USTAVNI SUD

KI33/22, Podnosilac: Selim Raqi, Ocena ustavnosti presude Rev. br. 84/2021 od 11. oktobra 2021. godine Vrhovnog suda   

KI33/22, Rešenje o neprihvatljivosti od 25. januara 2023. godine, objavljeno dana 16. februar 2023. god.

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na rad i obavljanje profesije, neprihvatljiv zahtev   

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog slučaja odnosi na tužbu koju je podnosilac zahteva podneo Osnovnom sudu protiv tužene EKK zbog prekidanja radnog odnosa podnosioca zahteva. EKK je prekinuo radni odnos podnosiocu zahteva, jer je isti uključio priključak za struju bez postavljanja brojila, pri čemu utrošena električna energija nije registrovana, čime je naneta finansijska šteta poslodavcu EKK. Osnovni sud je utvrdio da je tužba podnosioca zahteva osnovana i utvrdio je da su obaveštenje i odluka o prekidu radnog odnosa nezakoniti i naložio tuženoj EKK da vrati podnosioca zahteva na radno mesto i nadoknadi mu neisplaćene lične dohotke do dana povratka podnosioca zahteva na radno mesto. Tužena EKK je izjavila žalbu Apelacionom sudu, osporavajući presudu Osnovnog suda zbog bitnih povreda odredaba postupka, nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Apelacioni sud je usvojio žalbu tužene EKK-a, ukinuo presudu Osnovnog suda i stvar vratio poslednje navedenom na presuđivanje. U međuvremenu, podnosilac zahteva i tužena EKK, kao parničari u ovom sporu iz prava na rad, uložili su žalbe, revizije i odgovore na iste u postupku koji se vodio u Apelacionom sudu i koji je okončan odlukom Vrhovnog suda u korist tužene EKK.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva u suštini navodi povredu člana 29. [Pravo na slobodu i sigurnost], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] Ustava u vezi sa članovima 5. (Pravo na slobodu i sigurnost) i 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.

Ocenjujući navode podnosioca zahteva, Sud je ocenio da su Vrhovni sud i Apelacioni sud: (i) dali sveobuhvatno obrazloženje svih glavnih pitanja podnosioca zahteva, čime se podrazumeva da je podnosiocu zahteva omogućeno da iznese argumente protiv tužioca; (ii) Vrhovni sud i Apelacioni sud su utvrdili pravni osnov, dajući dovoljna i logična objašnjenja za razloge za prekid radnog odnosa podnosioca zahteva; (iii) ispoštovana je zakonska procedura za prekid radnog odnosa, jer je podnosilac zahteva pozvan na sastanak u prisustvu predstavnika sindikata radnika I.P., a kasnije mu je prekinut radni odnos; (iv) Vrhovni sud i Apelacioni sud su objasnili imovinsku štetu koju je podnosilac zahteva naneo poslodavcu EKK u vezi sa utroškom električne energije, a da je nije evidentirao na brojilu električne energije; (iv) Vrhovni sud i Apelacioni sud su obrazložili da je za ove postupke podnosilac zahteva i oglašen krivim krivičnom presudom za krivično delo krađa iz člana 252, stav 1 KZK-a i osuđen novčanom kaznom; i, konačno, (v) Vrhovni sud i Apelacioni sud su utvrdili da je mera prekida radnog odnosa srazmerna krivičnom delu i šteti koju je podnosilac zahteva pričinio na štetu tužene EKK.

Sud zaključuje da su navodi podnosioca zahteva posmatrani u celini kategorisani kao navodi četvrtog stepena i da se moraju odbiti, kao očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u pravilu 39 (2) Poslovnika.