USTAVNI SUD

KI160/22, Podnosilac: Asllan Kika, Ocena ustavnosti presude [Rev. br. 574/2021] od 2. juna 2022. godine Vrhovnog suda  Kosova

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev za jubilarne plate, očigledno neosnovan zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja odnose se na zahtev podnosioca za nadoknadu jubilarnih plata od poslodavca Kosovske kompanije za distribuciju i snabdevanje električnom energijom (KEDS a.d.).  Podnosilac zahteva je podneo tužbu protiv KEDS-a  radi nadoknade jubilarnih plata i odlaska u penziju. Osnovni sud je presudom odbio u potpunosti tužbeni zahtev podnosioca zahteva. Nakon žalbe podnosioca zahteva, Apelacioni sud je presudom takođe odbio žalbu podnosioca zahteva kao neosnovanu, potvrdivši presudu Osnovnog suda. Zahtev podnosioca za reviziju, Vrhovni sud je odbio kao neosnovan, jer je podnosilac njegov zahtev za jubilarnu nagradu zasnovao na Opštem kolektivnom sporazumu Kosova i da je uslov za jubilarnu nagradu od 30 (trideset) godina radnog staža stekao pre stupanja na snagu Opšteg kolektivnog sporazum Kosova. Ovu odluku je potvrdio Vrhovni sud sa obrazloženjem da je Opšti kolektivni sporazum Kosova bio primenjiv od 1. januara 2015. do 31. decembra 2017. godine, pa je zahtev podnosioca za nadoknadu jubilarnih plata podnet van roka.

Suština žalbe podnosioca zahteva se odnosi na navode o:  (i) povredi člana 31. u vezi sa članom 102. Ustava, u smislu tumačenja i primene materijalnog prava, jer je pogrešno protumačen član 87. Zakona o radu povodom odbijanja njegovog zahteva, kao zastarelog, i nepravilnu primenu člana 52. i 53. Opšteg kolektivnog sporazuma Kosova; (ii) navod o negiranju pravnih sredstava suprotno članu 32. Ustava, u vezi sa članom 54. Ustava; kao i (iii) navodi o nedoslednosti sudske prakse redovnih sudova i druge povrede ustavnih prava iz članova 3. i 24. Ustava.

S tim u vezi, Sud je, razmatrajući gore navedene navode, utvrdio da je zahtev podnosioca zahteva neprihvatljiv, jer se navodi o: (i) povredi člana 31. u vezi sa članom 102. Ustava kvalifikuju kao navodi koji pripadaju kategoriji „četvrtog stepena„. Što se tiče (ii) navoda o negiranju pravnih sredstava što je u suprotnosti sa članom 32. u vezi sa članom 54. Ustava, Sud je razjasnio da je podnosilac zahteva koristio pravno sredstvo reviziju, kao i da je imao mogućnost da pokrene navode u vezi sa njegovim zahtevom, kao i da mu je Vrhovni sud odgovorio na pokrenute navode u zahtevu, dajući ubedljive i dovoljne razloge i detaljno razrađujući pravni osnov o odbijanju podnete revizije. Stoga je Sud ih kategorisa kao „nepotkrepljene ili neobrazložene“ navode. Konačno, (iii) ostali navodi o povredi članova 3. i 24. Ustava su kategorisani kao „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“ navodi po ustavnim osnovama, jer je podnosilac navoda ih prosto pomenuo, ali nije detaljnije obrazložio kako i zašto je došlo do povrede ovih relevantnih članova Ustava.

Sledstveno, Sud zaključuje da se zahtev, u celini, proglašava očigledno neosnovanim i shodno tome neprihvatljivim po ustavnim osnovama, u skladu sa pravilom 39. (2) Poslovnika o radu.