USTAVNI SUD

KI233/21 i KI05/22, podnosioci zahteva: Dardan Gashi i Yll Gashi, Ocena ustavnosti presude Pml. br. 355/2021 od 18. oktobra 2021. godine Vrhovnog suda Kosova

KI233/21 i KI05/22, rešenje od 12. maja 2022,godine, objavljeno 31. maja 2022.godine

Ključne reči: individualni zahtev, krivično delo, izvedeni dokazi

Podnosioci zahteva su oglašeni krivim od strane Osnovnog suda (i) za krivično delo teška krađa u pokušaju u saizvršilaštvu i (ii) za krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu. Nakon njihove žalbe, Apelacioni sud je delimično uvažio žalbu samo u delu za kaznu, dok su ostali delovi presude Osnovnog suda ostali nepromenjeni. U svojim zahtevima za zaštitu zakonitosti podnosioci zahteva su se žalili, tvrdeći da je (ii) prvostepena presuda netačna i kontradiktorna i da nije dokazala protivpravno prisvajanje imovinske koristi kao element krivičnog dela teške krađe u pokušaju; i (ii) da je presuda Osnovnog suda zasnovana na neprihvatljivim dokazima, pozivajući se tako na izjavu S.M-a. datu pred javnim beležnikom. Vrhovni sud je odbio, kao neosnovane, navode podnosilaca zahteva uz obrazloženje da (i) izreka presude sadrži detaljan opis i da u potpunosti naglašava sve bitne elemente koji čine krivično delo teška krađa u pokušaju i (ii) da izjava S.M-a. nije uzeta kao prihvatljiv dokaz, a utvrđivanje krivice podnosilaca zahteva je zasnovano na izvedenim dokazima.

Navodi podnosilaca zahteva pred Ustavnim sudom su: (i) da redovni sudovi ne iznose odlučne činjenice koje su bitni elementi za postojanje krivičnog dela teška krađa i da ne utvrđuju bitni element protivpravnog prisvajanja imovinske koristi; (ii) proizvoljna primena zakona, zbog činjeničnog opisa u izreci VII i VIII presude Osnovnog suda, gde prema njima, to predstavlja druge okolnosti u suprotnosti sa stavom 1 člana 361. ZKPRK-a, gde sudovi, prema njima, moraju savesno oceniti te činjenice i dati tačnu ocenu za svaki dokaz posebno; (iii) prvostepena i drugostepena presuda, kao odlučujuću činjenicu, uzimaju kao dokaz javnobeležničku izjavu svedoka S.M.-a, kao neprihvatljiv dokaz. Podnosioci zahteva takođe ističu da su redovni sudovi povredili načelo  jednakosti oružja i kontradiktornog postupka.

Sud je u svojoj oceni prvo istakao da nije nadležan da ocenjuje da li je činjenično stanje pravilno utvrđeno ili da ocenjuje da li su sudije redovnih sudova imale dovoljno dokaza da utvrde krivicu podnosilaca zahteva i ovaj navod spada u kategoriju navoda „četvrtog stepena“, međutim, Ustavni sud može da oceni pravna tumačenja redovnih sudova samo ako su ta tumačenja dovela do proizvoljnih ili očigledno neobrazloženih zaključaka.

U konkretnom slučaju, Sud je smatrao da su odluke redovnih sudova dale relevantno obrazloženje za njihovo oglašavanje krivim za krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu i krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu u pokušaju i da su se redovni sudovi zasnovali na relevantnih dokaza, konkretno na (i) izjavi S.M.-a u svojstvu svedoka koji je svedočio u vezi sa izvršenjem krivičnih dela u njegovoj kući i kući njegovog brata; (ii) izveštaju o uviđaju mesta od strane forenzičke jedinice; (iii) izjavama podnosilaca zahteva gde su isti opisali okolnosti i način izvršenja krivičnih dela. Ove izjave podnosilaca zahteva, prema Osnovnom i Apelacionom sudu, su u potpunom skladu sa izveštajem o uviđaju mesta i foto dokumentacijom sa lica mesta. Redovni sudovi nisu uzeli kao prihvatljiv dokaz javnobeležničku izjavu.

Nakon toga, Sud je u vezi sa navodom podnosilaca zahteva o povredi jednakosti oružja istakao da podnosioci zahteva nisu obrazložili zašto navode povredu jednakosti oružja. Shodno tome, Sud je smatrao ove navode podnosilaca zahteva kao „nepotkrepljenim ili neobrazloženim”.