USTAVNI SUD

KI192/22, podnositeljka Elire Krasniqi, ocena ustavnosti presude Rev. br. 51/21 Vrhovnog suda Kosova, od 10. marta 2022. godine

KI192/22, rešenje o neprihvatljivosti od 28. maja, objavljen 12. jula 2024. godine 

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan

Okolnosti konkretnog slučaja odnose na nezgodu koja se desila u novembru 2012. godine, koju je izazvalo osigurano vozilo kod „Sigal Uniqa Group Austria“ (u daljem tekstu: „Sigal“), u kojoj je podnositeljka zahteva zadobila telesne povrede. Odgovornost za nezgodu pala je na vozilo koje je bilo osigurano kod „Sigala“. Najpre je podnositeljka zahteva odbila ponudu „Sigala“ za obeštećenje, zatim je podnela tužbu Osnovnom sudu tražeći 12.500 evra na ime naknade štete. Osnovni sud je na osnovu Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. godine dao pravo podnositeljki zahteva tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev i prinudio „Sigal“ da podnositeljki zahteva isplati iznos od 5.454,30 evra na ime naknade štete. Apelacioni sud je potvrdio odluku Osnovnog suda u vezi sa obavezom „Sigala“ za odgovarajuću naknadu. Nakon žalbe „Sigala“, Vrhovni sud je konačno potvrdio pravo podnositeljke zahteva na odgovarajuću naknadu, ali je preinačio presudu Osnovnog suda i Apelacionog suda u vezi sa visinom naknade za nematerijalnu štetu i kamatu. Vrhovni sud je odredio da „Sigal“ isplati podnositeljki zahteva iznos od 1.500 evra na ime naknade nematerijalne štete i promenu kamate po osnovu člana 200. i 277. ZOO-a, sa obrazloženjem da su Osnovni i Apelacioni sud pogrešno primenili materijalno pravo prilikom odlučivanja u slučaju podnositeljke zahteva. Ovaj nalaz Vrhovnog suda o obrazloženju izmene naknade nematerijalne štete i kamate podnositeljka zahteva osporava pred Sudom, navodeći povredu člana 31. i 54. Ustava, u vezi sa članom 6.1 EKLJP-a.

Na osnovu obrazloženja Vrhovnog suda, Sud primećuje da isti, prvobitno (i) nalazi da su Osnovni sud i Apelacioni sud pogrešno primenili materijalno pravo, odnosno zakonske odredbe ZOO-a koje propisuju naknadu nematerijalne štete; (ii) preinačuje njihove presude u vezi sa iznosom naknade nematerijalne štete pozivajući se na član 200. ZOO-a, kao i (iii) menja kamatu na osnovu člana 277. ZOO-a, sa obrazloženjem da gore navedene odredbe ZOO-a su primenljive u okolnostima ovog konkretnog slučaja.

S tim u vezi, u izmeni presude Osnovnog i Apelacionog suda, Vrhovni sud je razjasnio (i) zašto primena zakonskih odredbi ZOO-a od strane Osnovnog suda i Apelacionog suda predstavlja pogrešnu primenu materijalnog prava; (ii) i samim tim je i primenio druge odredbe, odnosno član 200. [Novčana naknada] ZOO-a u vezi sa naknadom nematerijalne štete, kao i izmenu kamate  primenjujući član 277. [Zatezna kamata – kada se duguje]  ZOO-a.

Samim tim, Sud zaključuje da su navodi podnositeljke zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, koje je zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a (i) navodi koji spadaju u kategoriju „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, i kao takvi, isti su očigledno neosnovani po ustavnim osnovama, kako je to i propisano u stavu (2) pravila 34. Poslovnika o radu.