USTAVNI SUD

KI165/20, Podnosilac: Kurtesh Veliu; Ocena ustavnosti presude Apela-cionog suda AC. br. 1980/2020 od 24. juna 2020. godine

KI165/20, rešenje od 19. januara 2022. godine, objavljeno dana  8. februara 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, povreda člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Sud najpre podseća da je podnosilac zahteva bio zaposlen u opštini Gnjilane do penzionisanja 3. septembra 2015. godine. Podnosilac zahteva je podneo Opštini Gnjilane zahtev za isplatu tri plate i dve prateće (mesečne) plate penzionisanja. Podnosilac zahteva je protiv tužene opštine Gnjilane podneo tužbu Osnovnom sudu u Gnjilanu, kojom je na ime jubilarne nagrade tražio isplatu tri plate i dve prateće (mesečne) penzionisanja, u ukupnom iznosu od 2.838,06 evra sa zakonskom kamatom od 8% (osam odsto). Osnovni sud u Gnjilanu je, presudom C. br. 793/2019, odbio, kao neosnovanu, tužbu podnosioca zahteva zbog zastarevanja zahteva, pozivajući se na član 87. Zakona [br. 03/L-212] o radu. Podnosilac zahteva je, nezadovoljan gore navedenom presudom, uložio žalbu Apelacionom sudu, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Opština Gnjilane je, takođe, kao tužena u ovom slučaju, uložila žalbu Apelacionom sudu, zbog nepotpuno  utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Apelacioni sud je, kao poslednja instanca, presudom AC. br. 1980/2020, odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda.

Sud je primetio da se suština žalbe podnosioca zahteva odnosi na:  (i) način tumačenja i primenu materijalnog prava, zato što član 87. Zakona o radu nije pravilno tumačen i pogrešno je primenjen prilikom odbijanja njegovog zahteva, kao zastarelog, i nesprovođenje člana 36, stavova 9. i 10. Kolektivnog ugovora o preduniverzitetskom obrazovanju; (ii) navod o uskraćivanju pravnih sredstava, kao i (iii) navode o drugim povredama ustavnih prava.

Kao rezime, Sud je utvrdio da su navodi podnosioca zahteva o povredi prava zagarantovanih gore navedenim članovima Ustava i EKLJP-a očigledno neosnovani, jer se isti kvalifikuju kao navodi koji spadaju u prvu kategoriju (i) „sud četvrtog stepena“ i u treću kategoriju (iii) „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“ navodi na ustavnim osnovama.

Stoga, Sud je zaključio da zahtev, u celini, treba da se proglasi kao očigledno neosnovan, i shodno tome, neprihvatljiv, na ustavnim osnovama, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o radu.