USTAVNI SUD

KI77/20, Podnosilac zahteva: Kujtim Zarari, Ocena ustavnosti presude Apelacionog suda Kosova PA1. br. 1547/2019 od 2. marta 2020. godine.

KI77/20, Rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno dana 11. novembra 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, locus standi naslednika,  zahtev neprihvatljiv ratione materiae sa Ustavom.

1. Okolnosti ovog konkretnog slučaja se tiču jednog krivičnog postupka, u kojem je podnosilac zahteva bio u svojstvu oštećene strane. Podnosilac zahteva, u svojstvu zaposlenika u Glavnom Centru Porodične Medicine u Đakovici (u daljem tekstu: GCPM) je bio napadnut od strane lica M.Gj., koji je takođe bio zaposlen u GCPM, kojom prilikom je podnosilac zahteva pretrpeo telesne povrede. Nakon iniciranja krivičnog postupka, odnosno podizanja Optužnice Osnovnog tužilaštva u Đakovici od 10. septembra 2018. godine, putem koje se M.Gj. optužuje da je počinio krivično delo nanošenje lakših telesnih povreda, podnosilac zahteva je u Osnovnom tužilaštvu u Đakovici podeno poseban dopis putem kojeg je tražio da se rekvalifikuje krivično delo “lakša telesna povreda”, obrazlažući da, po njegovim navodima, u radnjama optuženog M.Gj. se nalaze elementi krivičnog dela “Napad na ovlašćeno lice pri obavljanju službenih dužnosti”. Dana 7. novembra 2019. godine, Osnovni sud u Đakovici je, presudom P. br. 621/18: (i) proglasio krivim osobu M.Gj., za krivično delo „laka telesna povreda“ i izrekao mu novčanu kaznu u određenom novčanom iznosu; i (ii) poučio podnosioca zahteva, u svojstvu oštećene strane, za realizaciju pravno imovinskog zahteva na građanski spor. Kao rezultat žalbe podnosioca zahteva, a zbog odluke u vezi sa krivičnom sankcijom i rekvalifikacijom krivičnog dela, dana 2. marta 2020. godine, Apelacioni sud je, presudom PA1. br. 1547/2019, odbio žalbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu, i potvrdio presudu Osnovnog suda. Dana 5. maja 2020. godine, podnosilac zahteva je podneo svoj zahtev pred Ustavnim Sudom. Sud je, pre nego što je razmotrio i doneo odluku u vezi sa njegovim zahtevom, bio obavešten da je podnosilac zahteva preminuo, i zbog toga, Sud se obratio porodici preminulog da potvrde pred Sudom da li članovi porodice/naslednici koji imaju neposredan interes žele da nastave postupak razmatranja zahteva. Dana 14. septembra 2020. godine, Sud je primio dopis od gđe. Sadete Zarari, rođene Jerliu, supruga, odnosno udovica pokojnog z. Zararija [podnosioca zahteva], putem kojeg je obavestila Sud, da u svojstvu naslednice pokojnog izražava interes za nastavljanje razmatranja njegovog zahteva.

2. Sud je, pre svega u svojoj proceni u vezi sa locus standi gđ Zarari da se nastavi sa razmatranjem zahteva podnosioca zahteva, utvrdio da je ona ovlašćena strana, i iz praktičnih razloga odlučio da se poziva na sada pokojnog g. Kujtim Zararija, kao podnosioca zahteva. Dalje, Sud je zaključio da nastavi sa razmatranjem zahteva kako je isti i podnet od strane podnosioca zahteva, dana 5. maja 2020. godine.

3. Podnosilac zahteva je u svom zahtevu u vezi sa zaključcima osporenih presuda Osnovnog i Apelacionog Suda, tvrdio da su mu povređena prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).

4. Sud se, u proceni prihvatljivosti zahteva, pozvao na svoju relevantnu sudksu praksu koja se zasniva na sudskoj praksi Evropskog Suda za Ljudska prava, koja je povezana sa okolnostima u kjima podnosioci zahteva tvrde povrede njihovih prava i osnovnih sloboda koje su zagarantovane Ustavom kao rezultat odluka redovnih sudova koje se tiču krivičnih postupaka protiv trećih lica. U kontekstu podnosioca zahteva, i u skaldu sa svojom sudskom praksom, Sud je utvrdio da okolnosti ovog konkretnog slučaja u sebi sadrže navode o povredama prava i osnovnih sloboda podnosioca zahteva koja su povezana sa rezultatima krivičnog postupka, kao posledicu “krivične optužbe” protiv trećeg lica, kojeg je Osnovni sud proglasio krivim za izvršenje krivičnog dela, a odluku tog suda je potvrdio i Apelacioni Sud. Samim tim, Sud je zaljučio da navodi podnosioca zahteva u vezi sa povredama njegovog prava na pravično i nepristrasno suđenje ne spadaju u oblast delovanja člana 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP-a, i nisu ratione materiae u skladu sa Ustavom.