana , podnese predlog za obnovu postupka , takav se rok produžava dok ne prođe šestomesečni rok nakon donošenja konačne odluke na obnovljenom postupku, protiv koje se nije podnela žalba , odnosno od prolaska šestomesečnog roka od dana kada je stranki dostavljena drugostepena odluka.

116.4 Ukoliko na postupku prema sredstvu vanrednog pobijanja se poništi konačna odluka i stvar se vrati na ponovno suđenje , smatraće se da rok iz stava 1 ovog člana nije ni počeo da teče.

116.5 Ukoliko stranka ili njen zastupnik ne obaveste odmah sud o promeni adrese , sud će narediti da se dalja dostava dopisa vrši objavljivanjem dopisa na oglasnoj tabli suda. Ovaj način komuniciranja se vrši dok stranka ili njen zastupnik ne obaveste sud o njihovoj novoj adresi.

116.6 Saopštenje iz stava 5 ovog člana se smatra izvršenim nakon protoka sedam dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli suda.

116.7 Ukoliko zastupnik za prijem dopisa promeni adresu do protoka rokova iz stava 1-3 ovog člana , a o tame ne obavesti sud, onda sud na trošak stranke, joj odredi zastupnika za prijem dopisa putem kojeg će joj se dostavljati dopisi, dok stranka ne obavesti da je odredila novog zastupnika sa punomoćjem.”

Član 130

[bez naslova]

“130.1 Predlog za vračanje na prethodno stanje se podnosi sudu na kome je trebalo da se izvrši nedovršeni parnični postupak.

130.2 Predlog treba da se podnese u roku od sedam (7) dana od dana kada je prestao razlog ne postupanja , ukoliko je stranka kasnije saznala o ne postupanju, onda se rok obračunava od dana kada je saznao za ne postupanje.

130.3 Nakon isteka šezdeset (60) dana od dana ne postupanja ne može se tražiti vračanje na prethodno stanje.

130.4 Ukoliko se vračanje na prethodno stanje traži zbog ne pridržavanja roka za izvršenje parničnog postupka predlagač ima zadatak da uz predlog pismeno priloži pismenu proceduralnu radnju, neizvršenu
blagovremeno.”

Član 131

[bez naslova]

“Ne dozvoljava se vračanje na prethodno stanje ako se nije pridržavao roka za podnošenje predloga za vračanje na prethodno stanje ili ako stranka nije došla na ročište određeno za razmatranje predloga radi vračanja na prethodno stanje.”

Član 133.

[bez naslova]

“133.1 Predlog podnet nakon roka , ili predlog koji nije dozvoljen za vračanje na predhodno stanje sud odbacuje putem rešenja.”

Član 228

(Revizija protiv rešenja)

“228.1 Stranke mogu da podnesu reviziju samo protiv rešenja drugostepenog suda sa kojim se žalba podneta protiv konačne odluke odbacuje, odnosno sa čime se potvrđuje prvostepeno rešenje o odbacivanju podnete revizije protiv konačne odluke.

228.2 Revizija se dozvoljava i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odlučeno o predlogu za obnovu procesa.”

Ocena prihvatljivosti zahteva

36. Sud prvo razmatra da li je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti, koji su utvrđeni Ustavom, predviđeni Zakonom i dalje precizirani Poslovnikom o Radu.

37. U tom smislu, Sud se poziva na stavove i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji utvrđuju:

“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.

[…]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.”

38. Sud takođe razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio kriterijume o prihvatljivosti koji su propisani zakonom. S tim u vezi, Sud se poziva na članove 47 (Individualni zahtevi), 48 (Tačnost podneska) i 49 (Rokovi) Zakona, koji propisuju:

Član 47

(Individualni zahtevi)

“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.

2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.”

Član 48

(Tačnost podneska)

“ Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori.”

Član 49

(Rokovi)

“ Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku…”.

39. Što se tiče ispunjenja ovih uslova, Sud utvrđuje, da je podnosilac zahteva ovlašćena strana koja osporava akt javnog organa, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva koja su propisana zakonom. Podnosilac zahteva je takođe naglasio osnovna prava i slobode za koje tvrdi da su mu povređeni u skladu sa zahtevima iz člana 48. Zakona.

40. Međutim, Sud takođe treba da uzima u obzir i član 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuje:

“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku […].”

41. Pored toga, Sud se poziva i na pravilo 39 (1) (c) Poslovnika, koje propisuje:

(1) “Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:

[…]

(c) ako je zahtev podnet u roku od četiri meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva,

42. Vraćajući se na konkretan zahtev podnosioca, i dovodeći u vezu navode sa spisima predmata, Sud nalazi da u njima postoje dva sudska postupka koje je podnosilac zahteva pokretao pred nadležnim sudovima. Prvi postupak se odnosio na tužbeni zahtev u vezi sa utvrđivanjem imovinskog prava, dok je drugi postupak u vezi sa zahtevom za povratak u pređašnje stanje.

43. Upravo, sagledavajući navode podnosioca zahteva Sud nalazi da podnosilac navodne povrede člana 31 Ustava, u vezi sa članom 6. EKLjP, dovodi u vezu sa oba sudska postupka. Imajući to u vidu, Sud će u nastavku izveštaja sagledati oba sudska postupka u kontekstu povreda pomenutih članova Ustava i EKLjP.

44. Sagledavajući prvi sudski postupak koji je podnosilac zahteva pokrenuo u kontekstu moguće povrede člana 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLJP, Sud je našao da je on završen rešenjem [C.nr.2936/07] Opštinskog suda od septembra 2012. godine, koje je samim tim postalo i pravosnažno. Sud je do takvog zaključka došao uvidom u osporeno rešenje, pri tome nalazeći da je ono postalo pravosnažno po isteku roka od 15 dana, od dana kada je ono objavljeno na oglasnoj tabli Opštinskog suda.

45. Konkretnije podnosilac zahteva je od dana objavljivanja rešenja [C.nr.2936/07] Opštinskog suda na oglasnoj tabli, imao rok od 15 dana, odnosno do 12.oktobra 2012.godine, da podnese žalbu Apelacionom sudu, a šta on nije uradio.

46. Što se tiče drugog sudskog postupka koji je podnosilac zahteva pokrenuo zahtevom za povratak u pređašnje stanje, Sud nalazi da je on završen jula 2021. godine, kada je Vrhovni sud doneo rešenje [Rev. br. 143/2021], a koje on u ovom zahtevu i osporava.

47. Međutim sagledavajući osporeno rešenje [Rev. br. 143/2021] Vrhovnog suda, Sud nalazi, da Vrhovni sud nije u njemu odlučivao o suštini zahteva podnosioca u vezi sa zahtevom za povraćaj u pređašnje stanje, već isključivo o zakonitosti podnete revizije, pri tome, nalazeći “da podneta reviziji nije dozvoljena imajući u vidu da se ona može podneti isključivo protiv meritorne odluke drugogtepenog suda”. To u suštinskom smislu znači da revizija kao pravno sredstvo protiv ovakvih drugostepenih odluka u kojima nema meritorne odluke nije dozvoljena.

48. Shodno tome, Sud imajući u vidu da podnosilac zahteva Vrhovnom sudu nije podneo zahtev za reviziju protiv meritorne odluke drugostepenog suda, već protiv drugostepene odluke u kojoj je odlučivano o ispunjenosti rokava za podnošenje zahteva za povratak u pređešnje stanje nalazi, da je konačna odluka protiv koje je podnosilac zahteva mogao da podnese zahtev sudu u stvari rešenje [Ac. br. 5734/20] Apelacionog suda od 8.decembra 2020.godine, a što on svakako nije uradio.

49. Stoga, Sud smatra da je “poslednja odluka” u prvom sudskom postupku u smislu pravila 39 (1) (c) i sudske prakse Suda, u stvari rešenje [C.nr.2936/07] Opštinskog suda od 27. septembra 2012. godine, od čije je pravosnažnosti pa do podnošenja zahteva Sudu prošlo više 4 (četiri) meseca. Dok što se tiče drugog sudskog postupka, Sud smatra da je “poslednja odluka” rešenje [Ac. br. 5734/20] Apelacionog suda od 8.decembra 2020.godine, od čije je pravosnažnosti pa do podnošenja zahteva Sudu prošlo više 4 (četiri) meseca (Vidi: Paul i Audrey Edwards protiv Ujedinjenog kraljevstva, aplikacija br. 46477/99 ESLJP, odluka od 14. marta 2002. godine; vidi, takođe: slučaj Ustavnog suda KI120/17, podnosilac zahteva: Hafiz Rizahu, rešenje o neprihvatljivosti od 7. decembra 2017. godine, stav 36; vidi, takođe: rešenje o neprihvatljivosti u slučaju KI18/17, podnosilac zahteva: Isuf Bajrami, od 19. aprila 2018. godine, stav 33, i na kraju, slučaj KI41/18 podnositeljka zahteva: Gordana Dončić, rešenje o neprihvatljivosti od 26. septembra 2018. godine, stav 40 i na kraju slučaj KI93/18 podnosilac zahteva: DPZ „ELEKTRON, rešenje o neprihvatljivosti od 30. januara 2018. godine, stav 33).

50. Imajući to u vidu, Sud smatra da su svi navodi podnosioca zahteva o mogućim povredi člana 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP, koje on dovodi u vezu, kako sa prvim sudskim postupkom tako i sa drugim sudskim postupkom izvan vremenskog roka od 4 meseca, shodno članu 49 Zakona i praviliu 39.1 (c) Poslovnika

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud Kosova, u skladu sa članom 113.1. i 7. Ustava, članom 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika o radu, na zasedanju održanom 8.septembra 2022. godine, jednoglasno

ODLUČUJE

1. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

1. DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

• DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

1. Ovo rešenje stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac                                          Predsednica Ustavnog suda

Remzije Istrefi-Peci                                                   Gresa Caka-Nimani