USTAVNI SUD

KI29/22, Podnosilac “Kosovska Banka” DD Beograd; Ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju AC-I-21-0174 od 13. januara 2022. Godine

KI29/22, Rešenje o neprihvatljivosti, od 23. maja 2023. godine, objavljeno 11. jula 2023.godine

Ključne reči: individualan zahtev, očigledno neosnovan

Okolnosti konkretnog slučaja odnose se na imovinskopravne navode stranaka u postupku u pogledu statusa subjekta „Bankos“.. U tom aspektu, podnosilac zahteva navodi da je osnovan kao akcionarsko društvo i da je transformacija izvršena u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama (Službeni list RSFJ, br. 10/89 od 17. februara 1989. godine). Međutim, KAP je tvrdio da ovo preduzeće ima status društvenog preduzeća sa društvenim kapitalom i da se izvršena transformacija ne može smatrati validnom, zbog nezakonitosti transformacije i diskriminacije tokom procesa transformacije.

Sud primećuje da se glavni navodi podnosioca zahteva u suštini odnose na povredu imovinskih prava i prava na pravično i nepristrasno suđenje, tvrdeći u suštini svojinu nad entitetom „Bankos“ i osporavajući status entiteta „Bankos“, navodeći da je akcionarsko društvo, a ne društveno preduzeće sa društvenim kapitalom, kako su to ocenili Specijalizovano veće i Žalbeno veće PKVS-a.

Sud primećuje da je predmet podnosioca zahteva razmotren kroz 6 (šest) sudskih odluka, o kojima je prvo odlučeno u vezi sa zahtevom za preliminarnu sudsku zabranu od strane Specijalizovanog veća PKVS-a rešenjem [C-III-12-2033] od 28. februara 2013. godine, kojim je odbijen zahtev podnosioca za izdavanje preliminarne sudske zabrane, sa obrazloženjem da nisu ispunjeni uslovi iz člana 55.1 Aneksa Zakona o Posebnoj komori. Ovo rešenje je Žalbeno veće PKVS-a potvrdilo rešenjem [AC-I-13-0034], sa obrazloženjem da su imovina koju je podnosilac zahteva tražio upisana u katastarskim knjigama kao društvena svojina i da nije bilo dokaza da je izvršena transformacija svojine na podnosioca zahteva. U međuvremenu, nakon što je Odbor KAP-a doneo odluku o likvidaciji Društvenog preduzeća – Osnovne banke „Bankos“, podnosilac zahteva je 21. novembra 2014. godine podneo PKVS-u zahtev za izdavanje preliminarne sudske zabrane kojom KAP ne bi bio u mogućnosti da nastavi postupak likvidacije Društvenog preduzeća – Osnovne banke „Bankos“ i pričini nepopravljivu štetu. Specijalizovano veće PKVS-a je, rešenjem [C-IV-14-7054] od 20. februara 2015. godine na osnovu člana 55.1 Aneksa Zakona o PKVS-a odbilo zahtev za izdavanje preliminarne sudske zabrane, iz razloga što podnosilac zahteva nije izneo argumente i nove dokaze u prilog svom zahtevu. Nakon žalbe podnosioca zahteva, rešenje [C-IV-14-7054] Specijalizovanog veća PKVS-a od 20. februara 2015. godine je ukinuto rešenjem [AC-I-15-0058] Žalbenog veća od 12. juna 2015. godine, usvajanjem zahteva za izdavanje preliminarne sudske zabrane, kojim je KAP-u zabranjena prodaja imovine „Bankos”, koja je u postupku likvidacije, do donošenja pravosnažne odluke o meritumu tužbe.

Što se tiče tvrdnji podnosioca zahteva, Sud naglašava da su se istima bavili redovni sudovi, odnosno Specijalizovano i Žalbeno veće PKVS-a. Sud ocenjuje: (i) da je Specijalizovano veće PKVS-a utvrdilo da podnosilac zahteva nije prošao zakonske faze transformacije iz društvenog preduzeća u deoničarsko društvo; (ii) da je Specijalizovano veće PKVS-a objasnilo da ne stoji da je podnosilac zahteva transformisan u deoničarsko društvo u vreme u kojem tvrdi da je transformisan, jer se u to vreme nije desila zakonita i nediskriminatorna transformacija podnosioca zahteva; (iii) da je Specijalizovano veće PKVS-a utvrdilo da podnosilac zahteva nijednim relevantnim dokazom nije dokazao transformaciju iz društvenog preduzeća u deoničarsko društvo; (iv) da je Specijalizovano veće PKVS-a u suštini ocenilo da je podnosiocu zahteva nedostajala procesna legitimacija, odnosno da nije transformisan u deoničarsko društvo.

Ista su razmatrala bitne navode podnosioca zahteva i objasnila da je (i) Banka Kosova „Bankos“ bila društveno preduzeće pre 1990. godine; (ii) navodna transformacija preduzeća od strane podnosioca zahteva iz društvenog preduzeća u akcionarsko društvo nije izvršena u skladu sa zakonskim odredbama i kao takva transformacija, ni tada ni sada, ne može proizvesti pravno dejstvo; (iii) osnovni statut i sva dokumentacija entiteta Banke Kosova predstavljaju pravni osnov za zaključak da je ovaj entitet u društvenoj svojini (iv) podnosilac zahteva nije uspeo da dokaže relevantnim dokazima sve faze procesa svojinske transformacije i pravni osnov privatizacije; i na kraju (v) imovina ove banke je evidentirana u katastarskim knjigama kao društvena svojina.

Sud primećuje da je PKVS u slučaju podnosioca zahteva opširno analizirao izvedene dokaze i tvrdnje koje su stranke iznele u postupku, i na kraju podnosilac zahteva nije uspeo da dokaže pred PKVS-om da je ceo proces privatizacije uspešno sproveden, pa prema zaključcima PKVS-a, proizilazi da je imovina ove banke evidentirana u katastarskim knjigama kao društvena svojina.

U zaključku, Sud smatra da podnosilac zahteva nije potkrepio dokazima svoje tvrdnje o povredi osnovnih ljudskih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom, jer argumenti koje je izneo ni na koji način ne pokazuju da su mu redovni sudovi uskratili prava zagarantovana članovima 31. i 46. Ustava, kako to tvrdi podnosilac zahteva. Zahtev podnosioca zahteva za uvođenje privremene mere takođe treba da se odbije, zato što isti ne može da bude predmet razmatranja, pošto se zahtev proglašava neprihvatljivim.

Na osnovu napred navedenog, Sud utvrđuje da je zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i proglašava se neprihvatljivim, u skladu sa stavom 7 člana 113. Ustava i pravilom 39 (2) Poslovnika.