USTAVNI SUD

KI210/19, podnosilac zahteva Sabri Ismajli, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova GSK-KPA-A-051-2016 od 23. oktobra 2019. godine

KI210/19, rešenje o neprihvatljivosti od 15. jula 2020. godine, objavljeno 17 avgusta 2020. god.

Ključne reči: individualni zahtev, ugovor o kupoprodaji, pravo na imovinu, iscrpljenje pravnih sredstava

Podnosilac zahteva i još 4 (četiri) druga lica podneli su zahtev Kosovskoj agenciji za imovinu (u daljem tekstu: KAI) u vezi sa katastarskom parcelom, navodeći da je 21. juna 2007. godine kupio 5/7 idealnog dela sporne parcele na površini od 3,87.34 ha. Dana 21. oktobra 2014. godine, Komisija za imovinske zahteve Kosova (u daljnjem tekstu: KIZK) je odlukom KPCC/D/A/260/2014 odbacila gore navedene zahteve sa obrazloženjem da ovaj spor spada van nadležnosti KIZK-a i da posed u vezi sa spornom parcelom nije izgubljen kao rezultat sukoba 1998/99. godine.

U vezi sa gore navedenom odlukom, podnosilac zahteva je podneo žalbu Vrhovnom sudu. Dana 23. oktobra 2019. godine, Vrhovni sud je presudom GSK-KPA-A-051-2016 odbio žalbu podnosioca zahteva uloženu protiv odluke KPCC/D/A/260/2014 od 21. oktobra 2014. godine, kao neblagovremenu.

Podnosilac zahteva, uprkos činjenici da Vrhovni sud nije razmatrao njegovu žalbu protiv odluke KIZK-a, budući da je žalba podnesena van zakonskog roka, tražio je od Ustavnog suda da oceni kupoprodajni ugovor s osobom T.S. i utvrdi da u vezi s tom imovinom on uživa pravo vlasništva prema članu 46. Ustava.

Sud je, ocenjujući kriterijume prihvatljivosti zahteva, zasnivajući se i na sudsku praksu ESLJP-a, pojasnio da iako se obaveza iscrpljivanja pravnih sredstava treba primenjivati ​​s stepenom fleksibilnosti i bez preteranog formalizma, ova obveza ne zahteva samo da se zahtevi podnesu pred redovnim sudovima, već zahteva i od podnosilac zahteva  da pre podnošenja zahteva mora: a) da podnese iste navode pred redovnim sudovima, barem sadržajno; i b) da se pridržava formalnih zahteva i rokova predviđenih važećim zakonima.

Stoga je Ustavni sud, uzimajući u obzir navode koje je pokrenuo podnosilac zahteva o povredi člana 46. [Zaštita imovine] Ustava i činjenice koje je izneo, kao i zasnivajući se na standarde utvrđene u sudskoj praksi EKLJP-a, utvrdio da zahtev podnosioca, iako je formalno sledio sudske postupke za osporavanje odluke KIZK-a, ne ispunjava kriterijume prihvatljivosti pred Sudom, jer podnosilac zahteva nije iscrpeo pravna sredstva u vezi sa navodnim povredama prava na imovinu, zbog njegovih proceduralnih propusta prvo pred KIZK-a, a zatim i pred Vrhovnim sudom. Shodno tome, zahtev podnosioca zahteva je proglašen neprihvatljivim.