USTAVNI SUD

KI126/21, podnosilac zahteva: Afrim Metallari, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Rev. br. 603/2020 od 22. februara 2021. godine

KI126/21, rešenje o neprihvatljivosti od 26. jula 2022. godine, objavljeno 17. avgust 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, radni spor, neprihvatljiv zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na otpuštanje sa posla podnosioca zahteva zbog teških povreda radnih obaveza u Policiji Kosova. Podnosilac zahteva je prvo suspendovan na 48 sati zbog sumnje da je umešan u incident i tešku povredu radnih obaveza, gde je ova mera nastavljena kako bi se nastavila istraga pod sumnjom da je teško povredio radne obaveze. Nakon sprovedenih istraga, Interna disciplinska komisija Policije je odlukom [br. 354/KBD/16], oglasila podnosioca zahteva krivim za disciplinske prekršaje, jer je „dok je bio na dužnosti, u kordonu koji su formirali policijski službenici radi kontrole gomile demonstranata, izašao iz reda iz tog kordona i istupio pred svoje kolege i zapretio im rečima: „Ako neki demonstrant bude udaren, prijaviću to IPK-u, i istupiću pred medije i obavestiti ih o sili koju su policajci upotrebili protiv demonstranata„, i izrekla mu disciplinsku meru obustava od 30% od mesečne bruto zarade za 6 meseci, kao i dopunsku meru: administrativni premeštaj. Podnosilac zahteva je uložio žalbu KŽN-u, gde je poslednje navedeni odlučio da (i) odbije žalbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu; (ii) usvoji, kao osnovanu, žalbu koju je uložio žalilac A.H., istražitelj u Jedinici za profesionalne standarde – RDP Uroševac; (iii) preinači odluku IDKP-a br. 354/KBD/16, gde je umesto izrečene disciplinske mere obustava od 30% od mesečne bruto zarade za 6 meseci i dopunske mere administrativni premeštaj izrekao disciplinsku meru prestanak radnog odnosa. Protiv odluke KŽN-a podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu, koju je Osnovni sud odbio, kao neosnovanu. Nezadovoljan odlukom Osnovnog suda, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu, gde je poslednje navedeni odbio njegovu žalbu, kao neosnovanu. Podnosilac zahteva je podneo reviziju Vrhovnom sudu, koju je poslednje navedeni odlučio da odbije, kao neosnovanu.

Podnosilac zahteva je tvrdio da mu je Vrhovni sud, osporenom presudom, povredio prava zagarantovana članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP-a, odnosno tvrdi da je u njegovom slučaju povređeno načelo jednakosti oružja i pravo na obrazloženu sudsku odluku kao suštinski deo pravičnog i nepristrasnog suđenja.

U suštini, podnosilac zahteva je argumentovao i gradio svoje tvrdnje u smislu jednakosti oružja i prava na obrazloženu sudsku odluku, stoga Sud treba da analizira navode podnosioca zahteva u skladu sa standardima sudske prakse ESLJP-a u skladu sa kojima je, na osnovu člana 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, Sud dužan da tumači osnovna ljudska prava i slobode zagarantovane Ustavom.

Sud je ocenio da nije osnovan navod podnosioca zahteva da su Apelacioni sud i Vrhovni sud u njegovom slučaju povredili načelo jednakosti oružja, jer nisu uzeli u obzir njegov navod da Osnovni sud nije pozvao svedoka koga je on predložio, te da se uopšte nisu upustili u razmatranje slučaja, jer se iz obrazloženja osporene presude jasno vidi da su predmetni sudovi uzeli u obzir i ispitali u celini sve spise predmeta (dosije), uključujući iskaze svedoka predmetnog događaja, a posebno CD diskove, na kojima se dokazuje da je podnosilac zahteva napustio policijski kordon i prešao na stranu demonstranata, zaključivši da je podnosilac zahteva izvršio tešku povredu radnih obaveza.

Sud je smatrao da se za odluke redovnih sudova u odnosu na navod da se u svojstvu svedoka sasluša lice S.K. ne ispostavlja da su proizvoljne ili nesrazmerne, jer se iz tužbe upućene Osnovnom sudu vidi da podnosilac zahteva nije predložio dotično lice kao svedoka i da je Osnovni sud odlučio u predmetu na osnovu dovoljno dokaza, uključujući i video zapise na CD diskovima i iskaze svedoka koji su bili prisutni na licu mesta. Sud je takođe smatrao da su Apelacioni sud i Vrhovni sud mogli detaljnije da izlože pitanje saslušanja svedoka, ali to samo po sebi ne čini proces neustavnim, jer iz raspoloživih dokumenata proizilazi da je podnosilac zahteva u suštini dobio odgovor na svoje bitne navode o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a.

U tom kontekstu, Sud smatra da su ove sudske instance osim što su poštovale načelo jednakosti oružja i procesne kontradiktornosti, poštovale i načelo saslušane stranke, jer Apelacioni i Vrhovni sud nisu doneli odluku u predmetu pre nego što su parničnim strankama pružili mogućnost da jedna preko puta druge suoče svoje argumente, dokaze i iskaze, koje su smatrale relevantnim i korisnim za sebe, kako to zahteva načelo jednakosti oružja, kao element prava na pravično suđenje, zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6.1 EKLJP-a.

Što se tiče navoda o povredi prava na obrazloženu sudsku odluku, Sud smatra da su redovni sudovi ispitali i odgovorili na sve relevantne navode podnosioca zahteva koje je izneo u tužbi, žalbi i reviziji u pogledu prestanka radnog odnosa, ocenjujući da su sudovi imali dokaze koji su dovoljni i ubedljivi i potkrepljuju njihov zaključak u vezi sa odlučivanjem u predmetu podnosioca zahteva.

Sud je ocenio da je Vrhovni sud, prilikom ocene navoda koje je podnosilac zahteva izneo u reviziji i nalaza Apelacionog i Osnovnog suda, došao do zaključka da su ovi poslednje pomenuti, nakon što su izveli sve relevantne dokaze, uključujući i iskaze svedoka i CD disk, utvrdili van svake sumnje da je podnosilac zahteva (tužilac) razbio policijski bezbednosni kordon i prešao na stranu demonstranata, za vreme dok je obavljao funkciju službenika Policije Kosova. Shodno tome, Sud primećuje da redovni sudovi nisu dalje smatrali potrebnim da ispituju i druge svedoke, uključujući i svedoka kojeg je predložio podnosilac zahteva zbog toga što su imali dovoljno dokaza koji su dokazivali činjenicu da je podnosilac zahteva učinio težu povredu radnih obaveza.

Sud takođe želi da podseti da član 31. Ustava i član 6.1 EKLJP obavezuju sudove da obrazlažu svoje odluke, međutim, ovo se ne može tumačiti na takav način da zahteva detaljan odgovor na svaki navod.

Sud utvrđuje da navodi podnosioca zahteva o povredi prava na obrazloženu odluku, zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6.1 EKLJP, kao takvi, spadaju u kategoriju (iii) “nepotkrepljeni ili neobrazloženi navodi” pa su samim tim ovi navodi očigledno neosnovani na ustavnim osnovama.

Shodno tome, zahtev je proglašen neprihvatljiv, kao očigledno neosnovan, na ustavnim osnovana, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.