USTAVNI SUD

KI140/18, Podnosilac: Naim Osmani, ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda Kosova, Pml. br. 36/2018, od 30. aprila 2018. godine 

KI140/18, Rešenje o neprihvatljivosti od 18. decembra 2019. godine, objavljeno dana 16 januara 2020. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, pravo na odbranu, neobrazložena sudska odluka, zahtev očigledno neosnovan

1. Osnovni sud u Đakovici, opšte odeljenje, je proglasio podnosioca zahteva krivim zbog toga što je u saizvršilaštvu počinio krivično delo “nanošenje lakših telesnih povreda”, i kaznio ga je kaznom zatvora u trajanju od 180 (sto osamdeset) dana. Protiv gore navedene Presude Osnovnog suda, podnosilac zahteva i L. P. su uložili “zajedničku žalbu” pred Apelacionim sudom, a zbog odluke o visini kazne. U njihovoj žalbi, podnosilac zahteva i L.P. su predložili da se kazna zatvora zameni novčanom kaznom. Apelacioni sud je odbio žalbu koja je podneta od strane podnosioca zahteva i L. P. kao neosnovanu. U vezi sa zamenom kazne zatvora novčanom kaznom, Apelacioni sud je utvrdio da se jedan takav zahtev trebao uputiti pred prvostepenim sudom, koji je i izrekao kaznu. Protiv ove odluke Apelacionog suda podnosilac zahteva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti pred Vrhovnim sudom, u kojem je, između ostalog, tvrdio da mu je pred prvostepenim sudom povređeno njegovo pravo na odbranu, da zajednička žalba koju su podneli on i L.P. nije dozvoljena u skladu sa Zakonom o Krivičnom postupku kao i da je Apelacioni sud počinio povrede zakonskih odredbi kada nije razmotrio njegov zahtev za zamenu kazne zatvora novčanom kaznom. Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca zahteva odbio kao neosnovan.

2. Podnosilac zahteva je tvrdio pred Sudom da je osporenom odlukom Vrhovni sud počinio povredu njegovih prava koja su zagarantovana članom 21 [Opšta načela], članom 22 [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata], članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), a u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske Konvencije o zaštiti Ljudskih prava i Osnovnih sloboda (u daljem tekstu: EKLjP), kao i članovima 53 [Tumačenje odredbi Ljudskih prava] i 54 [Sudska zaštita Prava] Ustava.

3. Podnosilac zahteva u vezi sa osporenom Presudom je u suštini tvrdio da (i) podnosiocu zahteva je tokom vođenja krivičnog postupka pred Osnovnim sudom povređeno pravo na odbranu, a ovaj navod je on povezao sa jednakošću oružja u krivičnom postupku i da (ii) Vrhovni sud nije obrazložio specifične navode podnosioca zahteva u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodio pred Osnovnim i Apelacionim Sudom, a koji su bili navedeni u njegovom zahtevu za zaštitu zakonitosti. Stoga, navode podnosioca zahteva u vezi sa pravom na odbranu i pravom na obrazloženu sudsku odluku Sud je razmotrio u svetlu proceduralnih garancija koje su zagarantovane članovima 30 i 31 Ustava, a u vezi sa članom 6 EKLjP-a.

4. U vezi sa navodom podnosioca zahteva da je tokom vođenja krivičnog postupka pred Osnovnim sudom došlo do povrede prava na odbranu, Sud je, uzimajući u obzir navode podnosioca zahteva kao i činjenice koje je isti predstavio, i u skladu sa opštim principima koji su utemeljeni u sudskoj praksi ESLjP-a, koja je naglasila da pravo da se ima branilac nije apsolutno kao i da se ovo pravo treba tumačiti u skladu sa zakonskim propisima koji su na snazi i konkretnim okolnostima slučaja, ocenio da je tumačenje i obrazloženje Vrhovnog suda zasnovano na zakonu i da je zasnovano na činjenicama koje su predstavljene pred ovim sudom. Samim tim, Sud je našao da su navodi podnosioca zahteva o povredi njegovog prava na odbranu, koje je sastavni deo prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovanog članovima 30 i 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP-a, očigledno neosnovani.

5. U vezi sa navodima za neobrazloženu sudsku odluku, odnosno u vezi sa osporenom odlukom Vrhovnog suda, Sud je smatrao da su zaključci Vrhovnog suda doneti nakon jednog detaljnog razmatranja svih argumenata koji su predstavljeni od strane podnosioca zahteva. Samim tim, Sud je ocenio da obrazloženje koje je dato od Vrhovnog suda ispunjava standarde jedne obrazložene sudske odluke.

6. Sa druge strane, u vezi sa navodima podnosioca zahteva o povredama članova 21, 22, 53 i 54 Ustava, Sud primećuje da je podnosilac zahteva samo spomenuo ove članove Ustava, i nije dao objašnjenja kako su i u kojim okolnostima ove ustavne odredbe bile povređene.

7. Na kraju, Sud je utvrdio da zahtev podnosioca zahteva ne ispunjava kriterijume o prihvatljivosti koji su navedeni u Poslovniku o Radu, zato što je zahtev očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, uzimajući u obzir da predstavljene činjenice ni na koji način ne obrazlažu navode o povredama nekog ustavnog prava kao i to da podnosilac zahteva nije dovoljno potkrepio svoje navode o ustavnim povredama.