Rešenje o neprohvatljivosti

Ocena ustavnosti presude E. Rev. br. 427/2020 Vrhovnog suda od 12. aprila 2021. godine

br. predmeta KI104/21

podnosiocu: Kadri Veliu, Hatushe Veliu, Ariana Veliu, Alvin Veliu dhe  Diana Veliu

Preuzimanje:

KI1o4/21, Podnosioci: Kadri Veliu, Hatushe Veliu, Ariana Veliu, Alvin Veliu i  Diana Veliu; Ocena ustavnosti presude E. Rev. br. 427/2020 Vrhovnog suda od 12. aprila 2021. godine

KI 104/21, rešenje o neprihvatljivosti od 12. maja 2022. godine, objavljeno 3. juna 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, jednakost pred zakonom kao i pravo na pravično suđenje zbog  neobrazložena odluka i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, očigledno neosnovan. 

Okolnosti konkretnog slučaja su povezane sa saobraćajnom nesrećom koja je bila prouzrokovana od strane osiguranika osiguravajućeg društva “Sigal”, dok su podnosioci zahteva, pretrpeli materijalnu i nematerijalnu štetu. Sud, takođe, naglašava da je prema navodima podnosioca zahteva, dana 11. januara 2012. godine, tražena odgovarajuća kapara od osiguravajućeg društva “Sigal”, međutim u spisa predmeta nema dokaza da je relevantni zahtev pravno poslat osiguravajućem društvu “Sigal”, odnosno postupak za realizaciju potraživanja (nadoknade štete) nikada nije iniciran pred istim. Podnosioci zahteva su 28. decembra 2011. godine, podneli tužbu Osnovnom sudu. Zahtev za naknadu štete je usvojen od strane Osnovnog suda i određena zatezna kamata u visini od 12%, počev od 28. decembra 2011. godine pa do konačne isplate. U tom kontekstu, Sud podseća da je Osnovni sud presudom  [C.br. 675/11] od 7. avgusta 2015. godine, utvrđenje zatezne kamate od 12% obrazložio na osnovu člana 26. Zakon o obaveznom osiguranju. Medjutim Apelacioni sud je delimično preinačio presudu Osnovnog suda I samo u pogledu dela koji se odnosi na zahtev podnosioca za naknadom nematerijalne štete, dok je u ostalom delu Apelacioni sud u potpunosti podržao prvostepenu presudu. Vrhovni sud je delimično prihvatio reviziju osiguravajućeg društva “Sigal” I preinačio presudu Apelacionog suda obavezujući osiguravajuće društvo “Sigal” da podnosiocima plati presuđene iznose sa kamatama koje su lokalne banke plaćale na sredstva oročena na godinu dana bez određenog odredišta počev od 7.08.2015. godine zbog nedostataka dokaza da je da je relevantni zahtev pravno poslat osiguravajućm društvu “Sigal” pre ovog datuma.

Podnosilac zahteva je tvrdio da je presuda Vrhonog suda  donete uz povredu njegovih prava na obrazloženu odluku što je prouzrokovalo i pogrešno utvrđeno činjenično stanje. Prema navodima podnosioca zahteva, do ovih povreda je došlo iz razloga što Vrhovni sud u svojoj presudi nije naveo dovoljno i adekvatno obrazloženje za promenu stanovišta u vezi sa datumom obračuna zatezne kamate.

U proceni navoda podnosioca zahteva, Sud primećuje da je glavnim zahtevom podnosioca zahteva, odnosi na navod o neobrazloživosti sudske odluke kao i pogrešnom tumačenju zakona odnosno pogrešno utvrđenom činjeničnim stanju. Stim u vezi podnosilac zahteva ne potkrepljuje u dovoljnoj meri niti argumentuje pred Sudom kako je ova primena zakona i utvređeno činjenično stanje od strane redovnih sudova  moglo da bude „očigledno pogrešno“, što je rezultiralo „proizvoljnim zaključcima“ ili „očigledno neobrazloženim“ za podnosioca zahteva ili kako postupci pred redovnim sudovima u celosti, možda nisu bili pravični ili čak proizvoljni. Pored toga, Sud ocenjuje da je Vrhovni sud svoje obrazloženje o prihvatanju revizije i preinačenje dela presude koji se tiče visine i datuma obračunavanja kamate, utemeljio konkretno na osnovu Zakona o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti. Shodno tome, Sud zaključuje navodi podnosioca zahteva o povredi Ustava zbog pogrešnog tumačenja i pogreše primene važećeg zakona spadju u  treću kategoriju (iii), pod-kategorije (b) „nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi, stoga, ovi navodi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39.

U nastavku, Sud primećuje da podnosilac zahteva navodi povredu prava na jednakost pred zakonom, zagarantovanu članom 24. Ustava. S tim u vezi, Sud podseća da je da je dosledno naglašavao da samo pozivanje i spominjanje članova Ustava nije dovoljno za utvrđivanje osnovane tvrdnje o ustavnoj povredi. Kada se navode takve povrede Ustava, podnosioci zahteva moraju da iznesu potkrepljene navode i ubedljive argumente. Stoga, što se tiče ovog navoda, zahtev podnosioca zahteva se mora proglasiti neprihvatljivim, kao očigledno neosnovan, jer ovi navdi spadaju u treću kategoriju (iii), pod-kategorije (a), “nepotkrepljenih ili neobrazloženih”, stoga, kao takvi, ovi  navodi  podnosioca, pošto je podnosilac zahteva samo citirao odredbu Ustava, ne objašnjavajući na koji način je ona povređena. Stoga je ovaj navod očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (1) (d) pravila 39 Poslovnika o Radu.

podnosiocu:

Kadri Veliu, Hatushe Veliu, Ariana Veliu, Alvin Veliu dhe  Diana Veliu

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Član 24 - Jednakost pred Zakonom, Član 31 - Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje

Zahtev je očigledno neosnovan

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Civilni