USTAVNI SUD

KI174/21, Podnosilac: Bashkim Makiqi, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Pml. br. 126/2021 od 1. juna 2021. godine 

KI174/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 16. februara 2022. godine, objavljeno 8. marta 2022. godine

Ključne reči: individualan zahtev, krivični postupak, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pretpostavka nevinosti, jedini i odlučujući dokaz, neprihvatljiv zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da Okružno javno tužilaštvo u Mitrovici, sada Osnovno tužilaštvo u Mitrovici, podiglo je optužnicu PP. br. 263/09 protiv podnosioca zahteva i ostalih okrivljenih zbog izvršenja krivičnog dela teški slučajevi razbojničke krađe ili razbojništva iz člana 256 stav 1 u vezi sa članom 253 stav 3 sa stavom 1 Krivičnog zakonika Kosova. Osnovni sud u Mitrovici je presudom P.nr.5/2010 proglasio  podnosioca zahteva krivim i izrekao mu kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci, računajući vreme provedeno u okviru mere pritvora i mere kućnog pritvora. Apelacioni sud je, presudom PAKR. br. 85/2020, odbio, kao neosnovanu, žalbu Osnovnog tužilaštva u Mitrovici, kao i žalbu branioca podnosioca zahteva, dok je potvrdio presudu Osnovnog suda u Mitrovici P. br. 5/2010 od 24. decembra 2019. godine. Vrhovni sud je, presudom Pml. br. 126/2021, odbio, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti podnet od strane branioca podnosioca zahteva protiv presude PAKR. br. 85/2020 Apelacionog suda od 10. decembra 2020. godine i presude P. br. 5/2010 Osnovnog suda u Mitrovici od 24. decembra 2019. godine.

U postupcima pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva navodi povredu prava zagarantovana članovima 31 (1) i (5) [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (2) [Pravo na pravično suđenje] EKLJP-a i članom 11. UDLJP-a. Podnosilac zahteva u suštini navodi da su u krivičnom postupku sprovedenim protiv njega prihvaćeni neprihvatljivi dokazi i da je povređena pretpostavka nevinosti.

Ocenjujući navode podnosioca zahteva, Sud ocenio da je podnosilac zahteva (i) imao priliku da ospori te dokaze tokom krivičnog postupka, iako nisu bili jedini dokazi koji dokazuju krivicu podnosioca zahteva u odnosu na krivičnu prijavu; i da (ii) u spisima predmeta nema ničega što pokazuje da su sudije redovnih sudova davali mišljenja kojima su smatrali podnosioca zahteva krivim pre nego što su to utvrdili zakonito sudskom odlukom.

Sud stoga utvrđuje da je podnosilac zahteva imao koristi od kontradiktornog postupka i da je bio u mogućnosti da u različitim fazama postupka iznese navode i dokaze koje je smatrao relevantnim za njegov slučaj; imao je priliku da efektivno ospori navode i dokaze koje je izvela suprotna strana; redovni sudovi su saslušali i razmotrili sve njegove navode, koji su, objektivno posmatrano, bili relevantni za rešavanje slučaja; činjenični i pravni razlozi osporene odluke su detaljno dati i postupak je, sagledan u celini, bio pravičan.

Stoga, Sud zaključuje da su navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovanog članom 31. Ustava, članom 6. EKLJP-a i članom 11. UDLJP-a navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“ i kao takvi, ovi navodi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o radu.