USTAVNI SUD

KI57/24, Podnosilac “Erisi J” D.O.O., Ocena ustavnosti rešenja Ac.br. 9241/2021 Apelacionog suda Kosova, od 12. oktobra 2023. godine

KI57/24, Rešenje o neprihvatljivosti, od 30. oktobra 2024. godine, objavljeno 15. novembra 2024. godine

Ključne reči: individualan zahtev, očigledno neosnovan, evidentan nedostatak kršenja, preuranjen zahtev, privremena mera

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na tužbeni zahtev podnosioca zahteva protiv Ministarstva pravde i Opštine Vučitrn, zbog ometanja posedovanja nepokretnosti koju je Ministarstvo pravde 6. novembra 2020. godine ugovorom dalo na korišćenje u komercijalne svrhe, na period od 15 (petnaest) godina, uz godišnju zakupninu od 25.440 (dvadeset pet hiljada četiri stotine četrdeset) evra, a koji je ugovor, 21. aprila 2021. godine, raskinuo Odlukom [br. 73/2020], u kom slučaju je tražio od Opštine Vučitrn da podnosilac zahteva obustavi radove na toj imovini. Osnovni sud je 23. septembra 2021. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca zahteva za ometanje poseda, koju je po njegovoj žalbi potvrdio Apelacioni sud 12. oktobra 2023. godine, sa obrazloženjem da postoji zakonski uslov, da kako bi se smatralo da postoji ometanje u posedu, potrebno je dokazati da je opstrukcija izvršena kroz neku nezakonitu radnju i da su u konkretnom slučaju, po njima, radnje državnih organa, odnosno Ministarstva pravde i Opštine Vučitrn, u suštini, ne mogu se kvalifikovati kao radnje ometanja poseda, sve dok (i) deluju u okviru ovlašćenja koja su im data zakonom; i sve dok (ii) nije dokazano da su postupali protivzakonito, pitanje koje nije predmetna stvar u ovoj vrsti tužbe.

Podnosilac zahteva navodi da su mu osporenim rešenjem povređena prava zaštićena članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, kao i članom 46. Ustava, u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP-a, suštini, zbog: (i) nedostatka obrazložene sudske odluke, uključujući navod za neadresiranje jednostranog raskida Ugovora o korišćenju nepokretnosti upravnom odlukom, kao glavnog žalbenog navoda; kao i (ii) lišenja prava na vlasništvo nad investicijama koje je počinio na nepokretnosti, kao rezultat ometanja njegovog poseda.

Što se tiče navoda o nedostatku obrazložene sudske odluke, uključujući navod za neadresiranje  jednostranog raskida Ugovora o korišćenju nepokretnosti upravnom odlukom, kao glavnog žalbenog navoda, Sud je, u skladu sa svojom sudskom praksom, našao da je ova tvrdnja očigledno neosnovana na ustavnim osnovama zbog „očiglednog ili evidentnog nedostatka povrede“, kako je definisano stavom (2) pravila 34 (Kriterijumi prihvatljivosti) Poslovnika jer se Apelacioni sud svojim osporenim rešenjem, adresirao navode podnosioca zahteva iznete u njegovom zahtevu, između ostalog, u vezi sa (i) primenom zakonskih odredbi na snazi i (ii) „ništavosti“ rešenja Ministarstva pravde, precizirajući da isto nije predmet razmatranja u ovom predmetu,.

Dok je z vezi sa navodom za  lišavanje prava svojine na ulaganjima u nepokretnosti koje je izvršio, Sud zaključio da se ovaj navod kvalifikuje kao zahtev kategorije „preuranjenog zahteva“ i odbio ga u skladu sa članom 47. (Individualan zahtev) Zakona i tačku (b) stava (1) pravila 34 (Kriterijumi prihvatljivosti) Poslovnika o radu, jer je podnosilac istovremeno podneo tužbu za overu ugovora o zakupu kod Privrednog suda, za koju tužbu još uvek sudski postupak nije završen.