USTAVNI SUD

KI143/24,​​ Podnosilac:​​ Shemsedin Zumeri,​​ ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Pml.​​ br.​​ 220/2024​​ od​​ 12. aprila​​ 2024. godine

Ključne reči:​​ individualni zahtev, očigledno neosnovan zahtev​​ 

Ključna stvar​​ u okolnostima konkretnog slučaja sastoji se u tome da su u vezi sa predmetom podnosioca zahteva vođena​​ 2 (dva)​​ postupka: (i)​​ krivični postupak u kome je podnosilac zahteva, presudom​​ [PKR.​​ br.​​ 03/2021]​​ Osnovnog suda u Gnjilanu-Odeljenje za teška krivična dela od 16. aprila​​ 2021. godine,​​ oglašen krivim za krivično delo neovlašćena kupovina, posedovanje, stavljanje u promet i prodaja opojnih droga, psihotropnih i analognih supstanca,​​ koja presuda je potvrđena i od strane​​ Apelacionog​​ suda;​​ i​​ (ii)​​ postupak za ponavljanje gore navedenog krivičnog postupka, koji je kulminirao presudom​​ [Pml.​​ br.​​ 220/2024]​​ Vrhovnog suda od​​ 12. aprila​​ 2024. godine, kojom je odbijen zahtev podnosioca za zaštitu zakonitosti protiv rešenja​​ [PN.​​ br.​​ 1604/2023]​​ Apelacionog suda od​​ 29. decembra​​ 2023. godine i rešenja​​ [PKR.​​ br.​​ 3/2021]​​ Osnovnog suda od​​ 9. novembra​​ 2023. godine​​ i​​ koju​​ presudu​​ osporava podnosilac zahteva jer je doneta u suprotnosti sa članom 31. Ustava, članom​​ 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i članom​​ 4. Protokola br.​​ 7​​ Evropske konvencije o ljudskim pravima.​​ ​​ 

Na osnovu svoje sudske prakse i sudske prakse ESLJP-a, Sud je razjasnio: (i)​​ što se tiče navoda o povredi člana​​ 31. Ustava u vezi sa članom​​ 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, redovni sudovi u postupku povodom zahteva za ponavljanje krivičnog postupka odlučuju​​ samo o pitanju da li zahtev za ponavljanje postupka ispunjava procesne uslove za njegovo usvajanje, a ne o​​ “bilo kakvoj optužnici”​​ podnosioca zahteva u smislu prava na pravično suđenje, zagarantovanog članom​​ 31. Ustava i članom​​ 6. EKLJP​​ i samim tim​​ ovaj član nije primenljiv na postupke za ponavljanje ili preispitivanje postupka,​​ pa se shodno tome​​ ovaj navod proglašava neprihvatljivim, zbog toga što je​​ “ratione materiae” nesaglasan​​ sa Ustavom, kako je utvrđeno članom​​ 113.7​​ Ustava, članom​​ 48. Zakona i pravilom​​ 34 (3) (b)​​ Poslovnika;​​ dok je​​ (ii)​​ navode podnosioca zahteva o povredi člana​​ 4. Protokola br.​​ 7​​ Evropske konvencije o ljudskim pravima proglasio neprihvatljivim kao očigledno neosnovane na ustavnim osnovama, jer spadaju u kategoriju​​ “nepotkrepljenih ili neobrazloženih”​​ navoda,​​ kako je utvrđeno članom​​ 48. Zakona i pravilom​​ 34 (2)​​ Poslovnika.​​