USTAVNI SUD

KI195/21, Podnosilac: Besnik Berisha, Ocena ustavnosti presude ARJ-UZVP. br. 15/2021 Vrhovnog suda Kosova, od 28. januara 2021. godine

KI195/21, Rešenje o neprihvatljivosti, od 22 . maja 2023. godine, objavljeno 20. juna 2023.godine

Ključne reči: pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na pristup javnim dokumentima, neprihvatljiv zahtev, preuranjenn zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da se podnosilac zahteva prijavio na konkurs objavljen od strane Sudskog saveta Kosova za prijem novih sudija, u kom konkursu on nije bio izabran. Kasnije podnosilac zahteva je podneo žalbu Agenciji za informacije i privatnost protiv ćutanja Sudskog saveta Kosova u vezi sa zahtevom za pristup dosjeu u procesu zapošljavanja, zahtevajući od Agencije za informacije i privatnost pun pristup svom ličnom dosijeu.  Agencija za informacije i privatnost je u potpunosti odobrila žalbu podnosioca zahteva, obavezujući Sudski savet Kosova da mu omogući pun pristup njegovom ličnom dosijeu u procesu zapošljavanja. Protiv navedene odluke Sudski savet Kosova podneo je tužbu Osnovnom sudu, tražeći odlaganje izvršenja rešenja Agencije za informacije i privatnost do meritornog odlučivanja o predmetu, zahtev koji je usvojen kao osnovan od strane Osnovnog suda. Nakon ove odluke, podnosilac zahteva je u svojstvu zainteresovane strane podneo žalbu Apelacionom sudu, tvrdeći da je došlo do povrede procesnog prava. Žalbu podnosioca zahteva usvojio je kao osnovanu Apelacioni sud, gde je poništio rešenje Osnovnog suda, vraćajući predmet na ponovno suđenje. Osnovni sud je, postupajući u ponovljenom suđenju, usvojio kao osnovan zahtev Sudskog saveta Kosova za odlaganje izvršenja Odluke Agencije za informacije i privatnost, odlažući izvršenje gore navedene odluke do donošenja konačne sudske odluke. Nakon podnošenja žalbe od strane podnosioca zahteva, Apelacioni sud je odbio njegovu žalbu kao neosnovanu i potvrdio rešenje Osnovnog suda, ističući da su se stekli uslovi za odlaganje izvršenja upravnog akta i da je Osnovni sud pravično utvrdio činjenično stanje i pravilno sproveo procesne i materijalne odredbe. Protiv rešenja Apelacionog suda, podnosilac je podneo zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke Vrhovnom sudu, navodeći povredu materijalnog prava i procesnih odredbi. S tim u vezi, Vrhovni sud je odbio kao neosnovan zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke koji je podneo podnosilac zahteva, utvrđujući da je Apelacioni sud pravilno primenio materijalno i procesno pravo.

Podnosilac zahteva pred Ustavnim sudom navodi da je osporenom odlukom povređeno njegovo pravo garantovano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 40. [Sloboda izražavanja], članom 41. [Pravo na pristup javnim dokumentima], članom 54. [Sudska zaštita prava] Ustava, u vezi sa članom 6. [Pravo na pravično suđenje] kao i članom 10. [Sloboda izražavanja] Evropske Konvencije za Ljudska Prava.

Sud u pogledu ocene kriterijuma prihvatljivosti u vezi sa navodom podnosioca zahteva za povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, uzimajući u obzir da postupci koji su razvijeni pred redovnim sudovima spadaju u obim „preliminarnih postupaka”, oslanjajući se na praksu Ustavnog suda kao i Evropskog suda za ljudska prava, prvo je ocenio pitanje promenljivosti člana 6. EKLJP u prethodnim postupcima, ocenjujući da su u konkretnom slučaju kriterijumi za promenljivost člana 31. Ustava u odnosu na član 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, u odgovarajućim prethodnim postupcima. Zatim, u vezi sa tvrdnjom podnosioca za povredu člana 31. Ustava, Sud je ocenio da su tvrdnje podnosioca nepotkrepljene ili neopravdane tvrdnje. Ovo iz razloga što je podnosilac zahteva samo pomenuo povredu člana 31. Ustava, ne pružajući nikakvo opravdanje i ne potkrepljujući svoje tvrdnje o tome kako je osporena presuda Vrhovnog suda, uključujući i odluke nižestepenih sudova, mogla dovesti do povrede. njegovih osnovnih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom, odnosno članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava.

U vezi sa tvrdnjom podnosioca zahteva za povredu člana 41. [Pravo na pristup javnim dokumentima], koja se u ovom slučaju odnosila na prethodni postupak, ona je takođe bila predmet ispitivanja samog glavnog tužbenog zahteva koji je podneo Sudski Savet Kosova pred redovnim sudovima, Sud je zaključio da pošto su postupci u toku pred redovnim sudovima, onda je zahtev podnosioca po ovom pitanju preuranjen.

Sud je zaključio da podnosilac u svom zahtevu nije dokazao i potkrepio svoju tvrdnju da su redovni sudovi, usvajanjem zahteva Sudskog saveta Kosova za odlaganje odluke Agencije za informacije i privatnost, povredili njegovo pravo zagarantovanu članovima 31., 40., 41. i 54. Ustava, te je stoga zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, definisanim stavom (2) pravila 39. Poslovnika o radu.