USTAVNI SUD

KI10/22, podnosilac zahteva: Sindikat Instituta za sudsku medicinu, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova ARJ. br. 115/2021 od 18. novembra 2021. godine

KI10/22, presuda od 18. jula 2021. godine, objavljena 17. avgust 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ustavna i zakonska kontrola, pristup sudu

Okolnosti konkretnog slučaja se, u suštini, odnose na obavezu redovnih sudova da ocenjuju zakonitost podzakonskih akata, uključujući i one donete u upravnom postupku, kao što je to definisano važećim zakonima u kontekstu sukoba i upravnog postupka. Tačnije, u okolnostima slučaja, podnosilac zahteva je, odnosno Sindikat Instituta za sudsku medicinu, osporio zakonitost Uredbe MP-br. 01/2020 o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji Instituta sudske medicine Ministarstva pravde u vezi sa Zakonom br. 05/L-060 o sudskoj medicini, navodeći da je predmetna Uredba u suprotnosti sa članom 15. [Delatnost Instituta] ovog zakona. Osporenu Uredbu je izdalo Ministarstvo pravde i objavljeno je u Službenom listu Republike Kosovo 3. januara 2021. godine. Ovu Uredbu je prvo osporio relevantni institut u okviru Ministarstva pravde. Uzimajući u obzir da i pored zahteva Pravne kancelarije premijera da se ista promeni u skladu sa važećim zakonom, relevantno ministarstvo nije preduzelo radnje, podnosilac zahteva je podneo tužbu za pokretanje upravnog spora, tražeći od Osnovnog suda u Prištini da oceni zakonitost osporene Uredbe. Osnovni sud je odbio tužbu podnosioca zahteva, između ostalog, i na osnovu toga što osporena Uredba ne predstavlja konačni akt u upravnom postupku protiv kojeg se može oceniti njena zakonitost u sudskom postupku, pozivajući se na Zakon br. 03/L-202 o upravnim sporovima i Zakon br. 05/L-031 o opštoj upravnoj proceduri. Odluku Osnovnog suda su potvrdili i Apelacioni sud i Vrhovni sud.

Podnosilac zahteva je pred Sudom osporavao zaključke Vrhovnog suda, tvrdeći, između ostalog, da kao rezultat odbijanja da se razmatra meritum pitanja usaglašenosti osporene Uredbe sa Zakonom o sudskoj medicini, redovni sudovi nisu ispunili njihovu dužnost ocene zakonitosti podzakonskih akata, što je dovelo do povrede ustavnih obaveza definisanih u članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava. Ombudsman je, kroz spise dostavljene prvo Vrhovnom sudu, a zatim i Ustavnom sudu, između ostalog, istakao značaj razjašnjenja sudova koji su nadležni za ocenjivanje zakonitosti podzakonskih akata, zadržavajući, takođe, u načelu stav da redovni sudovi imaju nadležnost da ocenjuju zakonitost takvih akata na osnovu važećih zakona u upravnom postupku.

Sud je razmotrio navode podnosioca zahteva sa stanovišta „pristupa sudu“, pravo koje je sadržano u garancijama definisanim članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima. U tom kontekstu, Sud je prvo razradio opšta načela svoje sudske prakse i prakse Evropskog suda za ljudska prava u pogledu prava na „pristup sudu“, a zatim ih je primenio na okolnosti konkretnog slučaja. Pored toga, Sud je takođe razradio (i) pitanja u vezi sa hijerarhijom pravnih akata u ustavnom sistemu Republike Kosovo; kao i (ii) pitanja u vezi sa obavezama i ovlašćenjima kontrole ustavnosti i zakonitosti pravnih akata. U tom aspektu, Sud je istakao da je obaveza redovnih sudova da obezbede očuvanje pravne supremacije zakona, uključujući i ocenu usaglašenosti podzakonskih akata sa važećim zakonom. Sud je takođe pojasnio da je takva obaveza, osim što proizilazi iz Ustava Republike, jasno definisana i Zakonom o upravnim sporovima. Po oceni Suda, redovni sudovi su, odbijajući da ocene zakonitost podzakonskog akta, odnosno osporenu Uredbu, u vezi sa članom 15. Zakona o sudskoj medicini, između ostalog i po osnovu toga što akt objavljen u Službenom listu nije „pravosnažan akt u upravnom postupku“, podnosiocu zahteva uskratili pravo na „pristup sudu“, u smislu stava 1 člana 31. Ustava u odnosu na stav 1, člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Konačno, na osnovu okolnosti ovog slučaja i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenoj presudi, Sud je utvrdio da presuda [ARJ. br. 115/2021] od 18. novembra 2021. godine Vrhovnog suda Kosova u vezi sa rešenjem [AA. br. 651/2021] od 6. avgusta 2021. godine Apelacionog suda i rešenjem [A. br. 1430/21] od 5. jula 2021. godine Osnovnog suda u Prištini, treba da se proglasi ništava  i stvar vrati na presuđivanje Osnovnom sudu u Prištini.