USTAVNI SUD

KI140/21, podnosilac zahteva: Menderes Sinani, ocena ustavnosti presude Pml. br. 34/2021 od 19. aprila 2021. godine, Vrhovnog suda Republike Kosovo

KI140/21, rešenje o neprihvatljivosti od 22. juna 2022. godine, objavljeno 7. jula 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na pravno sredstvo, pravo na privatnost. 

Protiv podnosioca zahteva je podignuta optužnica u Osnovnom sudu zbog sumnje da je izvršio sledeća krivična dela: Zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja; primanje mita; saizvršilaštvo; pružanje pomoći izvršiocu nakon izvršenog krivičnog dela i neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja. Podnosilac zahteva je oglašen krivim od strane Osnovnog suda presudom [P. br. 250/2013] i izrečena mu je kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 7 (sedam) godina. Nakon toga, ova odluka je nakon žalbe ukinuta od strane Apelacionog suda i Osnovni sud je, presudom [PARK. br. 282/20], na presuđivanju oglasio podnosioca zahteva krivim i izrekao mu kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 4 (četiri) godine. Nakon žalbe, tu presudu je potvrdio Apelacioni sud, međutim, Vrhovni sud je, presudom [Pml. br. 34/2021], delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca zahteva i preinačio presudu [PARK. br. 282/20] od 6. novembra 2020 Apelacionog suda. godine i presudu [PKR. br. 173/17] od 12. marta 2020. godine Osnovnog suda u delu koji se odnosio na oduzimanje novčanih zaplenjenih sredstava, koje su bile predmet krivičnog dela, vraćajući ta novčana sredstva podnosiocu zahteva.

U ovom slučaju, bitni navodi podnosioca zahteva se odnose na (i) povredu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, sa obrazloženjem da presude redovnih sudova nisu artikulisano obrazložile svoje zaključke kao odgovor na njegove navode i da su redovni sudovi zasnovali njihovo odlučivanje na neprihvatljivim dokazima, odnosno njegovo oglašavanje krivim je zasnovano na izjavi B.Sh.-a, koji je postigao Sporazum o priznavanju krivice za optužbe koje mu se stavljaju na teret; (ii) povredu člana 36. Ustava u vezi sa članom 8. EKLJP-a, sa obrazloženjem da mu je u tačkama 4 i 6 dodatka Sporazuma o priznanju krivice osuđenog B.Sh. od 29. aprila 2015. godine otkriven privatni i porodični život, jer su iz tog Sporazuma citirani delovi iskaza osuđenog B.Sh.-a, koji govore o njegovim privatnim odnosima sa porodicom (njegovom suprugom), što nije imalo veze sa prihvatljivošću dokaza.

Sud je, uzimajući u obzir sve razrade i nalaze sadržane u rešenju, zaključio da: i) navodi podnosioca zahteva o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a u pogledu „prava na obrazloženu sudsku odluku“, a u pogledu „prihvatljivosti i zakonitosti dokaza“ spadaju u treću kategoriju (III), podkategorije (b) „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, stoga ih je kao takve proglasio očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama; ii) dok je navod podnosioca zahteva o povredi člana 36. Ustava i člana 8. EKLJP-a proglašen neprihvatljivim u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47.2 Zakona i pravilom 39 (1, b) Poslovnika, zbog neiscrpljivanja pravnih sredstava u redovnim sudovima; iii) navod podnosioca zahteva o povredi člana 54. Ustava spada u treću kategoriju (III), podkategorije (a) „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, stoga ga je kao takvog proglasio očigledno neosnovanim, na ustavnim osnovama.

Na kraju, Sud je zahtev u celini proglasio neprihvatljivim, na ustavnim osnovama, u skladu sa pravilom 39 (1) (b) i (2) Poslovnika o radu.