USTAVNI SUD

KI25/19 dhe KI27/19, Podnosioci: Hysen Manxholli i Bajram Dajaku, ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Republike Kosova, Rev. nr. 239/2018, od 3. septembra 2018. godine i Rev. nr. 147/2018, od 7. maja 2018. godine

KI25/19 i KI27/19, Rešenje od 23. jula 2019. godine,  objavljeno dana 17 septembar 2019. godine

Ključne reči: individualni zahtev, sudska zaštita prava, zahtev neprihvatljiv, zahtev očigledno neosnovan

Podnosioci zahteva su podneli tužbe pred Osnovnim sudom u Mitrovici – Odeljenje u Srbici, protiv Vlade Republike Srbije, za komepnzaciju materijalne i nematerijalne štete koja im je prozurokovana tokom rata, između 1998. i 1999. godine.

Redovni sudovi su se proglasili nenadležnim za odlučivanje po ovom pitanju i na kraju, Vrhovni Sud je, pozivajući se na odgovarajuće odredbe Zakona o Parničnom Postupku,  obrazložio da u ovim slučajevima važe normativi međunarodnog prava, a za koje sporove domaći sudovi nisu nadležni da donose odluke, već je nadležan po ovom pravnom pitanju sud na čijoj se teritoriji nalazi sedište Vlade Srbije. Podnosioci zahteva su pred Ustavnim Sudom tvrdili da su im povređena njihova prava koja su predviđena Ustavom, odnosno članovi 21, 22, 53 i 54, i član 6 EKLjP-a kao i član 15 UDLjP-a. Podnosioci zahteva su imali tri kategorije glavnih tvrdnji: (i) primena principa “per loci” [ratione loci]; (ii) obaveza za primenu međunarodnih standarda u vezi sa ljudskim pravima; kao i (iii) njihovo pravo na sudsku zaštitu prava i pravo na pristup pravdi..

Ustavni Sud je, nakon razmatranja navoda podnosilaca zahteva, obrazložio da su zaključci redovnih sudova doneti nakon jednog detaljnog ispitivanja svih argumenata i tumačenja koje su izneli podnosioci zahteva i istima je data mogućnost da u svim fazama postupka podnesu svoje argumente i zakonska tumačenja za koje su oni smatrali da su od važnosti za njihove slučajeve. Ustavni sud je, takođe, podsetio i na sudsku praksu ESLjP-a u nekim slučajevima kada su se naglašavale proceduralne barijere koje nameće  princip suverenog imuniteta država u odnosu na sudske postupke koji se protiv jedne države mogu pokrenuti pred domaćim sudovima neke druge države. Sud je, takođe, smatrao važnim da naglasi činjenicu da redovni sudovi na Kosovu nikada nisu presuđivali u vezi sa pravom podnosilaca zahteva da zatraže kompenzaciju štete, već samo u pogledu teritorijalne nadležnosti Kosovskih sudova za pokretanje jednog postupka protiv neke druge države. Samim tim, Ustavni Sud je utvrdio da su zahtevi očigledno neosnovani po ustavnim osnovama i trebaju se proglasiti neprihvatljivim.