USTAVNI SUD

KI174/22, Podnosilac Rafet Ismajli, ocena ustavnosti Presude Pml. br. 284/2022 Vrhovnog suda Kosova od 28. jula 2022. godine

KI174/22, Rešenje o neprihvatljivosti od 5. aprila 2023. godine, objavljeno dana 24. aprila 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan, nepotkrepljeni ili neobrazloženi navodi

Okolnosti slučaja podnosioca zahteva se odnose na to da je on presudom [PS. br. 14/2020] od 18. decembra 2020. godine oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela „Vršenje uticaja“ iz člana 424. stav 1. KZRK jer je isti u svojstvu sudije u Osnovnom sudu u Mitrovici, Ogranak u Srbici, direktno primio imovinsku korist od osobe, koja je proglašena krivim i osuđena od strane sudova, sa ciljem da izvrši uticaj na predsednika Osnovnog suda u Mitrovici radi odlaganja izvršenja kazne. Dana 22. aprila 2021. godine, kao rezultat žalbe podnosioca zahteva, Apelacioni sud je rešenjem [APS. br. 10/2021] usvojio žalbu podnosioca zahteva i vratio predmet Osnovnom sudu na ponovno suđenje. Dana 11. februara 2022. godine, Osnovni sud je, u postupku ponovnog suđenja, ponovo proglasio podnosioca zahteva krivim, osudivši ga na 20 meseci zatvora, i izrekao mu je novčanu kaznu i zabranu vršenja profesije u javnoj administraciji i civilnoj službi.  Shodno tome, podnosilac zahteva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti navodeći da su osporene presude Osnovnog i Apelacionog suda zasnovane na neprihvatljivim dokazima. Dana 28. jula 2022. godine, Vrhovni sud Kosova je presudom [Pml. br. 284/2022] odbio je kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo podnosilac, utvrdivši da se presuda Osnovnog suda od 11. februara 2022. godine ne zasniva na neprihvatljivim dokazima. Dalje je Vrhovni sud zaključio da elementi krivičnog dela vršenja uticaja ne zahtevaju postizanje rezultata već da je za realizaciju krivičnog dela dovoljno i stvaranje utiska kod oštećenog  [F.Z] da će se krivično delo izvršiti.

Podnosilac zahteva je u svom zahtevu samo naveo da su u osporenoj presudi Vrhovnog suda kao i u presudi Apelacionog suda njemu povređena prava koja su zagarantovana članovima 29 [Pravo na slobodu i sigurnost],  31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32 [Pravo na pravno sredstvo] i 33 [Načelo Legaliteta i Proporcionalnosti u Krivičnim Postupcima] Ustava u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Međutim, Sud ističe da podnosilac zahteva u svom zahtevu nije precizirao kako su to ta prava koja su zagarantovana Ustavom i EKLJP-om povređena u njegovom slučaju i štaviše isti ne pruža nikakvo odgovarajuće obrazloženje u vezi sa povredama istih.

Sud je odlučio da je zahtev podnosioca neprihvatljiv, jer njegovi navodi u vezi sa povredama članova 29, 31, 32. i 33. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP spadaju u kategoriju navoda „četvrtog stepena“ i stoga su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama kao što je predviđeno pravilom 39 (2) Poslovnika; i (ii) u vezi sa članovima 24. i 49. Ustava spadaju u kategoriju „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, te stoga, neprihvatljivi kao što je predviđeno članom 48. Zakona i pravilom 39 (1) (d) Poslovnika o radu.