USTAVNI SUD

KI135/22, Podnosilac: Nevruz Berisha, ocena ustavnosti rešenja [Pml. br. 307/2022] Vrhovnog suda Republike Kosovo od 11. avgusta 2022. godine  

KI135/22, rešenje o neprihvatljivosti od 12. aprila 2023. godine, objavljeno 11. maja 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, krivični postupak, očigledno neosnovan, neprihvatljiv zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa krivičnim predmetom, odnosno sa podnošenjem zahteva za brisanje iz evidencije osuđenih lica za nekoliko izvršenih krivičnih dela za koja je oglašen krivim pravosnažnim presudama [P. br. 421/12], [P. br. 71/18], [P. br. 95/13], [P. br. 446/21] Osnovnog suda u Đakovici. Osnovni sud u Đakovici je odbio zahtev podnosioca zahteva za brisanje iz evidencije osuđenih lica samo u odnosu na uslovne kazne izrečene presudama P. br. 421/12 i P. br. 71/18, sa obrazloženjem da nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi u smislu člana 96. stav 2. podstav 2.2 KZRK-a, iz razloga što je isti učinio drugo krivičnog delo za vreme dok je bio pod proverom. Rešenje prvostepenog suda je potom potvrđeno od strane Apelacionog suda. Protiv rešenja Apelacionog suda, podnosilac zahteva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu, koji je odbacio taj zahtev kao nedozvoljen iz razloga što nisu ispunjeni zakonski uslovi za razmatranje njegovog merituma.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom tvrdio da su osporenom presudom Vrhovnog suda povređena njegova prava zagarantovana članovima 30. [Prava optuženog], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosovo [u daljem tekstu: Ustav], kao i članom 6. [Pravo na pravično suđenje] Evropske konvencije o ljudskim pravima [u daljem tekstu: EKLJP].

Sud je u ovom slučaju razmotrio suštinske navode podnosioca zahteva u vezi sa pravom na obrazloženu odluku, primenivši pritom sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) na okolnosti konkretnog slučaja i ocenio da su zaključci redovnih sudova postignuti nakon detaljnog razmatranja svih argumenata koje je izneo podnosilac zahteva. Stoga, kao zaključak, Sud je utvrdio da su presude Vrhovnog, Apelacionog i Osnovnog suda odgovorile na suštinu bitnih navoda koje je izneo podnosilac zahteva. Podnosilac zahteva je, između ostalog, naveo i druge povrede ustavnih prava za koja je Sud ocenio da samo pominjanje i citiranje članova Ustava ili drugih međunarodnih instrumenata nije dovoljno da se izgrade navodi o povredi ustavnih prava i da kada se tvrde povrede prava zagarantovanih Ustavom i Konvencijom, podnosilac/teljka treba da dostavi ubedljive dokaze i argumente kojima dokazuje navodne povrede.

Kao rezultat toga, a na osnovu objašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je zaključio (I) da navodi podnosioca zahteva o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6.1 EKLJP, u odnosu na uskraćivanje prava na obrazloženu odluku, spadaju u treću (iii) kategoriju nepotkrepljenih ili neobrazloženih navoda i da ih shodno tome proglašava očigledno neosnovanim; (II) da navodi podnosioca zahteva o povredi članova 32. i 54. Ustava spadaju u treću (iii) kategoriju, potkategoriju (a) “nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda i da ih shodno tome takođe proglašava očigledno neosnovanim. Shodno tome, zahtev se u celosti, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika, mora proglasiti neprihvatljivim.