USTAVNI SUD

KI68/21, podnosilac: Leonard Matoshi, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Rev. br. 446/2020 od 24. novembra 2020. godine

KI68/21, Rešenje o neprihvatljivosti, od 3 novembra 2021. godine, objavljeno 17. novembar 2021. godine

Ključne reči: pojedinačan zahtev, građanski postupak, pravo na pravično suđenje, neiscrpljenje pravnih sredstava, očigledno neosnovan zahtev.

Ovaj konkretan zahtev se tiće nadoknadi štete, koja je navodno naneta podnosiocu zahteva od strane regionalne policije u Peći, koja mu je 21. oktobra 2004. godine oduzela motorno vozilo marke VW Golf IV, radi provere vlasništva. Protiv podnosioca zahteva policija je pokrenula krivičnu prijavu, koju je 28. jula 2006. godine, Opštinsko tužilaštvo u Peći odbila kao neosnovanu. Pošto nije uspeo da vrati u posed svoje motorno vozilo, podnosilac zahteva podneo je tužbu Osnovnom sudu u Peći, koji je 27. juna 2017. godine odbio tužbu podnosioca iz razloga što je predmet koji je potraživan tužbenim zahtevom u smislu člana 357. Zakona o obligacionim odnosima zastareo. Na presudu Osnovnog suda u Peći uložena je žalba pred Apelacionim sudom, koji je 20. aprila 2020. godine, takođe odbio žalbu podnosioca zahteva sa obrazloženjem da nije bilo pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja niti pogrešne primene materijalnog prava. Kasnije, podnosilac zahteva je podneo zahtev za reviziju Vrhovnom sudu koji je, 24. novembra 2020. godine, odbio zahtev podnosioca i potvrdio odluke nižih instanci.

Pred Ustavnim sudom podnosilac zahteva navodi da su osporene presude redovnih sudova povredile njegova prava garantovana članovima 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 46. [Zaštita imovine] Ustava.

Ocenjujući navode, u vezi sa povredom prava na pravično suđenje, Sud je, na osnovu spisa predmeta, našao da se u ovom slučaju ne radi o proizvoljnim ili očigledno nerazumnim zaključcima, jer nijedan argument koji je izložio podnosilac zahteva ne potkrepljuje njegovu tvrdnju da je odlukama redovnih sudova povređeno njegovo pravo na pravično i nepristrasno suđenje garantovano članom 31. Ustava. Dok ocenjujući navod o povredi člana 24. Ustava, Sud je našao da se podnosilac zahteva samo pozivao na predmetni član, ali nije dalje obrazložio na koji način je došlo do povrede ovog prava od strane redovnih sudova, prema tome i ova tvrdnja je takođe proglašena očigledno neosnovanom, na ustavnim osnovama, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika. Pored gore navedenih navoda, podnosilac zahteva je takođe naveo pred Sudom povredu prava na imovinu, međutim u vezi sa ovim navodom Sud je zaključio da podnosilac zahteva nije iscrpeo sva pravna sredstva u pogledu pokretanja ove povrede pred redovnim sudovima, pre nego što istu pokrene pred Ustavnim sudu. Shodno tome, zahtev je u celini proglašen neprihvatljivim na ustavnim osnovama, prema članu 113.7 Ustava, članu 47.2 Zakona i pravilu 39 (1) (b) i (2) Poslovnika.