USTAVNI SUD

KI196/22, Podnosilac: Arsim Murtezi, ocena ustavnosti Presude Vrhovnog Suda Rev. br. 202/2022 od 12. oktobra 2022. godine

KI196/22, Rešenje o neprihvatljivosti od 30. januara 2024. godine, objavljeno dana 18. marta 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na imovinu, zabrana diskriminacije, zahtev neprihvatljiv   

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog slučaja odnosi na tužbu koju je podnosilac zahteva podneo protiv trećih lica u vezi sa spornom imovinom za koju je tvrdio da je nasledio od svog pretka Alije Murtezija, dok je predmetna imovina upisana u katastarske knjige na ime tuženog Hasana Murtezija. U međuvremenu, tuženi Hasan Murtezi je zaključio ugovor o zajedničkom ulaganju sa dve građevinske kompanije, koje je takođe tužio podnosilac zahteva. Po tužbi podnosioca zahteva koju je podneo 2011. godine, postupak je vođen u opštinskom sudu i apelacionom sudu, ali je okončan 2015. godine, tako što je Vrhovni sud ukinuo odluke ovih sudova, čime je predmet vratio osnovnom sudu na presuđivanje. Vrhovni sud je zaključio da je zbog bitnih povreda za sada pogrešno primenjeno materijalno pravo iz člana 40.1 Zakona o vlasništvu i drugim stvarnim pravima (ZVDSP), iz razloga što nižestepeni sudovi nisu dali ubedljive razloge u pogledu savesnog držanja tuženog Hasana Murtezija u vezi sa spornom parcelom. Osnovni sud je 2015. godine u ponovnom postupku odbio tužbeni zahtev podnosioca zahteva, ali je 2017. godine Apelacioni sud ukinuo odluku osnovnog suda i predmet vratio na presuđivanje. Apelacioni sud je ocenio da pravni stav osnovnog suda nije zasnovan na zakonu i nepravičan je, jer prvostepeni sud u ovom slučaju nije otvorio ispitivanje spornih činjenica, što je Vrhovni sud predložio. Osnovni sud je 2018. godine u ponovnom postupku odbio tužbeni zahtev podnosioca, a istu odluku su kasnije potvrdili Apelacioni sud i Vrhovni sud, koji su odbili reviziju podnosioca zahteva i potvrdili odluke nižestepenih sudova. Vrhovni sud je zaključio da su navodi u reviziji u celini odbijeni, kao neosnovani, jer su, s jedne strane, isti izneti i u žalbi i u prvostepenom postupku, a za iste su oba suda iznela razloge i ocena je prihvatljiva i za revizijski sud.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je izneo navode o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a i to zbog neobrazloženih odluka i nepravičnog dodeljivanja dokazne vrednosti dokaza od strane redovnih sudova. Podnosilac zahteva je takođe tvrdio da je povređeno njegovo lično dostojanstvo i jednakost pred zakonom s obzirom na način na koji se ovaj imovinski spor razvijao i način na koji se završio.

U proceni svih navoda podnosioca zahteva koji su gore navedeni, Sud je zaključio da  su Apelacioni sud i Vrhovni sud: (i)  dali sveobuhvatno obrazloženje svih glavnih pitanja u predmetu podnosioca zahteva, što implicira da je podnosiocu zahteva bilo omogućeno da iznese argumente protiv tužene strane; (ii) Vrhovni sud i Apelacioni sud su objasnili dokumente kojima je tuženi legitimisan kao posednik sporne imovine na osnovu savesnog održaja; (iii) Vrhovni sud i Apelacioni sud su objasnili dokaznu vrednost dokumenata koji su pred njima i dali pravni osnov za ocenu dokumenata. Sud je takođe zaključio da je iz spisa predmeta evidentno da podnosilac zahteva nije dokazao tvrdnju o diskriminaciji.

Shodno tome i na osnovu pojašnjenja koja su data u objavljenoj odluci, Sud je zaključio da su tvrdnje podnosioca u vezi sa povredom člana31 [Pravo na Pravično i nepristrasno suđenje] i člana 24 [Jednakost pred Zakonom] Ustava, očigledno neosnovane po ustavnim osnovama, kako je to i propisano u pravilu 34 (2) Poslovnika o Radu.