Rešenje

Ocena ustavnosti presude Vrhovnog Suda Republike Kosovo, Rev. br. 204/2019, od 25. jula 2019. godine

br. predmeta KI 133/19

Preuzimanje:
Sažetak

KI133/19, Podnosilac: Nysret Tafili, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog Suda Republike Kosovo, Rev. br. 204/2019, od 25. jula 2019. godine 

KI133/19, Rešenje o neprihvatljivosti od 26. februara 2020. godine, objavljeno dana 10 jula 2020 godine.

Ključne reči: Individualni zahtev, zahtev očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, princip pravne sigurnosti, nedoslednost u sudskoj praksi, “duboke i dugotrajne razlike”

  1. Na osnovu ugovora [06 br. 784-25] od 14. novembra 2008. godine koji je bio sklopljen između podnosioca zahteva i opštine Kačanik produženo pravo na privremeno korišćenje građevinskog zemljišta od strane podnosioca zahteva, gde je radi vršenja svoje profesionalne delatnosti postavio jedan montažni objekat. Na osnovu člana VI gore navedenog ugovora, gde je bilo navedeno da ukoliko dođe do promene namene lokacije koja je data na privremeno korišćenje onda će se objekat udaljiti bez ikakve naknade. Dana 1. aprila 2009. godine, opština Kačanik je, u odluci [01. br. 7311/o8] odlučila da sruši montažni objekat, koji je bio postavljen na imovini datoj na privremeno korišćenje, gde je podnosilac zahteva vršio svoje profesionalne delatnosti. Nakon rušenja objekta, podnosilac zahteva je pred bivšim opštinskim sudom u Kačaniku a na ime izgubljene dobiti, podneo tužbu za kompenzaciju od strane opštine Kačanik. Osnovni sud je njegovu tužbu za kompenzaciju odbio kao neosnovanu.  Samim tim, Apelacioni Sud je, kao rezultat njegove žalbe koja je uložena protiv Rešenja Osnovnog suda, potvrđujući obrazloženje Osnovnog Suda, njegovu žalbu je takođe odbio kao neosnovanu. U svojoj Presudi, Apelacioni sud je potvrdio obrazloženje koje je dato u Presudi Osnovnog suda, koja je bila zasnovana na ugovoru [06 br. 784-25] od 14. novembra 2008. godine, potpisanog između podnosioca zahteva i opštine Kačanik, u svojstvu tužene.  Apelacioni sud je takođe utvrdio da je podnosilac zahteva putem ovog ugovora prihvatio sva prava i obaveze koje proizilaze iz ovog ugovora.  Kao rezultat zahteva za reviziju protiv dve gore navedene Presude Osnovnog i Apelacionog Suda, podnetog od strane podnosioca zahteva, Vrhovni Sud je putem osporene presude [Rev. br. 204/2019] od 25. jula 2019. godine, utvrđujući da ove dve Presude nisu obuhvaćene ozbiljnim povredama odredbi parničnog postupka kao i da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo, reviziju podnosioca odbio kao neosnovanu.

 

  1. Podnosilac zahteva je na specifičan način naglasio da je u jednom drugom slučaju, koji po njemu sadrži iste činjenične i pravne okolnosti kao i one koje su u njegovom slučaju, Vrhovni Sud u svom Rešenju prihvatio reviziju suprotne strane. U smislu ovog navoda, podnosilac zahteva navodi da je Vrhovni Sud, zato što je odlučio drugačije u dva (2) identična slučaja, povredio njegovo pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31 Ustava a u vezi sa članom 6 EKLjP-a, odnosno podnosilac zahteva je u suštini tvrdio povredu načela pravne sigurnosti kao rezultat protivrečnih odluka Vrhovnog Suda.

 

  1. Sud je, u proceni prihvatljivosti zahteva utvrdio da je u vezi sa ispunjenjem zahteva o prihvatljivosti, podnosilac zahteva ovlašćena strana i osporava neki akt javnog organa, odnosno Presudu Vrhovnog Suda [ 204/2019] od 25. jula 2019. godine, nakon što je iscrpeo sva dostupna pravna sredstva koja su određena zakonom, i podneo je zahtev u okviru vremenskog roka koji je propisan u članu 49 Zakona o Ustavnom Sudu. Međutim, Sud je nakon primene kriterijuma na osnovu kojih Sud i ESLjP razmatraju pitanja nedoslednosti u vezi sa sudskom praksom, počev od procene da li su u okolnostima ovog konkretnog slučaja, (i) navodne nedoslednosti u sudskoj praksi “duboke i dugotrajne”; i ukoliko je to slučaj, (ii) da li postoje mehanizmi koji su sposobni za rešavanje tih nedoslednosti; i (iii) procene da li su ti mehanizmi primenjeno i u kojoj meri u okolnostima ovog konkretnog slučaja, utvrdio da nije moguće da se utvrdi postojanje “dubokih i dugotrajnih razlika” u sudskoj praksi Vrhovnog Suda koje ugrožavaju princip pravne sigurnosti, pozivajući se samo na jedno rešenje Vrhovnog suda kojw je doneto  4 (četiri)  meseca ranije. Samim tim, Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca zahteva očigledno neosnovan po ustavnim osnovama i proglasio je isti neprihvatljivim, u skladu sa stavom 7 člana 113 Ustava, članom 47 Zakona i stavom (2) pravila 39 Poslovnika o Radu.

podnosiocu:

Nysret Tafili

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje