USTAVNI SUD

KI156/23, Podnosilac: Elvan Imami, ocena ustavnosti presude Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova br. AC-I-21-0781-A0001 od 6. aprila 2023. godine

KI156/23, rešenje o neprihvatljivosti od 4. septembra 2024. godine, objavljeno 19. novembra 2024.godine 

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zaštita imovine, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa tužbom koju je podnositeljka zahteva prvobitno podnela Opštinskom sudu u Prizrenu protiv PIK “Progres-Export”, u kojoj je tražila poništenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 20. novembra 1963. godine. Nakon toga, posle podnošenja tužbe, podnositeljka zahteva je tražila od Opštinskog suda i određivanje privremene mere na spornoj nepokretnosti. Dana 1. novembra 2011. godine, Opštinski sud u Prizrenu se oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje u ovom predmetu i prosledio spise predmeta Posebnoj komori Vrhovnog suda kao nadležnom sudu. Nakon toga, podnositeljka zahteva je 2019. godine podnela Posebnoj komori Vrhovnog suda zahtev/predlog za izdavanje mere obezbeđenja tužbenog zahteva, kojom bi se, prema njenim navodima, onemogućilo otuđenje sporne imovine do donošenja meritorne odluke. Specijalizovano veće Posebne komore Vrhovnog suda je odbilo zahtev podnositeljke za izdavanje mere obezbeđenja. Prvostepenu odluku o meri obezbeđenja potvrdilo je i Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda. Specijalizovano veće Posebne komore Vrhovnog suda je odlučujući o meritumu predmeta, odbilo tužbeni zahtev podnositeljke, naglasivši da Zakon o obligacionim odnosima SFRJ iz 1978. godine, na koji se poziva podnositeljka zahteva, ne pruža mogućnost opoziva ugovora o prodaji, iz razloga što se njegove odredbe koje se odnose na ništavost ugovora ne mogu primeniti na pravne radnje iz 1963. godine, kada je i potpisan sporni ugovor. Nadalje, u presudi Specijalizovanog veća Posebne komore Vrhovnog suda, dodaje se da je protekao rok za traženje poništavanja ugovora, koji je bio godinu dana od dana njegovog zaključenja, a u konkretnom slučaju protekle su više od 44 godine i da podnositeljka zahteva nije dostavila dokaze o navodnim činjenicama. Presuda Specijalizovanog veća Posebne komore Vrhovnog suda kojom je odlučeno o meritumu predmeta uvažena je od strane Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda. Podnositeljka zahteva pred Sudom na izričit način osporava presudu [AC-I-21-0781-A0001] Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda od 6. aprila 2023. godine, kojom je meritorno rešena i odbijena njena tužba.

Sud podseća da podnositeljka zahteva tvrdi da su osporenom presudom povređena njena prava koja su zaštićena članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP. Suština žalbe podnositeljke zahteva povezana je sa povredom člana 31. u vezi sa članom 6. EKLJP, koja se odnosi na (i) neodlučivanje od strane Opštinskog suda u Prizrenu o njenom zahtevu za meru obezbeđenja; (ii) pogrešnu i proizvoljnu primenu zakona; (iii) prekomerno dugo trajanje sudskih postupaka, kao i (iv) navod o povredi člana 46. Ustava.

Povodom navoda podnositeljke zahteva o neodlučivanju od strane Opštinskog suda u Prizrenu o njenom zahtevu za meru obezbeđenja, na osnovu odluka redovnih sudova, Sud je utvrdio da je ovaj navod podnositeljke zahteva ispitan od strane redovnih sudova i da se Sud neće dalje upuštati u razradu ovog navoda.

Povodom navoda podnositeljke zahteva o pogrešnoj i proizvoljnoj primeni zakona i prekomerno dugom trajanju sudskih postupaka, Sud je utvrdio da su njeni navodi nepotkrepljeni jer podnositeljka u svom zahtevu nije uspela da dokaže i potkrepi svoje navode da su redovni sudovi prilikom tumačenja i primene materijalnog prava povredili njeno pravo zagarantovano članom 31. Ustava ili da su povredi njeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Shodno tome, zahtev je u celini, u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika, proglašen neprihvatljivim kao očigledno neosnovan.