USTAVNI SUD

KI93/23, podnosilac AAB CONSTRUCTION d.o.o, ocena ustavnosti rešenja [K.DH.SH.II. br. 425/ 2022] Privrednog suda Republike Kosovo od 8. decembra 2022. godine

KI93/23, rešenje o neprihvatljivosti od 28. maja 2024. godine, objavljeno dana 6. novembra  2024.godine

Ključne reči: pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog slučaja odnosi na plaćanje fakture koju je podnosilac zahteva odbio da plati na osnovu toga što tražene usluge nisu izvršene. S tim u vezi, poverilac OK GROUP D.o.o. nakon napomene je podneo predlog za izvršenje privatnom izvršitelju, koji je izdao Nalog o izvršenju po osnovu izvršne titule, za plaćanje predmetne fakture. Protiv ovog naloga, podnosilac zahteva je podneo prigovor Osnovnom sudu, kojom je osporio fakturu i dostavnice fakture, sa obrazloženjem da istim nedostaje potpis i pečat. Osnovni sud je svojim rešenjem odbio kao neosnovan prigovor podnosioca zahteva, ostavljajući na snazi Nalog o izvršenju, do konačnog ispunjenja obaveze, iz razloga što u smislu zakonskih odredbi Zakona o izvršenju, faktura predstavlja verodostojan dokument. Zatim je podnosilac zahteva podneo žalbu Apelacionom sudu kojom je tražio poništenje rešenja Osnovnog suda sa predlogom da se isto poništi. Nakon usvajanja Zakona o Privrednom sudu, predmetni slučaj je prenet na razmatranje Privrednom sudu, koji je rešenjem odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva, potvrdivši rešenje Osnovnog suda kao pravosnažnu. Dalje, podnosilac zahteva je podneo predlog za zaštitu zakonitosti pri kancelariji Glavnog državnog tužioca, čiji zahtev je odbijen kao nedozvoljen u sporovima koje rešava Privredni sud.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je tvrdio da osporena odluka Privrednog suda narušava njegova prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, kao i stav 1 člana 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.

Tokom razmatranja navoda podnosioca zahteva, Sud je prvo razradio načela svoje sudske prakse i Evropskog suda za ljudska prava, a zatim ih je primenio na okolnosti konkretnog slučaja. U vezi sa tužbenim navodom podnosioca zahteva za povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje, zbog neobrazloženja sudske odluke, Sud je zaključio da je Privredni sud u svim tužbenim navodima podnosioca zahteva dao dovoljno obrazloženja, pojašnjavajući da predstavljena faktura zajedno sa dostavnicama predstavljaju pouzdanu činjenicu u smislu zakonskih odredbi predviđenih Zakonom o izvršnom postupku. U međuvremenu, u vezi sa navodom podnosioca zahteva o narušavanju načela pravne sigurnosti kao rezultat divergentnog pristupa tokom sudskog odlučivanja, Sud je ocenio da nije moguće utvrditi postojanje „dubokih i kontinuiranih razlika“ u sudskoj praksi. Privrednog suda i Osnovnog suda, pozivajući se na 1 (jednu) sudsku odluku.

Kao rezultat toga i na osnovu datih objašnjenja u objavljenom rešenju, Sud je došao do zaključka da navodi podnosioca zahteva za povredu prava na pravično suđenje, spadaju u kategoriju „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, i shodno tome su očigledno neosnovani po ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 34. Poslovnika o radu.

Shodno tome, na osnovu stava (2) pravila 34. Poslovnika, Sud je zaključio da je zahtev podnosioca zahteva neprihvatljiv za razmatranje.