Priština, 25. aprila 2024. godine
Ref.br.: RK 2416/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI271/23
Podnosilac
Adem Hoti
Ocena ustavnosti
presude Rev. br. 362/22 Vrhovnog suda Republike Kosovo od 4. aprila 2023. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija
Enver Peci, sudija i
Jeton Bytyqi, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Adem Hoti, sa prebivalištem u Opštini Podujevo (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava presudu Rev. br. 362/22, Vrhovnog suda Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni sud) od 4. aprila 2023. godine , u vezi sa presudom [Ac.br. 3929/20] Apelacionog suda Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud) od 24. juna 2022. godine , i presudom [C. br. 376/2019] Osnovnog suda u Prištini– Ogranak u Podujevu (u daljem tekstu: Osnovni sud) od 14. jula 2020. godine.
Podnosilac zahteva je osporenu presudu primio 10. maja 2023. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporene presude, kojim su podnosiocu zahteva navodno povređena njegova osnovna prava i slobode zagarantovana članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25. (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo, br. 03/2023 (u daljem tekstu: Poslovnik).
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 8. decembra 2023. godine, podnosilac zahteva je predao zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 15. decembra 2023. godine, podnosilac zahteva je predao Sudu popunjeni zvanični obrazac Suda i dodatne spise.
Dana 27. decembra 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca zahteva o registraciji zahteva.
Dana 28. decembra 2023. godine, predsednica Suda je odlukom [Br. GJR. KI. 271/23] imenovala sudiju Bajram Ljatifi za sudiju izvestioca, dok je odlukom br [Nr.KSH.KI. 271/23] imenovala Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Safet Hoxha (predsedavajući), Nexhmi Rexhepi i Enver Peci, (članovi).
Dana 12. januara 2024. godine, poslata je kopija zahteva Vrhovnom sudu i obavešten je Osnovni sud o registraciji zahteva, i zatražio je da Sudu dostavi povratnicu kojom se dokazuje kada je podnosilac zahteva primio osporenu odluku.
Dana 22. januara 2024. godine, Osnovni sud je dostavio Sudu traženu povratnicu i kopiju ovlašćenja pravnog zastupnika podnosioca zahteva, koji je primio osporenu presudu za podnosioca zahteva dana 10. maja 2023. godine.
Dana 11. marta 2024. godine, sudija Jeton Bytyqi je položio zakletvu pred Predsednicom Republike Kosovo, pri čemu je počeo njegov mandat u Sudu.
Dana 21. marta 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je preporučilo Sudu neprihvatljivost zahteva.
Pregled činjenica
Iz spisa predmeta proizilazi da je 30. januara 2013. godine postignuto sudsko poravnanje u Osnovnom sudu [C.br. 4333/11], preko kojeg je Direkcija za obrazovanje opštine Podujevo (u daljem tekstu: DOO – Podujevo) bila prinuđena da podnosiocu zahteva isplati: (i) plate za mesec jul, avgust, oktobar, novembar, decembar i januar, u iznosu od 215,90 € (dvesta petnaest evra i devedeset centi) mesečno, odnosno u ukupnom iznosu od 1.295,4 € (hiljadu dvesta devedeset pet evra i četiri centa); (ii) produži ugovor o delu do 30. juna 2013. godine sa mesečnom platom od 215,90€ (dvesta petnaest evra i devedeset centi); kao i (iii) da iskoristi sve mogućnosti da ga sistematizuje u sistemu plata na početku akademske 2013-2014 godine.
Dana 28. juna 2016. godine, podnosilac zahteva je podneo tužbeni zahtev protiv DOO-Podujevo u Osnovnom sudu za naknadu štete zbog nesprovođenja navedenog sudskog poravnanja i zatražio od Osnovnog suda da usvoji tužbeni zahtev i obaveže DOO-Podujevo da plati naknadu u vrednosti od 20.000 € (dvadeset hiljada evra) u ime materijalne i nematerijalne štete.
Iz sudskih odluka u predmetu proizilazi da je 16. avgusta 2016. godine Osnovni sud rešenjem [C.br. 328/19] odbacio tužbeni zahtev podnosioca zahteva kao nedozvoljen.
Dana 9. septembra 2016. godine, podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu na rešenje [C.br. 328/19] Osnovnog suda, od 16. avgusta 2016. godine.
Neutvrđenog dana, DOO - Podujevo je podneo odgovor protiv gore pomenute žalbe podnosioca zahteva.
Dana 20. maja 2019. godine, Apelacioni sud je odlukom [Ac.br. 3601/16]: (i) usvojio žalbu podnosioca zahteva; (ii) poništio gore navedenu odluku Osnovnog suda; i (iii) vratio predmet na ponovno razmatranje i presuđivanje prvostepenom sudu.
Iz sudskih odluka u predmetu proizilazi da je 14. jula 2020. godine, nakon postupka ponovnog razmatranja, Osnovni sud presudom [C.br. 376/2019] odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva.
Dana 4. avgusta 2020. godine, podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu protiv presude [C.br. 376/2019] Osnovnog suda, od 14. jula 2020. godine.
Dana 24. juna 2022. godine, Apelacioni sud je presudom [Ac.br. 3929/20]: (i) odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva od 4. avgusta 2020. godine; i (ii) potvrdio presudu [C.br. 376/2019] Osnovnog suda od 14. jula 2020. godine.
Dana 22. avgusta 2022. godine podnosilac zahteva je podneo reviziju protiv presude [Ac.br. 3929/20] Apelacionog suda od 24. juna 2022. godine.
Dana 4. aprila 2023. godine presudom [Rev.br. 362/2022], Vrhovni sud je odbio kao neosnovanu reviziju podnosioca zahteva.
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva navodi da je osporena presuda doneta kršeći njegova ustavna prava i slobode, konkretnije članove 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 54. [Sudska Zaštita prava] Ustava.
U vezi sa povredom člana 31. Ustava, podnosilac zahteva navodi da: „Povreda ovog člana je zbog propusta nadležnih sudova na Kosovu gde, iako smo žalbom i revizijom tražili poništenje te presude iz svih navedenih razloga, to se nije dogodilo, već je samo utvrđeno da su nezakonite“.
Dok, u vezi sa povredom člana 54. Ustava, podnosilac zahteva navodi sledeće: „Svim osporenim odlukama moja prava su povređena, a sve to se desilo zato što su činjenice i dokazi ocenjeni pravično i potpuno, uzimajući u obzir sporazum, konkretno sudsko poravnanje i njegovo nesprovođenje, i tada je došlo do podnošenja tužbe za naknadu materijalne i nematerijalne štete za naknadu pričinjene štete u iznosu od 20.000,00 € (dvadeset hiljada evra)“.
Na kraju, podnosilac zahteva traži od ovog Suda da „[...] i tužbu i reviziju jer smo sa njima tražili da se one pravično razmotre i donese pravična odluka, a ne da se donese nezakonito i da mi se oduzme pravo na materijalnu i nematerijalnu štetu i da se budem lišen mog prava kao pravne i ustavne kategorije koja je takođe u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima“.
Relevantne odredbe zakona i Poslovnika o radu
Zakon
Član 49.
(Rokovi)
„Podnesak se podnosi u roku od četiri (4.) meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teče od dana stupanja na snagu istog.“
Poslovnik o radu
Pravilo 34.
(Kriterijum o prihvatljivosti)
„(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:
[…]
c) ako je zahtev podnet u roku od četiri (4.) meseci od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva; i
[…].“
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom i dalje specifikovani Zakonom i Poslovnikom o radu. S tim u vezi, prema stavu 1, člana 113 [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, Sud odlučuje samo za pokrenute slučajeve pred Sudom na zakonit način od ovlašćene strane. Dok, prema stavu 7. istog člana Ustava, pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, utvrđena zakonom.
Sud se dalje poziva na kriterijume prihvatljivosti, kako je specifikovano u Zakonu. S tim u vezi, prema stavu 1. člana 47. (Individualni zahtevi), svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ. Prema stavu 2 istog člana, osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.
Što se tiče ispunjenosti ovih kriterijuma, Sud prvobitno ističe da je podnosilac zahteva ovlašćeno lice, koji je osporava akt organa javne vlasti, odnosno presudu [REV.br. 362/22] Vrhovnog suda Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni sud) od 4. aprila 2023. godine, nakon iscrpljivanja svih pravnih sredstava utvrđenih zakonom.
Međutim, Sud takođe ističe da se prema članu 49. (Rokovi) Zakona, zahtev mora podneti u roku od četiri (4.) meseca. Rok počinje da teče od dana dostavljanja sudske odluke podnosiocu zahteva. Ovaj zahtev je utvrđen i kroz tačku (c) stava (1) pravila 34. (Kriterijumi prihvatljivosti) Poslovnika o radu, kojim je utvrđeno da se zahtev podnosi u roku od četiri (4.) meseca od dana kada je odluka poslednjeg pravosnažnog sredstva dostavljen podnosiocu zahteva.
U ovom kontekstu, u okolnostima konkretnog slučaja, Sud podseća da podnosilac zahteva osporava presudu [Rev. br. 362/22] Vrhovnog suda od 4. aprila 2023. godine, koja je ujedno i poslednja odluka u postupak pred redovnim sudovima. Povratnica koju je Osnovni sud dostavio Sudu potvrđuje da je podnosilac zahteva primio osporeni akt 10. maja 2023. godine. Podnosilac zahteva je podneo svoj zahtev sudu 8. decembra 2023. godine, više od 5. (pet) meseci nakon prihvatanja osporenog akta. Shodno tome, Sud nalazi da je zahtev podnosioca zahteva podnet nakon zakonskog roka od 4. (četiri) meseca utvrđenog Zakonom i Poslovnikom o radu, te je stoga neprihvatljiv za razmatranje.
U slučajevima kada podnosilac zahteva ima pravo da mu se automatski dostavi kopija konačne odluke lokalnih pravosudnih organa, u svrhu i nameru člana 49. Zakona bi najbolje bilo da se rok od četiri meseca računa od datuma kada je dostavljena kopija te odluke (vidi, slučaj Suda, KI144/22, sa podnositeljkom zahteva Sebahate Dervishi, rešenje o neprihvatljivosti, od 16. novembra 2022. godine, paragraf 52; takođe vidi, slučaj ESLJP-a, Worm protiv Austrije, zahtev br. 83/1996/702/894, presuda od 29. avgusta 1997. godine, paragraf 33).
Sud podseća da je svrha zakonskog roka od 4. (četiri) meseca, prema članu 49. Zakona i prema pravilu 34. (1) (c) Poslovnika o radu, promovisati pravnu sigurnost, osiguravajući da slučajevi koji se odnose na ustavna pitanja treba rešavati u razumnom roku i ranije odluke ne treba da budu stalno otvorene za osporavanje (vidi, između ostalog, slučajeve Suda KI61/23, sa podnositeljkom, Hedie Bylykbashi, rešenje o neprihvatljivosti od 25. maja 2023. godine, paragraf 33; KI24/23, sa podnosiocem, Sami Nuredini, rešenje o neprihvatljivosti od 27. aprila 2023. godine, paragraf 21; kao i slučaj ESLJP-a, Lekić protiv Slovenije, zahtevi br. 10865/09, 45886/07 i 32431/08, presuda od 11. decembra 2018. godine, paragraf 64).
U zaključku, iz prethodno obrazloženih razloga, Sud nalazi da zahtev nije podnet u zakonskom roku utvrđenom članom 49. Zakona i pravilom 34. (1) (c) Poslovnika o radu i shodno tome, Sud ne može da razmatra meritum slučaja, odnosno da li su osporenim rešenjem povređena ustavna prava podnosioca zahteva.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa stavom 7 člana 113. Ustava, članom 49. Zakona i u skladu sa pravilom 34. (1) (c) i 48. (1) (b) Poslovnika o radu, dana 21. marta 2024. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa stavom 4. člana 20. Zakona; i
DA UTVRDI da ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa stavom 5. člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Bajram Ljatifi Gresa Caka-Nimani
Adem Hoti
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je podnet van roka
Civilni