USTAVNI SUD

KI105/21, Podnosilac: Zelqif Berisha, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Pml. br. 318/2020 od 22. decembra 2020. godine

KI105/21, Rešenje o neprihvatljivosti, od 13. oktobra 2022 godine, objavljeno 8. novembar 2022. godine

Ključne reči: individualan zahtev, krivični postupak, očigledno neosnovan zahtev 

Predmet podnosioca zahteva je povezan sa njegovim optuživanjem od strane Okružnog tužilaštva u Prištini u vezi izvršenjem krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 291. st. 6. u vezi sa st. 4. i 2. i 1. PKZK-a, zbog toga što podnosilac zahteva kao vlasnik privatnog preduzeća “Unio Commerce” nije održavao rezervoare benzinske pumpe u ispravnom stanju u skladu sa tehničkim propisima o merama zaštite, tako što nije zaključao šahtu rezervoara, kroz koju su sada pokojni ušli da očiste rezervoare, pri čemu je došlo do eksplozije jednog od rezervoara pumpe i usled eksplozije jednog od rezervoara živote su izgubili A.B. i S.V. koji su bili radnici tog preduzeća. Osnovni sud je presudom [P. br. 20/14] proglasio podnosioca zahteva krivim zbog izvršenja krivičnog dela “izazivanje opšte opasnosti” iz člana 291. stav 6. u vezi sa stavom 4. i 2. i 1. PKZK-a i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 2 (dva) meseca u koju mu je uračunato i vreme provedeno u kućnom pritvoru. Nakon žalbi podnosioca zahteva, Apelacioni sud je dva puta vratio predmet na ponovno suđenje, dok je treći put Apelacioni sud odbio žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu [P. br. 451/2017] Osnovnog suda u Uroševcu od 15. novembra 2019. godine, kojom je podnosilac zahteva oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 291. stav 6. u vezi sa stavom 4. i 2. i 1. PKZK-a, i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 13 (trinaest) meseci u koju mu je uračunato i vreme provedeno u kućnom pritvoru. Nakon toga, podnosilac zahteva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu, koji je taj zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan.

Podnosilac zahteva pred Sudom osporava utvrđenja redovnih sudova, navodeći povredu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, kao rezultat (i) povrede načela jednakosti oružja i načela kontradiktornosti.

Sud podseća da je navod podnosioca zahteva o povredi načela kontradiktornosti povezan sa tim da je osporeno rešenje doneto u suprotnosti sa članom 31. Ustava, jer mu je, kako navodi, povređeno pravo na kontradiktoran i ravnopravan sudski proces i da je samim tim, kako tvrdi, učinjena povreda. Ovaj navod on povezuje sa činjenicom da je pred redovnim sudovima predložio da se imenuje veštak radi izrade veštačenja iz oblasti protivpožarne zaštite i potrebom da se na ročište pozove veštak kojeg je imenovao sud radi ispitivanja, što omogućavaju načela kontradiktornosti i jednakosti oružja u krivičnom postupku.

Sud smatra da se za odluke redovnih sudova u odnosu na navod da se u svojstvu svedoka sasluša jedan od veštaka koji su obavili superveštačenje, ne ispostavlja da su proizvoljne ili nesrazmerne jer se odlukama redovnih sudova vidi da saslušanje dotičnog veštaka nije bilo potrebno iz razloga što je to pitanje razjašnjeno pomoću superveštačenja i nije bilo ničeg nerazumljivog u vezi sa navedenim superveštačenjem. Sud takođe smatra da su Apelacioni i Vrhovni sud mogli detaljnije da izlože pitanje saslušanja veštaka, ali to samo po sebi ne čini proces neustavnim, jer iz raspoloživih dokumenata proizilazi da je podnosilac zahteva u suštini dobio odgovor na svoje navode o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP.

U tom kontekstu, Sud smatra da su ove sudske instance osim što su poštovale načelo jednakosti oružja i procesne kontradiktornosti, poštovale i načelo saslušane stranke, jer Apelacioni i Vrhovni sud nisu doneli odluku u predmetu pre nego što su parničnim strankama pružili mogućnost da jedna preko puta druge suoče svoje argumente, dokaze i iskaze, koje su smatrale relevantnim i korisnim za sebe, kako to zahteva načelo jednakosti oružja, kao element prava na pravično suđenje, zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6.1 EKLJP. Na osnovu opštih načela u pogledu prava na jednakost oružja i procesnu kontradiktornost, Sud smatra da je podnosilac zahteva propisno saslušan i da mu je data mogućnost da se suoči sa iskazima i dokazima u toku vođenja postupka pred redovnim sudovima, uključujući i prigovor na veštačenje. Ipak, čini se da se isti jednostavno nije složio sa ishodom postupka i suđenja u njegovom predmetu pred redovnim sudovima. Međutim, njegovo nezadovoljstvo ne može samo po sebi pokrenuti argumentovanu tvrdnju o povredi osnovnih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom i EKLJP-om.

Shodno tome, Sud smatra da ovaj navod podnosioca zahteva koji se odnosi na povredu načela jednakosti oružja i načela kontradiktornosti pripada kategoriji (iii) navodi koje karakteriše “jasno ili očigledno odsustvo povrede”, stoga se isti mora proglasiti očigledno neosnovanim u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o radu.