USTAVNI SUD

KI 22/19 Podnosilac zahteva: Sabit Ilazi, ocena ustavnosti presude Rev. br. 377/2018 Vrhovnog suda od 20. novembra 2018. godine

KI22/19, rešenje o neprihvatljivosti od 8. maja 2019. godine, objavljeno 7. juna 2019. godine

Ključne reči: individualni zahtev, ocena ustavnosti osporene presude Vrhovnog suda, očigledno neosnovan

Zahtev je zasnovan na članu 113.7 Ustava, članu 47. Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 i pravilu 32 Poslovnika o radu Ustavnog suda.

Podnosilac zahteva je po ugovoru o radu na određeno vreme bio zaposlen kod Energetske korporacije Kosova u Prištini (EKK)

EKK je nakon sprovedenog disciplinskog postupka, obavestila podnosioca zahteva o raskidu ugovora o radu na osnovu preporuke Disciplinske komisije, a zbog neregularnosti u radu i slabih rezultata rada.

Nakon toga podnosilac zahteva je tužbom pokrenuo upravni postupak protiv EKK koji je prošao kroz sve faze pred redovnim sudovima. Ovaj sudski spor je kulminirao presudom Apelacionog suda koji je odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva, dok je Vrhovni sud  odbio kao neosnovan zahtev podnosioca za reviziju i potvrdio presudu Apelacionog suda.

Podnosilac zahteva tvrdi da su redovni sudovi pogrešno protumačili činjenice i pogrešno primenili zakon, što je prouzrokovalo kršenje člana 31. Ustava.

Sud primećuje da je podnosilac zahteva bio pravno zastupljen tokom celog postupka i da je mogao dokazati svoje pravo u vezi ugovora o radu na određeno vreme i iznositi dokaze koji mu idu u prilog u predmetu. Apelacioni sud je detaljno obrazložio presudu u meritumu predmeta i saslušao obe strane. Štaviše, činjenični i pravni razlozi za odbacivanje predmeta detaljno su navedeni u presudama Apelacionog i Vrhovnog suda. U ovim okolnostima, ne može se tvrditi da su redovni sudovi prevideli važne aspekte slučaja ili da nisu uzeli u obzir istorijsku pozadinu spora.

Na osnovu gore navedenih razloga, Sud zaključuje da činjenice koje je izneo podnosilac zahteva ni na koji način ne opravdavaju njegove tvrdnje o povredi prava zagarantovanih Ustavom.

Shodno tome, Sud smatra, na ustavnoj osnovi, da je zahtev očigledno neosnovan i da se mora proglasiti neprihvatljivim.