Rešenje o neprohvatljivosti

Ocena ustavnosti presude Apelacionog suda Ac. br. 585/2021 od 23. septembra 2022. godine

br. predmeta KI88/23

podnosiocu: Mehmet Mehmeti

Preuzimanje:
llogo_gjkk_png_2

Priština, ​​​​ dana 26. juna 2023. godine

Br. ref.:RK 2220/23

 

 

 

 

 

 

 

 

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

 

u

 

slučaju br.​​ KI88/23

 

Podnosilac​​ ​​ 

 

Mehmet Mehmeti​​ 

 

Ocena ustavnosti presude Apelacionog suda​​ ​​ ​​ 

Ac.​​ br. 585/2021​​ od​​ 23. septembra​​ 2022. godine

 

 

u sastavu:

 

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija i

Nexhmi Rexhepi, sudija

Enver Peci, sudija

 

 

 

 

Podnosilac zahteva​​ ​​ 

 

  • Zahtev je podneo​​ Mehmet Mehmeti,​​ sa prebivalištem u Prištini, koga zastupa Armend Deskaj, advokat​​ iz Prištine​​ (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

Osporena odluka​​ 

 

  • Podnosilac zahteva osporava presudu Apelacionog suda​​ Ac.​​ br.​​ 585/2021​​ od​​ 23. septembra​​ 2022. godine​​ (u daljem tekstu: osporena presuda).

 

  • Osporena presuda je podnosiocu zahteva uručena​​ 2. novembra​​ 2022.​​ godine.​​ 

 

Predmetna stvar​​ ​​ 

 

  • Predmetna stvar zahteva je ocena ustavnosti osporene presude, kojom su, prema navodima podnosioca zahteva, povređena njegova prava zagarantovana članovima: 24.​​ [Jednakost pred zakonom], 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 49.​​ [Pravo na rad i obavljanje profesije]​​ i​​ 54.​​ [Sudska zaštita prava]​​ Ustava Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu: Ustav).

​​ 

Pravni osnov​​ ​​ 

 

  • Zahtev je zasnovan na stavovima​​ 1. i​​ 7. člana​​ 113.​​ [Jurisdikcija i ovlašćene strane]​​ Ustava, članovima​​ 22.​​ [Procesuiranje podnesaka]​​ i​​ 47.​​ [Individualni zahtevi]​​ Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br.​​ 03/L-121 (u daljem tekstu:​​ Zakon)​​ i pravilu​​ 32.​​ [Podnošenje podnesaka i odgovora]​​ Poslovnika o radu Ustavnog suda​​ (u daljem tekstu: Poslovnik).

 

Postupak pred Ustavnim sudom​​ 

 

  • Dana​​ 25. aprila​​ 2023. godine,​​ zahtev je upućen poštom, a​​ 26. aprila​​ 2023. godine, pristigao i registrovan u Ustavnom sudu Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu: Sud).

 

  • Dana​​ 3.​​ maja​​ 2023. godine,​​ predsednica Suda,​​ Gresa Caka-Nimani​​ je odlukom​​ [br. GJR. KI88/23]​​ imenovala sudiju​​ Nexhmija​​ Rexhepija za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Bajram Ljatifi​​ (predsedavajući),​​ Safet Hoxha​​ i​​ Remzije Istrefi-Peci​​ (članovi).

 

  • Dana​​ 5.​​ maja​​ 2023. godine,​​ Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva. Istog dana je​​ i Apelacionom sudu poslata​​ kopija zahteva.​​ ​​ 

 

  • Dana​​ 5.​​ maja​​ 2023. godine,​​ sud je obavestio i Osnovni sud u Prištini​​ (u daljem tekstu: Osnovni sud)​​ o registraciji zahteva i tražio od istog da dostavi dodatne informacije, odnosno povratnicu koja dokazuje kada je podnosilac zahteva primio presudu Apelacionog suda.​​ 

 

  • Dana​​ 16.​​ maja​​ 2023. godine,​​ Osnovni sud je dostavio Sudu traženu povratnicu.

 

  • Dana 7. juna 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva. ​​ 

 

 

 

 

Pregled činjenica​​ 

 

  • Neutvrđenog datuma, podnosilac​​ zahteva​​ je podneo tužbu Osnovnom sudu protiv Energetske korporacije Kosova​​ [u daljem tekstu:​​ EKK],​​ kojom je tražio da mu EKK isplati tri plate na ime jubilarne nagrade, u iznosu od​​ 1.641,00​​ evra, kao i troškove parničnog postupka.​​ ​​ 

 

  • Dana​​ 27. oktobra​​ 2020. godine,​​ Osnovni sud je presudom​​ [C.​​ br.​​ 4352/19]​​ usvojio tužbeni zahtev podnosioca zahteva i odlučio sledeće:

 

„I –​​ Usvaja se u celosti kao osnovan tužbeni zahtev tužioca​​ Mehmeta​​ Mehmetija iz Prištine“.

 

„II –​​ Obavezuje se tuženi EKK da tužiocu​​ Mehmetu​​ Mehmetiju iz Prištine, na ime tri jubilarne plate, nadoknadi​​ iznos od​​ 1.641,00 (hiljadu šest stotina četrdeset jedan)​​ evro sa zakonskom kamatom koja se​​ računa​​ od 27. oktobra​​ 2020. godine pa do konačne isplate, sve to u roku od​​ 7​​ dana od dana prijema ove presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja“.

 

  • Dana​​ 1. decembra​​ 2020. godine,​​ EKK je izjavio žalbu Apelacionom sudu protiv presude Osnovnog suda. EKK je tražio da se njegova žalba usvoji, da se presuda Osnovnog suda preinači i tužbeni zahtev odbije kao neosnovan. ​​ ​​ 

 

  • Dana​​ 23. septembra​​ 2022. godine,​​ Apelacioni sud je presudom​​ [Ac.​​ br.​​ 585/2021]​​ usvojio žalbu EKK-a, preinačio presudu Osnovnog suda i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca zahteva. Apelacioni sud je obrazložio sledeće:​​ 

 

„Veće ocenjuje da u takvom slučaju zahtev tužioca nije​​ utemeljen​​ na odredbama Opšteg kolektivnog​​ sporazuma,​​ iz razloga što je isti stupio na snagu​​ 01.01.2015. godine i bio na snazi do​​ 31.12.2017. godine,​​ a zbog čega je, s obzirom da je prestao da se primenjuje od tog datuma​​ (31.12.2017. godine, nakon otkazivanja od strane socijalnog partnera poslodavca, Privredne komore), isti neprimenljiv u slučaju tužioca“.

 

„Takođe, što se tiče odluke tuženog br.​​ 8261​​ od​​ 23.08.2019. godine o produženju važenja odredbi OKSK-a o priznavanju jubilarnih plata zaposlenima koji su navršili jubilej do​​ 31.12.2019. godine,​​ u konkretnom slučaju ista ne stoji i ne može se primeniti, zbog činjenice da tužilac ima 37 godina radnog straža, isti je jubilej navršio​​ 2012. godine,​​ a pravo na podnošenje zahteva tužioca u ovom slučaju počelo je od dana stupanja na snagu OKSK-a, odnosno od​​ 01.01.2015. godine, a krajnji rok za podnošenje zahteva je bio​​ 31.12.2017. godine“.

 

Navodi podnosioca zahteva​​ 

 

  • Podnosilac zahteva navodi da je presuda Apelacionog suda diskriminatorska i u suprotnosti sa načelima Zakona o radu. Prema njegovim navodima, u više od 500 predmeta iste prirode, Apelacioni sud je odbio žalbe tužene strane, EKK-a.​​ 

 

  • Podnosilac zahteva tvrdi da je presuda Apelacionog suda u suprotnosti sa članovima​​ 31. i​​ 49. Ustava Kosova zbog toga što mu ne garantuje​​ jednaku​​ zaštitu. Takođe, podnosilac zahteva tvrdi da je presuda Apelacionog suda u suprotnosti sa članom​​ 24. Ustava Kosova u vezi sa članom​​ 5. Zakona o radu, koji zabranjuje svaki vid diskriminacije. Podnosilac zahteva navodi i povredu člana 54. Ustava.​​ ​​ 

 

Relevantne odredbe Zakona i Poslovnika​​ 

 

Zakon​​ 

 

Član​​ 49.

(Rokovi)

 

“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teče od dana stupanja na snagu istog”.

 

Poslovnik​​ ​​ 

 

Pravilo​​ 39.​​ 

(Kriterijum o prihvatljivosti)

 

“(1)​​ Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:​​ ​​ 

 

[…]

 

c)​​ ako je zahtev podnet u roku od četiri meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva, i​​ 

[…].”

 

Ocena prihvatljivosti​​ zahteva​​ 

 

  • Sud prvo razmatra da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom i dalje precizirani Zakonom i Poslovnikom. U tom smislu, prema stavu​​ 1. člana​​ 113.​​ [Jurisdikcija i ovlašćene strane]​​ Ustava, Sud odlučuje​​ samo o slučajevima koje su ovlašćene strane podnele Sudu na zakonit način. Takođe, prema stavu​​ 7. istog člana Ustava, pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova individualna prava i slobode koje im garantuje Ustav prekršena od strane javnih organa, ali tek nakon što su icrpeli sva pravna sredstva propisana zakonom.​​ 

 

  • Sud se dalje poziva i na uslove prihvatljivosti koji su dodatno precizirani u Zakonu. S tim u vezi, prema stavu​​ 1. člana​​ 47.​​ (Individualni zahtevi),​​ svaka osoba ima pravo da od Suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ. Prema stavu​​ 2. istog člana, osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.​​ 

 

  • Što se tiče ispunjenja ovih uslova, Sud najpre naglašava da je podnosilac zahteva ovlašćena strana, koja osporava​​ akt​​ javnog organa, odnosno presudu​​ [Ac.​​ br.​​ 585/2021]​​ Apelacionog suda od​​ 23. septembra​​ 2022. godine, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva određena zakonom.​​ ​​ 

 

  • Međutim, Sud, takođe, naglašava da se prema članu​​ 49.​​ (Rokovi)​​ Zakona, zahtev mora podneti u roku od četiri​​ (4)​​ meseca. Rok počinje da teče od dana kada je podnosilac zahteva primio sudsku odluku. Ovaj zahtev je utvrđen i tačkom​​ (c)​​ stava​​ (1)​​ pravila​​ 39.​​ (Kriterijum o prihvatljivosti)​​ Poslovnika, kojom je utvrđeno da se zahtev podnosi u roku od četiri​​ (4)​​ meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva.​​ ​​ 

 

  • U ovom kontekstu, u okolnostima konkretnog slučaja, Sud podseća da podnosilac zahteva osporava presudu​​ [Ac.​​ br.​​ 585/2021]​​ Apelacionog suda od​​ 23. septembra​​ 2022. godine.​​ Povratnica koju je Osnovni sud dostavio Sudu potvrđuje da je podnosilac zahteva osporeni akt primio​​ 2. novembra​​ 2022.​​ godine. Podnosilac je podneo svoj zahtev Sudu​​ 25. aprila​​ 2023. godine,​​ odnosno posle više od​​ 5​​ meseci od dana prijema osporenog akta. Shodno tome, Sud utvrđuje da je zahtev podnosioca zahteva podnet​​ nakon zakonskog roka od​​ 4 (četiri)​​ meseca koji je određen Zakonom i Poslovnikom, pa je samim tim neprihvatljiv za razmatranje.​​ 

 

  • U slučajevima kada podnosilac zahteva ima pravo da mu primerak pravosnažne odluke domaćih sudskih organa bude dostavljen automatski, svrsi i nameni člana 49. Zakona najbolje će poslužiti ako se rok od četiri meseca računa tako da on teče od dana kada je dostavljen primerak te odluke​​ (vidi, između ostalog, predmet ESLJP-a​​ Worm​​ protiv Austrije,​​ br. 83/1996/702/894,​​ presuda od​​ 29. avgusta​​ 1997. godine,​​ stav​​ 33).

 

  • Sud podseća da je svrha zakonskog roka od​​ 4 (četiri)​​ meseca, prema članu​​ 49. Zakona i pravilu​​ 39 (1) (c)​​ Poslovnika, ta da promoviše pravnu sigurnost, tako što će osigurati da predmeti koji pokreću ustavna pitanja budu rešeni u razumnom roku i da ranije odluke ne budu kontinuirano predmet osporavanja​​ (vidi, između ostalog, slučajeve Suda​​ KI48/21,​​ podnosilac​​ Xhavit R. Sadrija,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 30. juna​​ 2021. godine,​​ stav​​ 44;​​ i​​ KI45/21,​​ podnosilac​​ Samedin Bytyqi,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 20. maja​​ 2021. godine,​​ stav​​ 35;​​ vidi, takođe, između ostalog, predmet ESLJP-a​​ Mocanu​​ i drugi protiv Rumunije, br.​​ 10865/09,​​ 45886/07​​ i​​ 32431/08,​​ od​​ 17. septembra​​ 2014. godine,​​ stav​​ 258).​​ 

 

  • U zaključku, iz napred izloženih razloga, Sud utvrđuje da zahtev nije podnet u zakonskom roku koji je utvrđen članom​​ 49. Zakona i pravilom​​ 39 (1) (c)​​ Poslovnika, i shodno tome, Sud ne može da razmatra meritum slučaja, odnosno da li su osporenom presudom povređena ustavna prava podnosioca zahteva.​​ 

 

IZ TIH RAZLOGA​​ 

Ustavni sud, u skladu sa članom​​ 113. 7​​ Ustava, članom​​ 49. Zakona i u skladu sa pravilom​​ 39 (1) (c),​​ dana​​ 7. juna juna 2023. godine,​​ jednoglasno​​ 

 

ODLUČUJE​​ 

 

  • DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;​​ 

 

  • DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

 

  • DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom​​ 20.4​​ Zakona;

 

  • Ovo rešenje stupa na snagu odmah.​​ ​​ 

 

 

 

 

 

Sudija izvestilac  ​​​​  ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ Predsednica Ustavnog suda​​ ​​ 

 

 

 

 

Nexhmi Rexhepi ​​ ​​​​  ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​  ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​  ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​  ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ Gresa Caka-Nimani

1

podnosiocu:

Mehmet Mehmeti

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Zahtev je podnet van roka

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Civilni