USTAVNI SUD

KI138/21, Podnosioci: Tomorr Bedra i Jusuf Bedra, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 337/2020 od 2. novembra 2020. godine

Ključne reči: individualan zahtev, neobrazložena sudska odluka 

Ključno pitanje u okolnostima konkretnog slučaja se odnosi na tvrdnje podnosilaca zahteva u vezi sa neobrazloženom sudskom odlukom Vrhovnog suda, pod navodom da njihovom pokojnom ocu nije isplaćen iznos određen odlukom o eksproprijaciji. Dakle, podnosioci zahteva, s obzirom na to da njihov otac nije dobio nadoknadu za eksproprijaciju nepokretnosti, podneli su tužbu protiv Opštine Đakovica kojom su tražili od tužene da: se podnosiocima zahteva prizna pravo svojine i vrate u posed eksproprisane parcele, ili da se nadoknade drugom nepokretnošću (opštinskom imovinom) iste površine. Nakon odbijanja tužbe od strane Osnovnog suda, usledilo je odbijanje žalbe podnosilaca kao neosnovane od strane Apelacionog suda. Konačno, Vrhovni sud je odbio kao neosnovan zahtev podnosilaca za reviziju.

Podnosioci zahteva navode da im je Vrhovni sud svojom presudom povredio prava zagarantovana članovima 31. i 46. Ustava. Sud primećuje da su podnosioci zahteva u suštini argumentovali i konstruisali svoj zahtev u smislu prava na obrazloženu sudsku odluku, jer navode da njihov otac nije dobio naknadu za eksproprisanu nepokretnost.

Na kraju, Sud zaključuje da je Vrhovni sud, ocenjujući navode iznete u reviziji od strane podnosilaca zahteva i nalaze Apelacionog suda i Osnovnog suda, zaključio da su poslednje navedeni, nakon što su izveli sve relevantne dokaze, zaključili da je između pretka podnosilaca zahteva i tužene (opštine Đakovica), kao što je gore navedeno, postignut Sporazum o naknadi, da je povučen iznos naknade, izvršena je promena nosioca prava svojine u Katastarskoj službi opštine Đakovica i time je postupak eksproprijacije završen.

Sud smatra važnim da ponovi opšti stav da „pravda“ koja se zahteva u gore navedenim članovima nije „suštinska“, već „procesna“ pravda.

Stoga, Sud utvrđuje da navodi podnosilaca zahteva o povredi prava na obrazloženu odluku, zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6.1. EKLJP-a, kao takvi, u vezi sa povredom člana 46. Ustava, pripadaju kategoriji očigledno neosnovanih navoda na ustavnim osnovama u „odsustvu očigledne ili evidentne povrede“, kao što je propisano u pravilu 39 (2) Poslovnika.