USTAVNI SUD

KI125/20 podnosilac zahteva: Shaban Shala, Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog Suda AA- br. 6/2020, od 6. aprila 2020. godine

KI125/20 Rešenje o neprihvatljivostii, od 20. maja 2021. godine, objavljeno dana 4. juna  2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, disciplinski postupak, pravo na pravično suđenje, sudska zaštita prava, zahtev očigledno neosnovan, zahtev neprihvatljiv

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom, osporio Rešenje žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju, AC-II-15-0042, od 21. jula 2020. godine, tvrdeći da je došlo do povrede njegovih prava koja su zagarantovana članovima: 3 [Jednakost pred Zakonom], 24 [Jednakost pred zakonom], 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 33 [Načelo legaliteta i proporcionalnosti u krivičnim postupcima] Ustava Republike Kosova,  kao i članovima 6 [Pravo na pravično suđenje] i 14 [Zabrana diskriminacije] Evropske Konvencije o Zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: EKLjP).

U vezi sa navodima o povredi prava na pravično suđenje, Sud je smatrao da je Vrhovni Sud, kao zadnja instanca u ovom pitanju, ispoštovao sve zahteve iz člana 31 Ustava i iz člana 6.1 EKLjP-a, dajući mogućnosti podnosiocu zahteva da podnese svoje primedbe, u vezi sa bilo kojim obrazloženjem datim od strane SSK-a u Odluci br. 51/2020, od 21. februara 2020. godine, gde je prethodno održano i saslušanje u vezi sa slučajem. Pored toga, svi argumenti, koji su bili relevantni za rešavanje slučaja podnosioca zahteva su saslušani i razmotreni na pravičan način od strane Vrhovnog suda, stoga se u ovom konkretnom slučaju ne može govoriti o nekoj neobrazloženoj ili očigledno proizvoljnoj odluci. Stoga je, u vezi sa ovom tvrdnjom, odnosno u vezi sa pravom na obrazloženu odluku, Sud, u skladu sa svojom sudskom praksom, zahtev podnosioca proglasio očigledno neosnovanim.   Što se tiče drugih navoda, Sud smatra da podnosilac zahteva samo spominje odgovarajuće članove, ali i ne obrazlaže kako je i zašto došlo do povrede odgovarajućih članova Ustava i EKLjP-a. Sud podseća da je on dosledno isticao da samo pominjanje članova Ustava nije dovoljno da se izgradi argumentovana tvrdnja o ustavnoj povredi. Kada se tvrde takve povrede Ustava, podnosioci zahteva treba da obezbede obrazložene navode i ubedljive argumente. Stoga je iste Sud proglasio očigledno neosnovanim i neprihvatljivim.

Kao zaključak, Sud, oslanjajući se na standarde koji su postavljeni u sudskoj praksi Suda kao i u praksi ESLjP-a, utvrđuje da podnosilac zahteva ni na koji način nije dovoljno dokazao i potkrepio svoje tvrdnje u vezi sa povredom prava na obrazloženu odluku, koje je zagarantovano članom 31 Ustava i stavom 1 člana 6 EKLjP-a.  Samim tim, Sud je zaključio da se zahtev u celosti treba proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovan jer se ovi navodi podnosioca kvalifikuju se kao navodi koji spadaju u kategoriju (i) navodi “četvrtog stepena”, i kategoriju (iii) „nepotkrepljenih iii ne obrazloženih“ navoda. Prema tome, isti se trebaju proglasiti očigledno neosnovani po ustavnim osnovama i samim tim i neprihvatljivi, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika o Radu.