USTAVNI SUD

KI79/24, Podnosioci Ali Xhigoli i Naser Xhigoli, Ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda Kosova Rev. br.290/23, od  22. novembra 2023. godine

KI79/24, Rešenje o neprihvatljivosti, od 25. juna 2024. godine, objavljeno dana 17 jula 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan, četvrti stepen, neosnovani ili neobrazloženi zahtev

Okolnosti slučaja podnosilaca zahteva tiču se vođenju tri sudskih postupaka, ali u konkretnom slučaju, relevantni su ti koji se nadovezuju na njihov tužbeni zahtev za naknadu eksproprisanog zemljišta koju je 2002. godine pokrenuo njihov prethodnik, a koji je nastavljen nakon njegove smrti od strane njegovih naslednika, uključujući podnosioce zahteva, protiv KEK-a, za naknadu eksproprisane imovine, oštećenog drveća i izgubljene dobiti. Osnovni sud je, nakon ponovnog razmatranja predmeta, odbio tužbeni zahtev podnosilaca zahteva, u svojstvu naslednika njihovog prethodnika M.Xh. iz razloga što je potonji 2004. godine nadoknađen za eksproprisanu imovinu i da se isto pitanje ne može ponovo suditi, dok se tužbeni zahtevi za izgubljenu dobit i štetu „preko polovine“ kao rezultat iznosa dosuđenog za eksproprijaciju smatraju neosnovanim jer je prethodnik podnosilaca zahteva izgubio pravo svojine na eksproprisanoj imovini u trenutku kada je ta imovina prešla u društvenu svojinu na osnovu relevantnog Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima bivše Jugoslavije. Apelacioni sud je odbio žalbu podnosilaca zahteva i potvrdio je presudu Osnovnog suda, koju je potvrdio i Vrhovni sud, kada je odbio reviziju podnosilaca zahteva kao neosnovanu, sa obrazloženjem da u konkretnom slučaju podnosiocima zahteva ne pripada obeštećenje jer im je u potpunosti obeštećena eksproprisana imovina 2004. godine, po odluci suda res judicata; kompenzacija koju traže podnosioci zahteva ne proizilazi iz ugovornog odnosa, i kao takva ne može naći podršku u pravilima koja se odnose na „štetu preko polovine“, koja su primenljiva u obavezujućim dvostranim ugovorima.

Podnosioci zahteva naveli su pred Sudom da su im osporenom presudom povređena prava zagarantovana članovima 24 [Jednakost pred Zakonom], 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 46 [Zaštita imovine] Ustava, (u daljem tekstu: Ustav), kao i članovima 6 (Pravo na pravično suđenje), i 14 (Zabrana diskriminacije) Evropske Konvencije o Ljudskim pravima)  i članom 1 (Zaštita imovine) Protokola br. 1 Evropske Konvencije o Ljudskim pravima, zbog toga što redovni sudovi nisu im omogućili pravično i nepristrasno suđenje, kao i bez diskriminacije u postupku naknade za eksproprisanu imovinu.

Što se tiče navoda koji se odnosi na „oštećenje preko polovine“, Sud, u skladu sa svojom sudskom praksom, ustanovio je da taj navod spada u kategoriju navoda „četvrtog stepena“ jer sadrži pitanja koja se odnose na tumačenju i primenu zakona, odnosno na pitanje „zakonitosti“ a ne „ustavnosti“, naime da je takav navod  očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kako se to propisuje stavom 2 pravila 34 Poslovnika o Radu.

A što se tiče tvrdnje koja se odnosi na pitanje primene diskriminacionih zakona tokom rata na Kosovu, Sud, nakon što je razradio svoju sudsku praksu koja je relevantna za ovaj konkretan slučaj, smatrao da su podnosioci zahteva identifikovali grupu lica koja su, po njima, različito tretirana, ali nisu izneli nijedan dokaz koji bi mogao da dokaže da je tokom sudskog procesa zaista bilo diskriminacije. Stoga, Sud je zaključio da su tvrdnje podnosilaca zahteva u vezi sa povredom člana 24. Ustava „nepotkrepljene ili neobrazložene“ tvrdnje, te sledstveno tome, neprihvatljive kao očigledno neosnovane na ustavnim osnovama kako je to propisano članom 48 Zakona i pravilom 34 ( 1) (d) i (2) Poslovnika o radu.