Presuda

Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova AA. br. 4/2020 od 19. februara 2020. godine i AA. br. 3/2020 od 19. februara 2020. godine

br. predmeta KI45/20 i KI46/20

Preuzimanje:
Sažetak

KI45/20 dhe KI46/20, Podnosilac: Tinka Kurti i Drita Millaku, Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova AA. br. 4/2020 od 19. februara 2020. godine i AA. br. 3/2020 od 19. februara 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, rodna diskriminacija, rodna kvota, pasivno biračko pravo 

Predmet zahteva bio je ocena ustavnosti presuda Vrhovnog suda Kosova [AA.nr. 4/2020], od 19. februara 2020. i [AA.nr.3 / 2020], od 19. februara 2020. Podnosioci zahtjeva su tvrdili da su osporenim odlukama povrijeđena njihova osnovna prava i slobode zagarantovani članovima: 7 [Vrijednosti], 24 [Jednakost pre zakona], 45 [Izborna i participativna prava], 53 [Tumačenje odredaba o ljudskim pravima] i 55 [Ograničenje osnovnih prava i sloboda] Ustava Republike Kosovo, u vezi sa članom 14 (Zabrana Diskriminacija) i člana 3. (Pravo na slobodne izbore) Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Zahtev se zasnivao na paragrafima 1 i 7 člana 113 [Nadležnost i ovlašćene stranke] Ustava, članovima 22 [Obrada zahteva] i 47 [Pojedinačni zahtev] Zakona br. 03 / L-121 o Ustavnom sudu i pravilu 32 [Podnošenje zahtjeva i odgovora] Poslovnika Ustavnog suda.

Zaključci:

Spojeni slučajevi KI45/20 i KI46/20 su dva slučaja koji se odnose na sporove oko izbora od 6. oktobra 2019. godine. Zahteve su podnele dve kandidatkinje (Tinka Kurti i Drita Millaku) za poslanice iz političkog subjekta Pokreta SAMOOPREDELJENJE! (PSO) – koje su tvrdile da su CIK, IPŽP i Vrhovni sud protivustavno primenili način zamene poslanika koja je utvrđena članom 112.2 a) Zakona o opštim izborima.

Sud podseća da je nekoliko poslanika političkog subjekta PSO-a, izabranih na vladine/opštinske funkcije, oslobodilo nekoliko mesta poslanika koja su morala biti zamenjena legitimnim kandidatima koji su sledeći po redosledu za poslanike. Tako su od poslanika koji su oslobodili svoja mesta izvršene sledeće zamene: kandidat Enver Haliti sa 7.777 glasova je zamenio poslanika Albina Kurtija; kandidat Alban Hyseni sa 7.767 glasova je zamenio poslanika Glauka Konjufcu; kandidatkinja Arta Bajralia sa 7.674 glasa je zamenila poslanicu Albulenu Haxhiu; kandidat Fitim Haziri sa 7.542 glasa je zamenio poslanika Arbena Vitiu; kandidat Eman Rrahmani sa 7.044 glasova je zamenio poslanika Hakija Abazija. Kasnije je kandidat Taulant Kryeziu sa 6.968 glasova zamenio poslanika Shpejtima Bulliqija.

Nužnost zamene poslanika je automatski aktivirala zakonske odredbe utvrđene članom 112.2 a) Zakona o opštim izborima – član koji precizira način zamene poslanika, sa sledećim tekstom:  

“112.2 Poslaniku skupštine Kosova kome mandat prestane u skladu sa sekcijom 112.1 će biti zamenjen na sledeći način:

  1. a) sledećim kvalifikovanim kandidatom istog pola koji je dobio najveći broj glasova na listi kandidata političkog subjekta u čije ime je kandidat nastupio na poslednjim izborima; […]”.

Sud primećuje da su prema tumačenju ovog člana koje su izvršili CIK, IPŽP i Vrhovni sud, sve zamene izvršene na osnovu kriterijuma “pola” i ne uzimajući u obzir rezultat koji su postigli kandidati za poslanike nakon ispunjenja obavezne zakonske kvote za zastupljenost od 30% manje zastupljenog pola ili manjinskog pola. Ovaj način zamene predviđen zakonom, prema Vrhovnom sudu, nisu mogli da izbegnu ni CIK, ni IPŽP, a ni Vrhovni sud jer postoji pretpostavka da su zakoni u saglasnosti sa Ustavom i da se moraju primenjivati takvi kakvi jesu “dok se od Ustavnog suda ne ustanovi da je neki zakon ili neka njegova zakonska odredba u suprotnosti sa Ustavom”.

S obzirom na to da se nisu složile sa ovim tumačenjem, podnositeljke zahteve su podnele svoje zahteve Ustavom sudu, sa ključnim navodom da su CIK, IPŽP i Vrhovni sud protivustavno primenili način zamene poslanika koja je predviđena članom 112.2 a) Zakona o opštim izborima. One su u suštini tvrdile da su uprkos ispunjenju i premašivanju kvote od 30% od strane kandidatkinja žena za poslanice iz PSO-a – zamene poslanika izvršene ne na osnovu izbornog rezultata, već na osnovu pola. Prema njihovim navodima, ovo je prouzrokovalo nejednakost u postupanju i povredu njihovog prava da budu birane.

Sud podseća da su na osnovu načina zamene koju su primenili CIK, IPŽP i Vrhovni sud, poslanike muškarce zamenili kandidati muškarci za poslanike i da su poslanice žene zamenile kandidatkinje žene za poslanice – uprkos činjenici da su podnositeljke zahteva osvojile više glasova od nekoliko kandidata muškaraca koji su uspeli da budu izabrani za poslanike Skupštine. Prva podnositeljka, Tinka Kurti je osvojila 7.655 glasova, a druga podnositeljka, Drita Millaku je osvojila 7.063 glasa.

Sud je objasnio da ne ocenjuje in abstracto da li je član 112.1.a Zakona o opštim izborima u saglasnosti sa Ustavom ili nije. To stoga što ni pred ovim Sudom a ni pred prethodnim javnim institucijama koje su se bavile ovim pitanjem, podnositeljke nikada nisu tvrdile da je predmetni član protivustavan. Naprotiv, one su samo tvrdile da je ovaj član primenjen na protivustavan način od strane CIK-a, IPŽP-a i Vrhovnog suda.

Imajući u vidu gore navedene činjenice i navode koji su izneti u ovom slučaju, Sud je u ovoj individualnoj ustavnoj žalbi razmatrao činjenicu: Da li su CIK, IPŽP i Vrhovni sud primenili član 112.2.a Zakona o opštim izborima u saglasnosti sa garancijama, vrednostima i načelima proklamovanim članovima 24. i 45. Ustava u vezi sa članom 14. EKLJP i članom 3. Protokola br. 1 EKLJP?

Ustavni sud je utvrdio da dosadašnje tumačenje ovog člana od strane CIK-a, IPŽP-a i Vrhovnog suda ne predstavlja tačno i ustavno tumačenje iz nekoliko dole navedenih razloga – koji su opširno izloženi u presudi.

Prvo, Sud je utvrdio da su CIK, IPŽP i Vrhovni sud, protumačili član 112.2 a) Zakona o opštim izborima na krut i tekstualan način i odvojeno od svih ostalih zakonskih normi predviđenih Zakonom o opštim izborima i Zakonom o ravnopravnosti polova, kao i načela, vrednosti i duha slova Ustava. Ova vrsta tumačenja je apstrahovala kontekst, cilj i razlog uvođenja kvote od 30% kao posebne mere kako bi pomogla u postizanju jednake zastupljenosti između oba pola u Skupštini Republike.

Drugo, Sud je istakao da se ratio legis Zakona o opštim izborima u kontekstu rodne zastupljenosti u Skupštini sastoji u tome da osigurava – u svakoj okolnosti – zastupljenost od najmanje 30% manje zastupljenog pola ili manjinskog pola (bez obzira na to o kom se polu radi). Međutim, jasno je da 30% predstavlja samo minimalnu granicu rodne zastupljenosti manjinskog pola, ali ne i najvišu granicu zastupljenosti jednog pola. Sledstveno, Sud smatra da u trenutku kada se osigura minimalna zastupljenost od  30% za manje zastupljeni pol, sve buduće zamene se moraju vršiti na osnovu redosleda kandidata za poslanike, koji je utvrđen izbornim rezultatom. Po tom osnovu, rodna kvota se primenjuje samo dok se ne postigne cilj zbog kog je uvedena, odnosno, da se osigura obavezna zastupljenog manjinskog pola u kvoti od 30%, iako ustavni ideal i duh Ustava koji se ogledaju u članu 7. imaju za cilj postizanje činjenične jednakosti 50% prema 50% između oba pola.

Treće, Sud je naglasio da bi tumačenje člana 112.2 a) Zakona o opštim izborima, prema načinu tumačenja od strane CIK-a, IPŽP-a i Vrhovnog suda, imalo smisla samo u situaciji kada se može desiti da se usled nezamenjivanja pol-za-pol (žena-za-ženu i muškarac-za-muškarca) može ugroziti neispunjenje zakonske kvote od 30% zastupljenosti manje zastupljenog pola. Međutim, tumačenje ovog člana, na način na koje je izvršeno, kada se zna da su na izborima od 6. oktobra 2019. godine, kandidatkinje žene  političkog subjekta PSO uspele da osvoje zaslužene glasove iznad procenta zakonske norme od 30%, predstavlja tumačenje ove norme koje je pogrešno i nesrazmerno samom cilju zakonskih kvota utvrđenih članom 27. Zakona o opštim izborima.

Četvrto, Sud je istakao da je cilj uvođenja kvota povezan sa potrebom za unapređenjem rodne ravnopravnosti u društvu sve dok se ne postigne činjenična jednakost kada kvote postanu nepotrebne. Član 112.2 a) Zakona o opštim izborima postoji iz jednog jedinog razloga: da predstavi način zamene poslanika – čuvajući uvek cilj obavezne zakonske zastupljenosti od najmanje 30% manjinskog pola. Ako nakon dostizanja kvote od 30%, kandidati iz manjinskog (manje zastupljenog) pola uspeju da postanu poslanici svojim sopstvenim snagama, na taj način što su postigli bolji rezultat od pripadnika većinskog pola, ne sme im se uskratiti pravo da budu izabrani za poslanike Skupštine.

Sud je utvrdio da je podnositeljka Tinka Kurti diskriminisana na osnovu pola u vezi sa njenim pravom da bude birana, u trenutku kada uprkos ispunjenju minimalne kvote od 30% kroz izborni rezultat unutar političkog subjekta PSO, u trenutku kada je stvorena mogućnost za zamenu poslanika, istoj, iako je imala više glasova od kandidata muškaraca za poslanike Fitim Haziri i Eman Rrahmani, nije omogućeno da postane poslanica.

Sud je dalje, takođe, utvrdio da je podnositeljka zahteva Drita Millaku diskriminisana na osnovu pola u vezi sa njenim pravom da bude birana, u trenutku kada je i pored ispunjenja minimalne kvote od 30% kroz izborni rezultat unutar političkog subjekta PSO, u trenutku kada je stvorena mogućnost za naredne zamene poslanika, odnosno kada je podneo ostavku poslanik Shpejtim Bulliqi, umesto njega, na osnovu utvrđenja o zameni unutar istog pola, dana 18. decembra 2020. godine, mandat poslanika dobio kandidat Taulant Kryeziu sa 6.968 glasova.

Kao rezultat toga, Sud je utvrdio da su: rešenje [AA. br. 4/2020] Vrhovnog suda od 19. februara 2020. godine; rešenje [AA. br. 3/2020] Vrhovnog suda od 19. februara 2020. godine, odluka [A. br. 35/2020] IPŽP-a od 13. februara 2020. godine; odluka [A. br. 36/2020] IPŽP-a od 13. februara 2020. godine; kao i tačka 5 odluke [br. 102/A-2020] CIK-a od 7. februara 2020. godine, u suprotnosti sa članovima 24. [Jednakost pred zakonom] i 45. [Pravo na izbor i učešće] Ustava u vezi sa članom 14. (Zabrana diskriminacije) i članom 3. (Pravo na slobodne izbore) Protokola br. 1 EKLJP 

Efekti presude

Sud je primetio da, iz objektivnih razloga i u interesu pravne sigurnosti, ova presuda ne može proizvesti retroaktivno dejstvo u odnosu na mandate poslanika. U tom pogledu, Sud je razjasnio da ova presuda nema retroaktivno dejstvo i da na osnovu načela pravne sigurnosti ne dira u prava trećih lica koja su stečena na osnovu odluka poništenih ovom presudom. Međutim, to ne znači da je ova presuda samo deklarativna i bez ikakvog efekta.

Prvi efekat ove presude je ukidanje osporenih odluka Vrhovnog suda, IPŽP-a i CIK-a, kao nesaglasnih sa Ustavom i EKLJP-om, u pogledu tumačenja člana 112.2 a) Zakona o opštim izborima. Ukidanjem ovih odluka, ova presuda razjašnjava da se za ubuduće, na osnovu tačnog i kontekstualnog čitanja člana 112.2.a Zakona o opštim izborima, zamena kandidata za poslanike mora vršiti na takav način da se: prvo, osigura minimalna zastupljenost u meri od 30% manje zastupljenog pola (manjinskog pola), koja se ni u jednom trenutku ne može dovesti u pitanje; i drugo, u slučajevima kada je rodna kvota od 30% ispunjena na osnovu izbornog rezultata (kao u konkretnom slučaju), tada se zamene kandidata za poslanike moraju vršiti na osnovu izbornog rezultata, ne ograničavajući se na aspekt zamene na osnovu istog pola, sve dok nije ugrožena minimalna zastupljenost manje zastupljenog pola.

Drugi efekat koji ova presuda omogućava odnosi se na pravo koje nastaje podnositeljkama zahteva ili drugim stranama na koje ova presuda može uticati, od trenutka njenog stupanja na snagu. Ovim stranama nastaje pravo na korišćenje drugih raspoloživih pravnih sredstava radi daljeg ostvarivanja prava u skladu sa nalazima ove presude i sudskom praksom ESLJP-a koja je citirana u ovoj presudi.

podnosiocu:

Tinka Kurti i Drita Millaku

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Presuda

Povreda ustavnih prava

Član 24 - Jednakost pred Zakonom, Član 45 - Pravo na Izbor i Učešće

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Drugi