USTAVNI SUD

KI 07/18 Podnosilac: “Çeliku Rollers” sh.p.k. Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda Kosova,  E. Rev. br. 14/2017, od 14. septembra 2017. godine      

KI/07/18, Presuda od  18, decembra 2019. godine, objavljena dana 20 januar 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravno lice, povreda ustavnih prava, član 31 – Pravo na pravično i nepristrasno suđenje u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o Ljudskim pravima; 

Glavni razlog spora između podnosioca zahteva i N.P. „Vali AL-PVC”, i koji su međusobno potpisali jedan početni ugovor i gde su se nakon toga složili i u vezi sa dodatnim radovima, je bio kvalitet aluminijumskih profila za držače stakala u stambenom objektu “Plisi” u Gnjilanu a koji se gradio od strane podnosioca zahteva. Ovaj potonji je utvrdio da profili nisu bili potrebnog kvaliteta i samim tim je naložio skidanje i zamenu istih od strane jedne druge kompanije. N.P. „Vali AL-PVC“ je u početku predstavio jedan predlog o određivanju bezbednosne mere pred Opštinskim sudom u Gnjilanu, gde je tražio da se podnosiocu zahteva zabrani montiranje novih profila, a nakon toga je podneo i tužbu pred Opštinskim sudom u Gnjilanu, tražeći ispunjenje Ugovora u potpunosti kao i kompenzaciju za izvršene radove. Podnosilac zahteva je podneo protivtužbu. Redovni sudovi su odlučili u korist N.P. „Vali AL-PVC“. Sporno pitanje tokom ovih postupaka pred redovnim sudovima je bilo veštačenje sudskih veštaka, a ovo veštačenje je podnosilac zahteva osporavao pred svim redovnim sudovima, uključujući i Ustavni Sud. Podnosilac zahteva u suštini smatra da je Presuda Vrhovnog suda [E. Rev. br. 14/2017] od 14. septembra 2017. godine doneta uz povredu njegovih prava i sloboda koje su zagarantovane  članom 31 Ustava a u vezi sa članom 6 Evropske Konvencije o Ljudskim pravima, jer je, po  njegovim navodima, došlo do povrede (i) principa jednakosti oružja kao rezultat pristrasnosti veštaka; (ii) prava podnosioca da bude saslušan kao rezultat nepravilnog razmatranja dokaza; i (iii) prava na obrazloženu sudsku odluku.

U razmatranju merituma slučaja, Sud je pre svega razmotrio opšte principe sudske prakse Evropskog suda za Ljudska prava u vezi sa  (i) izveštajima veštačenja, pristrasnosti veštaka i odgovarajućim efektima u principima jednakosti oružja; (ii) obavezama redovnih sudova o proceni dokaza i svedočenja; i (iii) prava na jednu obrazloženu sudsku odluku.

Sto se tiče prvog pitanja, Sud je, nakon razmatranja opštih principa Evropskog suda za Ljudska prava u ovom aspektu, takodje detaljno razmotrio relevantnu sudsku praksu ovog suda, uključujući i slučajeve Letinčić protiv Hrvatske; Sara Lind Eggertsdottir protiv Islanda; Mantovanelli protiv Francuske; Devinar protiv Slovenije; i Van Kück protiv Nemačke, da bi objasnio okolnosti pod kojima je Evropski sud za Ljudska prava utvrdio povrede člana 6 Evropske Konvencije o Ljudskim pravima, a u vezi sa nedostatkom neutralnosti veštaka ili i efektivne mogućnosti učestvovanja i osporavanja nalaza u odgovarajućim izveštajima. Sud je, u tom kontekstu utvrdio da u vezi sa (i) nepristrasnošću veštaka, podnosilac zahteva nije argumentovao legitimne sumnje o nepristrasnosti veštaka kao i zašto iste mogu biti objektivno razložne u okolnostima ovog konkretnog slučaja, a pogotovo zbog toga što, na osnovu sudske prakse Evropskog suda za Ljudska prava, ne može se zaključiti da odgovarajući veštak nije bio neutralan ili nepristrasan; (ii) postupkom koji je praćen prilikom sastavljanja izveštaja o veštačenju, podnosilac zahteva je imao efektivne mogućnosti učestvovanja i osporavanja nalaza istog; i (iii) određivanjem nove ekspertize, podnosilac zahteva nije dovoljno argumentovao nedostatke i nejasnoće u osporenom izveštaju tokom sednica za razmatranje i nije dovoljno argumentovao njegov zahtev za određivanje jednog novog veštačenja.

Što se tiče drugog pitanja, Sud je, nakon razmatranja opštih principa Evropskog suda za Ljudska prava u ovom aspektu, takodje detaljno razmotrio relevantnu sudsku praksu ovog suda, uključujući i slučajeve Kraska protiv Švajcarske i Perez protiv Francuske, da bi objasnio okolnosti pod kojima je Evropski sud za Ljudska prava utvrdio povrede 6 Evropske Konvencije o Ljudskim pravima, a u vezi sa neispunajvanjem obaveza suda da izvrše jedno potrebno razmatranje podnesaka, argumenata i dokaza koji su podneti od strana. Sud je u ovom kontekstu utvrdio da su podnesci, argumenti i dokazi podnosioca zahteva, u celini postupka, bili razmotreni na pravilan način od strane redovnih sudova. Sud je naglasio da jedan nalaz koji stoji u suprotnom ne nailazi na podršku u zakonu koji se primenjuje kao ni u sudskoj praksi Evropskog suda za Ljudska  prava.

Što se tiče trećeg pitanja, Sud se pozvao na svoju, sada već utemeljenu, sudsku praksu u vezi sa obrazloženom sudskom odlukom i utvrdio je da su suštinski navodi podnosioca zahteva bili dovoljno obrazloženi pred redovnim sudovima.

Na kraju, primenjujući gore navedene principe i kriterijume, Sud je utvrdio da je Presuda Vrhovnog suda [E. Rev. br. 14/2017] od 14. septembra 2017. godine  doneta u skladu sa članom 31 Ustava u vezi sa članom 6  Evropske Konvencije o Ljudskim pravima.