USTAVNI SUD

KI81/21, Podnosilac: Kosovski ured osiguranja, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Rev. br. 445/2020 od 10. februara 2021. godine  

KI81/21, rešenje od 20. oktobra 2021. godine, objavljeno dana  16. novembar 2021

Ključne reči: treće lice, naknada štete, osiguranje od autoodgovornosti, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neobrazložena odluka

Iz spisa predmeta rezultira da se suština slučaja sadržanog u ovom zahtevu odnosi na saobraćajnu nezgodu u kojoj je učestvovalo motorno vozilo BMW švedskih registarskih oznaka, osigurano kod podnosioca zahteva “graničnim osiguranjem” za pokrivanje šteta prema trećim licima.  Vlasnik ovog motornog vozila bio je pokojni B.G. (sin tužilaca), a motornim vozilom je upravljao G.B., koji je prilikom upravljanja vozilom izgubio kontrolu nad njim, i tom prilikom su kao posledica saobraćajne nezgode izgubili život vozač motornog vozila G.B., vlasnik motornog vozila B.G., kao i B.Sh. Tužioci, roditelji pokojnog B.G. podneli su tužbu protiv podnosioca zahteva kojom su tražili od njega materijalnu naknadu kao posledica gore navedene saobraćajne nezgodi, i to:  i) na ime oštećenog motornog vozila iznos od 10.394,00 evra; ii) na ime izmaklog izdržavanja tužilaca i to, tužilac A.G. iznos od 62.825,00 evra i tužilja G.G. iznos od 85.010,00 evra; kao i iii) troškove postupka u iznosu od 4.598,00 evra. Osnovni sud je odbio kao neosnovanu tužbu tužilaca protiv podnosioca zahteva jer je, između ostalog, našao da prema važećem zakonodavstvu, vlasnik motornog vozila (a time i njegovi/njeni naslednici) nema pravo na naknadu za oštećeno vozilo jer se ne smatra “trećim” licem za potrebe naknade štete. Odluku Osnovnog suda, potvrdio je i Apelacioni sud.  Međutim, Vrhovni sud je odlučujući povodom revizije tužilaca delimično usvojio reviziju tužilaca, preinačio presudu Apelacionog suda i presudu Osnovnog suda, i obavezao podnosioca zahteva da tužiocima, i) na ime naknade materijalne štete za oštećenje motornog vozila, nadoknadi iznos od 10.394,00 evra sa kamatom koju isplaćuju banke na sredstva oročena preko godinu dana bez utvrđene namene, računajući od dana sastavljanja ekspertize,  27. jula 2012. godine; ii) da im nadoknadi troškove postupka u iznosu od 5.598,00 evra; i (iii) u preostalom delu, odbio reviziju kao neosnovanu.

Podnosilac zahteva je kao glavni navod pred Ustavnim sudom pokrenuo povredu prava na pravično suđenje, konkretno pitanje neobrazložene sudske odluke, tvrdeći da Vrhovni sud nije dao odgovarajuće i potpuno obrazloženje u vezi sa tim: i) zašto je tužiocima priznao status “trećeg lica” uprkos činjenici da osiguranje koje je imalo unesrećeno motorno vozilo nije pokrivalo štetu pričinjenu vlasniku motornog vozila (preminulom sinu tužilaca), a samim tim ni njegovim naslednicima; i ii)           zašto su troškovi postupka stavljeni na teret podnosiocu zahteva, i to osim za štetu na motornom vozilu, takođe i u vezi sa ekspertizom koja se odnosi na izmaklo izdržavanje, navod tužilaca koji je odbijen kao neosnovan i od strane Vrhovnog suda.Takođe, on je navodio da je (iii) Vrhovni sud u suprotnosti sa Pravnim mišljenjem o kamati Vrhovnog suda, od 1. decembra 2020. godine, zakonodavstvom o obligacionim odnosima, obračunao  kamatu.

Podnosilac zahteva je takođe naveo povredu člana 46. Ustava, kao rezultat povrede člana 31 Ustava, konkretno kao rezultat neobrazloženja odluke od strane Vrhovnog suda.

U razmatranju navoda podnosioca zahteva o povredi njegovog prava na pravično i nepristrasno suđenje usled nedostatka obrazložene sudske odluke, Sud je prvo razradio, a zatim primenio u okolnostima konkretnog slučaja, načela svoje sudske prakse i i prakse Evropskog suda za ljudska prava, podsećajući da na osnovu istih, i u meri u kojoj je to relevantno za okolnosti konkretnog slučaja, stepen u kojem se primenjuje obaveza davanja razloga može varirati u zavisnosti od prirode odluke i treba da bude utvrđeno u svetlu okolnosti konkretnog slučaja, međutim obaveza je svih sudova da razmatraju i obrazlože ključne i određujuće navode jedne stranke. Sud je utvrdio da je Vrhovni sud dao obrazloženje povodom konkretnog navoda podnosioca zahteva, koji se povezuje sa određivanjem „trećeg“ lica  i da je, u skladu sa okolnostima slučaja, u vezi sa specifičnim navodom podnosioca zahteva o nedostatku obrazložene odluke, presuda Vrhovnog suda obrazložena je na osnovu tumačenja važećeg zakonodavstva, konkretno člana 1.8 tačka (c) Pravila 3 o izmeni Pravila o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti i člana 178. ZOO-a iz 1978.. Takođe, Sud je našao da je i povodom navoda o troškovima postupka Vrhovni sud dao obrazloženje u vezi sa konkretnim navodom podnosioca zahteva, naglašavajući da uzimajući u obzir činjenicu da u odbijenom delu tužbenog zahteva, nije bilo posebnih troškova, troškove parničnog postupka treba da snosi podnosilac zahteva, kao tužen. Ovaj stav je Vrhovni sud zasnovao u tumačenju zakonskih odredbi ZPP, konkretno na njegov član 452.2. Povodom navoda o pogrešnoj primeni važećeg zakona u odnosu na datum obračunanja kamate, Sud je isti kvalifikovao kao navod koji spada u kategoriji “četvrtog stepena”, i kao takav odražava navode na nivou „zakonitosti“ i koji nisu argumentovani na nivou “ustavnosti”, prema standardima ustavnih zahteva.

Shodno tome, Sud je odlučio da se zahtev u celini mora proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je utvrđeno u stavu (2) pravila 39. Poslovnika o radu.