USTAVNI SUD

Priština, dana 27. oktobar 2022. godine

Ref.br.:RK 2061/22

 

 

 

 

 

 

 

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u

 

slučaju br. KI94/22

 

Podnosilac

 

                                                        Vejsel Rugova

 

 

Ocena ustavnosti  

presude Vrhovnog suda Kosova Pml. br. 160/2022 od 27. aprila 2022. godine

 

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

 

 

u sastavu:

 

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija i

Nexhmi Rexhepi, sudija

 

 

Podnosilac zahteva

 

1. Zahtev je podneo Vejsel Rugova, koji se nalazi na izdržavanju kazne u Kazneno-popravnom centru u Dubravi (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), koga zastupa Ylli Bokshi, advokat u opštini Đakovica.

 

 

 

Osporena odluka

 

2. Podnosilac zahteva osporava ustavnost presude [ br. 160/2022] Vrhovnog suda Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni sud) od 27. aprila 2022. godine u vezi sa presudom [PAKR. br. 530/2021] Apelacionog suda Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud) od 12. januara 2021. godine i presudom [PKR. br. 217/2020] Osnovnog suda u Đakovici (u daljem tekstu: Osnovni sud) od 24. maja 2021. godine.

 

Predmetna stvar

 

3. Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporene presude, kojom su podnosiocu zahteva navodno povređena njegova osnovna prava i slobode zagarantovane članovima 21. [Opšta načela] 24 [Jednakost pred zakonom], i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) kao i članom 5. (Pravo na slobodu i bezbednost) i članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).

 

Pravni osnov

 

4. Zahtev je zasnovan na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon), kao i na pravilu 32. [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

 

Postupak pred Ustavnim sudom

 

5. Dana 24. juna 2022. godine, podnosilac je predao svoj zahtev putem pošte, koji je Ustavni sud Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud) primio 28. juna 2022. godine.

 

6. Dana 7. jula 2022. godine, predsednica je odlukom [br. GJR. KI94/22] imenovala sudiju Radomira Labana za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje sastavljeno od sudija: Gresa Caka-Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Nexhmi Rexhepi (članovi).

 

7. Dana 5. jula 2022. godine, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva. Istog dana je kopija zahteva poslata Vrhovnom sudu.

 

8. Dana 19. jula 2022. godine, Sud je tražio od podnosioca zahteva da dostavi Sudu popunjeni obrazac zahteva.

 

9. Dana 28. jula 2022. godine, podnosilac je dostavio Sudu popunjeni obrazac zahteva.

 

10.  Dana 12.oktobra  godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno  iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.

 

Pregled činjenica

 

11. Dana 23. novembra 2020. godine Osnovno tužilaštvo u Đakovici (u daljem tekstu: Osnovno tužilaštvo), , je podiglo optužnicu [PP/I. br. 88/2020] protiv podnosioca zahteva zbog krivičnog dela “Silovanje” iz stava 6. člana 227. u vezi sa stavom 1. člana 227. Krivičnog zakonika Republike Kosovo (u daljem tekstu: KZRK).

 

12. Dana 24. maja 2021. godine, Osnovni sud je presudom [PKR. br. 217/2020] oglasio podnosioca zahteva krivim za krivično delo silovanje na osnovu člana 227., stav 6., u vezi sa stavom 1. KZRK-a i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina i obavezao ga da plati troškove postupka, sudski paušal, kao i iznos od 50 evra na ime Programa naknade za žrtve zločina.

 

13. Dana 7. juna 2021. godine, podnosilac zahteva je izjavio žalbu Apelacionom sudu protiv gore pomenute presude Osnovnog suda, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji.

 

14. Neodređenog datuma, ovlašćeni zastupnik oštećene V.J. je izjavio žalbu Apelacionom sudu protiv presude [PKR. br. 217/2020] Osnovnog suda zbog odluke o imovinsko-pravnom pitanju i povrede odredaba krivičnog postupka, sa predlogom da Apelacioni sud preinači presudu prvostepenog suda i da se oštećenoj nadoknadi pričinjena šteta ili da se ožalbena presuda ukine i krivični predmet vrati Osnovnom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje.

 

15. Dana 21. juna 2021. godine, Apelaciono tužilaštvo u Prištini je dopisom [PPAM/I. br. 238/2021], predložilo Apelacionom sudu da odbije kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva, potvrdi ožalbenu presudu Osnovnog suda i odbaci kao nedozvoljenu žalbu ovlašćenog zastupnika oštećene V.J.

 

16. Dana 7. jula 2021. godine, Apelacioni sud je presudom [PAKR. br. 231/2021] ukinuo presudu [PKR. br. 217/2020] Osnovnog suda i vratio krivični predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje, podnosiocu zahteva je produžio pritvor do donošenja nove odluke i odbacio kao nedozvoljenu žalbu ovlašćenog zastupnika oštećene V.J.

 

17. U obrazloženju presude [PAKR. br. 231/2021] Apelacionog suda je navedeno da je ožalbena presuda zahvaćena bitnim povredama iz stava 1. tačka 1.12 u vezi sa stavom 2. tačka 2.1 člana 384. Zakonika o krivičnom postupku Republike Kosovo (u daljem tekstu: ZKPRK) i u vezi sa stavovima 6. i 7. člana 370. ZKPRK-a. Prema oceni Apelacionog suda, lični i materijalni dokazi nisu potvrdili inkriminišuće elemente krivičnog dela silovanja jer nije bilo upotrebe sile, a postojao je i obostrani pristanak dveju strana.

 

18. Dana 5. novembra 2021. godine, Osnovni sud je postupajući u ponovljenom suđenju, presudom [PKR. br. 93/2021] oglasio podnosioca zahteva krivim za krivično delo silovanje na osnovu člana 227., stav 6., u vezi sa stavom 1. KZRK-a i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, te obavezao podnosioca zahteva da plati troškove postupka.

 

19. U obrazloženju presude [PKR. br. 93/2021] Osnovnog suda je navedeno da je nakon analize dokaza utvrđeno činjenično stanje, odnosno da je podnosilac zahteva izvršio krivično delo silovanja. Dalje, što se tiče pristanka koji je dala oštećena, Osnovni sud je ocenio sledeće:

 

“Takođe, radi pojašnjenja „pristanka“ oštećene u konkretnom slučaju, razradićemo odredbu člana 225. stav 1. podstav 1.1 KZRK-a, u kojoj je predviđeno da izraz „pristanak“ podrazumeva „dobrovoljno datu saglasnost na seksualni akt lica koje je navršilo šesnaest (16) godina“, a u konkretnom slučaju oštećena je imala samo 14 godina i 4 dana, optuženi joj je pružio sklonište jer je ostala na ulici i nije imala kuda da ide (kako je izjavila i oštećena, ali i sam optuženi) i u ovom slučaju se pristanak oštećene ne uzima u obzir”.

 

20. Neodređenog datuma, podnosilac zahteva je izjavio žalbu Apelacionom sudu protiv presude [PKR. br. 93/2021] Osnovnog suda zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji. Podnosilac zahteva je navedenom žalbom predložio Apelacionom sudu da preinači ožalbenu presudu tako što će ga osloboditi ili da ukine ožalbenu presudu i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje.

 

21. Neodređenog datuma, ovlašćeni zastupnik oštećene V.J. izjavio je žalbu Apelacionom sudu protiv presude [PKR. br. 93/2021] Osnovnog suda zbog povrede odredaba krivičnog postupka, odluke o imovinsko-pravnom zahtevu i odluke o krivičnoj sankciji.

 

22. Dana 12. januara 2022. godine, Apelacioni sud je presudom [PAKR. br. 530/2021] odbio, kao neosnovane, žalbe podnosioca zahteva i ovlašćenog zastupnika oštećene, potvrdio presudu [PKR. br. 93/2021] Osnovnog suda i odbacio kao nedozvoljenu žalbu ovlašćenog zastupnika oštećene u odnosu na povredu odredaba krivičnog postupka.

 

23. U obrazloženju svoje presude, Apelacioni sud je utvrdio da ožalbena presuda nije zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka ili povredama krivičnog zakona i da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje.

 

24. Neodređenog datuma, podnosilac zahteva je podneo Vrhovnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude [PAKR. br. 530/2021] Apelacionog suda, navodeći povredu krivičnog zakona i odredaba krivičnog postupka. U zahtevu za zaštitu zakonitosti, podnosilac zahteva je, između ostalog, naveo da izreka ožalbene presude ne sadrži dovoljno razloga o odlučnim činjenicama i da mu je onemogućeno argumentovanje svojih navoda jer je odbijen njegov predlog za pozivanje oštećene na sudska ročišta, sa obrazloženjem da je ista saslušana u ranijim fazama postupka. Takođe, podnosilac zahteva je naveo da nije znao i da nije mogao znati da je oštećena bila mlađa od 16 godina i da nije upotrebljena sila jer je oštećena izrazila svoj pristanak.

 

25. Dana 27. aprila 2022. godine, Vrhovni sud je presudom [Pml. br. 160/2022] odbio, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca zahteva uložen protiv presude [PAKR. br. 530/2021] Apelacionog suda od 12. januara 2022. godine.

 

26. U obrazloženju presude [Pml. br. 160/2022] Vrhovnog suda je povodom razmatranja navoda podnosioca zahteva navedeno da je izreka ožalbene presude jasna i razumljiva i da nije u suprotnosti sa obrazloženjem presude.

 

27. Nadalje, Vrhovni sud je utvrdio da je prvostepeni sud pravilno postupio kada nije pozvao oštećenu na glavni pretres jer je ona ispitana u ranijim fazama postupka, u skladu sa stavom 4. člana 112. Zakonika pravde o maloletnicima u vezi sa članom 139. ZKPRK-a. U obrazloženju svoje presude, Vrhovni sud je takođe naveo da se navod podnosioca zahteva da nije znao starosnu dob oštećene tiče utvrđivanja činjeničnog stanja, a po tom osnovu se ne može podneti zakon za zaštitu zakonitosti. Na kraju, Vrhovni sud je utvrdio da na osnovu tačke 1. stava 1. člana 225. KZRK-a, pristanak kod lica mlađeg od 16 godina nije relevantan i da krivično delo postoji i onda kada lice dobrovoljno pristane na seksualni akt.

 

 

 

Navodi podnosioca zahteva

 

28. Sud podseća da podnosilac zahteva navodi da je osporenom presudom povređeno njegovo pravo zagarantovano članovima [Opšta načela] 24 [Jednakost pred zakonom], i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP, kao i povredu člana 5. (Pravo na slobodu i bezbednost) EKLJP.

 

31. I) Navodne povrede član [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP

 

29. Podnosilac zahteva navodi da je tokom glavnog pretresa pred redovnim sudovima dokazao da je prema njegovom uverenju oštećena bila starija od 16 godina, što potvrđuju iskazi G.R. i Z.S. U ovom aspektu, podnosilac zahteva navodi da je doveden u zabludu i da prema članu 226. i član 25. KZRK-a nije krivično odgovoran.

 

30. Podnosilac zahteva navodi da je u vezi sa krivičnim delom za koje je optužen predložio da oštećena da iskaz tokom glavnog pretresa, međutim njegov predlog je odbijen od strane suda, koji je postupio samovoljno. U ovom pogledu, podnosilac zahteva takođe navodi da je “Vrhovni sud prevideo ovaj navod u postupku povodom zahteva za zaštitu zakonitosti, a koju povredu je morao da ispita i po službenoj dužnosti”.

 

31. Dalje, podnosilac zahteva navodi da materijalni dokazi “ne potvrđuju inkriminišuće elemente krivičnog dela silovanja, uzimajući u obzir karakteristike ovih krivičnih dela, a posebno silovanja, jer nije bilo upotrebe sile, niti je vršena nikakva prinuda na seksualni odnos, već je isti obavljen kako se ispostavilo voljom stranaka”.

 

32. Podnosilac zahteva dodaje da je Osnovni sud u ponovnom odlučivanju odlučio identično kao u svojoj prethodnoj presudi i da je Apelacioni sud zaboravio svoje ranije ocene tako što je odlučio različito od prvog puta, bez navođenja bilo kakvih razloga.

 

33. Dalje, podnosilac zahteva navodi da je osporena presuda Vrhovnog suda neobrazložena i da se u njoj pružaju samo tumačenja zakonskih odredbi, čime se potvrđuje činjenica da je krivični predmet zasnovan samo na izjavi oštećene o njenoj starosti. U tom pogledu, podnosilac zahteva se poziva na član ZKPRK-a i navodi da sud ne može oglasiti neko lice krivim na osnovu samo jednog dokaza.

 

34. U prilog svom navodu o nepostojanju obrazloženja odluke, podnosilac zahteva se poziva na predmet ESLJP-a Merabishvili protiv Gruzije, u pogledu koncepta dovoljnosti obrazloženja. S tim u vezi, podnosilac zahteva navodi da “Iako okolnosti konkretnog predmeta nisu iste kao one u predmetu ESLJP-a na koji se pozvao, koncept „dovoljnosti obrazloženja“ kroz ovaj predmet Velikog veća ESLJP-a podrazumeva da obrazloženje odgovarajućih odluka redovnih sudova, u određenim okolnostima, iako nije poželjno, može biti dovoljno. U tom pogledu, u svojoj gore navedenoj presudi, ESLJP je naglasio sledeće: „Iako bi detaljnije obrazloženje bilo poželjno, Sud [ESLJP] je uveren da je ovo [obrazloženje] bilo dovoljno u ovim okolnostima“.”

 

35. Podnosilac zahteva takođe navodi da su redovni sudovi primenom zakonskih odredbi na pogrešan i proizvoljan način povredili član 31. Ustava u vezi sa članom EKLJP.

 

21. II) Navodne povrede članova [Opšta načela] i 24 [Jednakost pred zakonom], Ustava kao i člana 5. EKLJP
22. Podnosilac zahteva u svom zahtevu navodi povredu ovih članova ali navodne povrede ovih članova ne obrazlaže.

 

37. Na kraju, podnosilac zahteva traži od Suda: (i) da proglasi zahtev prihvatljivim; (ii) da utvrdi da presuda [Pml. br. 160/2022] Vrhovnog suda i odluke koje su njome potvrđene nisu u saglasnosti sa članom 31. Ustava u vezi sa stavom 1. člana 6. EKLJP; (iii) da dostavi presudu stranama; (iv) da objavi presudu u Službenom listu; i (v) da proglasi da presuda stupa na snagu odmah.

 

Relevantne ustavne i zakonske odredbe

 

USTAV REPUBLIKE KOSOVO

 

Član 21.

 [Opšta načela]

 

1. Ljudska prava i osnovne slobode su neodvojiva, neotuđiva i neosporiva i čine osnov pravnog reda Republike Kosovo.
2. Republika Kosovo štiti i garantuje ljudska prava i osnovne slobode, predviđene ovim Ustavom.
3. Svi su dužni da poštuju prava i osnovne slobode ostalih.
4. Ustavom utvrđena prava i osnovne slobode važe i za pravna lica, onoliko koliko su izvodljiva.

 

Član 31.

 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]

 

1. Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.
3. Suđenje je javno, osim u slučajevima kada sud, iz posebnih razloga, smatra da je isključivanje štampe ili javnosti, u korist pravde, ako bi njihovo prisustvo moglo naškoditi javnom redu ili nacionalnoj sigurnosti, interesima maloletnika, ili zaštiti privatnog života stranaka u postupku, na zakonom propisan način.
4. Svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da ispituje prisutne svedoke i da zahteva obavezno pojavljivanje svedoka, veštaka i ostalih lica, koja mogu razjasniti činjenice.
5. Svako ko je optužen za krivično deo će se smatrati nevinim, sve dok se ne dokaže njegova/njena krivica, u saglasnosti sa zakonom.
6. Besplatna pravna pomoć će se omogućiti svim licima koja za to nemaju dovoljno sredstava, ako je takva pomoć neophodna za obezbeđivanje efikasnog pristupa pravdi.
7. Sudski postupci koji se odnose na maloletnike se regulišu zakonom, poštujući posebne uredbe i procedure za maloletnike.

 

EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA  

 

Član 5.

(Pravo na slobodu i sigurnost)

 

1. Svako ima pravo na slobodu i bezbednost ličnosti. Niko ne može biti lišen slobode osim u sledećim slučajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom:

 

[…]

 

1. c) u slučaju zakonitog hapšenja ili lišenja slobode radi privođenja lica pred nadležnu sudsku vlast zbog opravdane sumnje da je izvršilo krivično delo, ili kada se to opravdano smatra potrebnim kako bi se predupredilo izvršenje krivičnog dela ili bekstvo po njegovom izvršenju;

 

 […]

 

3. Svako ko je uhapšen ili lišen slobode shodno odredbama iz stava 1.c ovog člana biće bez odlaganja izveden pred sudiju ili drugo službeno lice zakonom određeno da obavlja sudske funkcije i imaće pravo da mu se sudi u razumnom roku ili da bude pušten na slobodu do suđenja. Puštanje na slobodu može se usloviti jemstvima da će se lice pojaviti na suđenju.

 

4. Svako ko je lišen slobode ima pravo da pokrene postupak u kome će sud hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito”.

 […]

 

Član 6.

(Pravo na pravično suđenje)

 

1. Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se izriče javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti s celog ili s dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, nužno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde.
2. Svako ko je optužen za krivično delo smatraće se nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona.

Svako ko je optužen za krivično delo ima sledeća minimalna prava:

1. da u najkraćem mogućem roku, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima za optužbu protiv njega;
2. da ima dovoljno vremena i mogućnosti za pripremanje odbrane;
3. da se brani lično ili putem branioca koga sam izabere ili, ako nema dovoljno sredstava da plati za pravnu pomoć, da ovu pomoć dobije besplatno kada interesi pravde to zahtevaju;
4. da ispituje svedoke protiv sebe ili da postigne da se oni ispitaju i da se obezbedi prisustvo i saslušanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima koji važe za one koji svedoče protiv njega;
5. da dobije besplatnu pomoć prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu.

 

KRIVIČNI ZAKONIK REPUBLIKE KOSOVO BR. 06/L-074   

 

Član 26.

Pravna zabluda

 

1. Nije krivično odgovoran izvršilac koji iz opravdanih razloga nije znao ili nije mogao znati da je delo zabranjeno.
2. Ako je zabluda bila otklonjiva, izvršilac je krivično odgovoran, ali se kazna može ublažiti.
3. Pravna zabluda je otklonjiva ako je svako lako moglo znati da je delo protivpravno, ili ako je izvršilac, imajući u vidu njegovu profesiju, poziv ili posao, bio dužan da zna da je to delo protivpravno.

 

Član 225.

Definicije koje se odnose na krivična dela protiv seksualnog integriteta

 

Za potrebe ove glave sledeći izrazi imaju navedena značenja:

1. Izraz “pristanak” označava:

1.1. dobrovoljno datu saglasnost na seksualni akt lica koje je navršilo šesnaest (16) godina;

             […]

5. Izraz “primoravanje drugog lica u izvršenju seksualnog akta” označava izvršenje seksualnog akta nad drugim od strane izvršioca ili navođenje drugog na izvršenje seksualnog akta sa izvršiocem ili trećim licem, ili navođenje trećeg lica na izvršenje seksualnog akta nad drugim licem.

[…]

 

Član 227.

Silovanje

 

1. Ko drugog primora na obljubu bez pristanka tog lica, kazniće se kaznom zatvora u trajanju od dve (2) do deset (10) godina.
2. Ko drugog primora na obljubu pod pretnjom da će otkriti neku činjenicu koja bi teško naškodila časti ili ugledu tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se kaznom zatvora u trajanju od tri (3) do deset (10) godina.

[…]

6. Kad je delo predviđeno stavom 1. ili 2. ovog člana učinjeno protiv lica mlađe od šesnaest (16) godina, izvršilac će se kazniti kaznom zatvora u trajanju od pet (5) do dvadeset (20) godina.

            […]

 

 

ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU REPUBLIKE KOSOVO BR. 04/L-123   

 

Član 339.

Posebno zaštićeni svedoci

 

1. Na glavnom pretresu nije dozvoljeno ispitivanje lica mlađeg od šesnaest (16) godina koje je bilo žrtva krivičnog dela shodno glavi XX Krivičnog zakonika ili ako je njegov iskaz već uzet u prethodnom postupku shodno čl. 132. ili 149. ovog zakonika i ako pretresno veće smatra da ponovno ispitivanje nije potrebno. Ako se takav svedok ispituje, veće može odlučiti da isključi javnost.

          […]

Član 361.

Činjenični osnov presude

 

1. Sud zasniva svoju presudu samo na činjenicama i dokazima koji su razmatrani na glavnom pretresu.
2. Sud je dužan da na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima i na osnovu takve ocene izvede zaključak o izvesnosti postojanja određene činjenice.

 

 

Član 370.

Sadržaj pismeno izrađene presude

 

[…]

6. U obrazloženju presude sud će izneti razloge za svaku tačku presude.
7. Sud će jasno i iscrpno izneti ocenu činjenica koje uzima kao dokazane ili nedokazane i iz kojih razloga. Sud će takođe naročito oceniti verodostojnost protivrečnih dokaza, iz kojih razloga nije uvažio pojedine dokaze stranaka, kojim razlozima se rukovodio pri rešavanju pravnih pitanja, a naročito pri utvrđivanju da li je optuženo lice učinilo krivično delo i pri primenjivanju određenih odredaba zakona na optuženo lice i krivično delo.

[…]

 

Član 385.

Povreda krivičnog zakona

 

1. Povreda krivičnog zakona postoji:

1.1. delo za koje se optuženo lice goni nije krivično delo;

1.2. okolnosti koje isključuju krivičnu odgovornost;

1.3. okolnosti koje isključuju krivično gonjenje i posebno, da li je krivično gonjenje zabranjeno zbog zastarelosti, amnestije ili pomilovanja ili prethodnim presuđivanjem pravosnažnom presudom;

1.4. za krivično delo koje je predmet optužbe primenjen je zakon koji ne važi;

1.5. odlukom o kazni, alternativnoj kazni ili sudskoj opomeni, odnosno odlukom o meri obaveznog rehabilitacionog lečenja ili o sekvestriranju materijalne dobiti stečene izvršenjem krivičnog dela, sud prekoračio ovlašćenje koje ima po zakonu; ili

1.6. povređene odredbe koje se odnose na uračunavanje sudskog pritvora i ranije izdržane kazne u visinu kazne.

 

 

Član 432.

Razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti

 

„1. Protiv pravnosnažne odluke ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, može se nakon konačnog završetka postupka podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u sledećim slučajevima:

 

1.1 na osnovu povrede krivičnog zakona;

1.2 zbog suštinske povrede odredaba krivičnog postupka shodno članovima 384. stava 1. ovog zakonika; ili

1.3 na osnovu drugih povreda odredaba krivičnog postupka, ako su te povrede uticale na zakonitost sudske odluke.

 

2. Protiv odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti ili zbog pogrešnog ili nepotpunog utvrđenog činjeničnog stanja koji je pred Vrhovnim sudom Kosova prethodio njenom donošenju, zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen.

 

3. Uprkos odredbama stava 1. ovog člana, glavni državni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bilo koje povrede zakona.

 

4. Uprkos odredbama stava 1. ovog člana, zahtev za zaštitu zakonitosti može da bude podnet u toku krivičnog postupka koji nije konačno završen samo protiv konačnih odluka koje se odnose na određivanje ili produženje sudskog pritvora“.

 

Član 435.

Razmatranje veća Vrhovnog suda po zahtevu za zaštitu zakonitosti

 

1. O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni sud Kosova na sednici veća.

[…]

 

Član 436.

Koristi optuženog u odnosu na zahtev za zaštitu zakonitosti

 

1. Prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud Kosova će se ograničiti na ispitivanje onih povreda zakona na koje se podnosilac zahteva poziva u svom zahtevu.

            […]

 

ZAKONIK PRAVDE O MALOLETNICIMA BR. 06/L-006

 

Član 112.

Proceduralne radnje

 

4. Ako se saslušava dete žrtva ili svedok, nad kojim je počinjeno krivično delo, u skladu sa članom 108 ovog Zakonika, takvo ispitivanje se sprovodi najviše dva (2) puta, i to po sledećem:

4.1. Prvo saslušanje se realizuje uz pomoć psihologa a njime rukovodi državni tužilac. Ako nije moguće osigurati psihologa, bez njegovog prisustva, ispitivanje vrši tužilac;

4.2. Drugo saslušanje se sprovodi uz pomoć psihologa a njime rukovodi nadležni sudija. Ako nije moguće osigurati psihologa, ispitivanje se sprovodi od strane nadležnog sudije bez njegovog prisustva.

          […]

 

Ocena prihvatljivosti zahteva

 

38. Sud prvo ocenjuje da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti koji su propisani Ustavom i dalje precizirani Zakonom i Poslovnikom.

 

39. U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, kojima je propisano:

 

“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.

[…]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.

 

40. U nastavku, Sud takođe razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su propisani Zakonom. S tim u vezi, Sud se poziva na članove (Individualni zahtevi), 48. (Tačnost podneska) i 49. (Rokovi) Zakona, kojima je utvrđeno:

 

Član 47.

(Individualni zahtevi)

 

“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.

 

2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.

 

Član 48.

(Tačnost podneska)

 

“Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.

 

Član 49.

(Rokovi)

 

“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku…”.

 

41. Što se tiče ispunjenja ovih uslova, Sud utvrđuje da je podnosilac zahteva ovlašćena strana i da osporava akt javnog organa, odnosno presudu [ br. 160/2021] Vrhovnog suda, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva propisana zakonom. Podnosilac zahteva je takođe naglasio osnovna prava i slobode za koje tvrdi da su mu povređeni, u skladu sa zahtevima člana 48. Zakona i podneo je svoj zahtev u skladu sa rokovima određenim u članu 49. Zakona.

 

42. Pored toga, Sud razmatra da li su podnosioci zahteva ispunili uslove prihvatljivosti propisane u pravilu 39 [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika. Pravilo 39 (2) Poslovnika propisuje uslove na osnovu kojih Sud može da razmotri zahtev, uključujući uslov da zahtev ne bude očigledno neosnovan. Pravilo 39 (2) propisuje:

 

“Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, jer podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju”.

 

 

43. Sud podseća da je gore navedeno pravilo, zasnovano na sudskoj praksi ESLJP-a i sudskoj praksi Suda, omogućava poslednje navedenom da proglašava neprihvatljive zahteve iz razloga koji se odnose na meritum slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može proglasiti zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon ocene njegovog merituma, odnosno ako smatra da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je definisano u stavu 2 pravila 39. Poslovnika(vidi predmet KI04/21, podnositeljka Nexhmije Makolli, rešenje o neprihvatljivosti od 12. maja 2021. godine, stav 26 takođe vidi predmet KI175/20, podnositeljka Kosovska agencija za privatizaciju, rešenje o neprihvatljivosti od 27. aprila 2021. godine, stav 37).

 

44. Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao „očigledno neosnovan“ u celini ili samo u odnosu na određeni navod koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je nazvati ih „očigledno neosnovanim navodima“. Poslednje navedeni se, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu svrstati u četiri različite grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; (ii) navodi koji se kategorišu kao „očigledni ili jasni nedostatak povreda“; (iii) „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“ navodi; i na kraju, (iv) „ konfuzni i nejasni “ navodi. (Vidi: tačnije za koncept neprihvatljivosti na osnovu zahteva ocenjenog kao „očigledno neosnovan“ i specifičnosti gore pomenutih četiri kategorija navoda kvalifikovanih kao „očigledno neosnovani“, Praktični vodič ESLJP-a o Uslovima prihvatljivosti od 31. avgusta 2019. godine; Deo III. Neprihvatljivost merituma, A. očigledno neosnovani navodi, stavovi 255 do 284 takođe vidi predmet KI04/21, citiran gore, stav 27 kao i predmet KI175/20, citiran gore, stav 38).

 

45. U ovom kontekstu, kao i u daljem tekstu, kako bi ocenio prihvatljivost zahteva, odnosno u okolnostima ovog slučaja, kako bi ocenio da li je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, Sud će se prvo podsetiti na suštinu slučaja sadržanog u ovom zahtevu i odgovarajuće navode podnosioca zahteva, pri čijoj će oceni Sud primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojima je, u skladu sa članom 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, obavezan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom(vidi predmet KI04/21, citiran gore, stav 28).

 

46. Sud podseća da se suština slučaja odnosi na činjenicu da je Osnovni sud oglasio podnosioca zahteva krivim za krivično delo silovanja predviđeno Krivičnim zakonikom, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina. Posle toga je Apelacioni sud, nakon ulaganja žalbe od strane podnosioca zahteva, ukinuo presudu Osnovnog suda i vratio krivični predmet prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Osnovni sud je u ponovnom odlučivanju svojom presudom oglasio podnosioca zahteva krivim i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina. Presudu Osnovnog suda potvrdio je Apelacioni sud, koji je ocenio da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje. Nakon toga, podnosilac zahteva je protiv presude Apelacionog suda podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu, navodeći povrede krivičnog zakona i odredaba krivičnog postupka, a taj zahtev je odbijen kao neosnovan od strane Vrhovnog suda.

 

47. Sud podseća da podnosilac zahteva u suštini navodi dve vrste povreda i to I) Navodne povrede člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP i II) Navodne povrede  članova 21. [Opšta načela] i 24 [Jednakost pred zakonom], Ustava kao i člana 5. EKLJP, stoga će sud pojedinačno razmotriti navode podnosioca.

 

 

 

 

31. I) Navodne povrede člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP

 

48. Što se tiče navodne povrede člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] u vezi sa članom 6. EKLJP, Sud naglašava da je podnosilac zahteva svoje navode koje iznosi pred Sudom, iznosio i pred redovnim sudovima, a koji se uglavnom odnose na neobrazloženje odluka redovnih sudova i pogrešnu i proizvoljnu primenu zakona.

 

49. U kontekstu navodne povrede člana 31. Ustava u vezi sa članom EKLJP, Sud još jednom podseća na navod podnosioca zahteva da presuda [PAKR. br. 530/2021] Apelacionog suda i presuda [Pml. br. 160/2022] Vrhovnog suda nisu obrazložene. To stoga što, prema navodima podnosioca zahteva, Apelacioni sud nije objasnio zašto je po drugi put odlučio drugačije od prvog puta, dok je Vrhovni sud odlučio samo na osnovu jednog jedinog dokaza, odnosno izjave oštećene o njenoj starosnoj dobi.

 

50. Sud naglašava da garancije sadržane u članu 31. Ustava i članu 6. EKLJP, obuhvataju i obavezu sudova da navedu dovoljna obrazloženja za svoje odluke (vidi slučajeve Suda KI230/19, podnosilac Albert Rakipi, presuda od 9. decembra 202 godine, stav 136 i KI87/18, podnosilac IF Skadiforsikring, presuda od 27. februara 2019. godine, stav 44).

 

51. Sud se pre svega poziva na praksu ESLJP-a, koji je ocenio da iako vlasti uživaju značajnu slobodu u izboru odgovarajućih sredstava kako bi osigurali da njihovi pravosudni sistemi budu u skladu sa zahtevima člana 6.1 EKLJP, njihovi sudovi ipak moraju “dovoljno jasno navesti razloge na kojima su zasnovali svoju odluku” (vidi predmet ESLJP-a Hadjianastassiou protiv Grčke, br. 12945/87, presuda ESLJP-a od 16. decembra 1992. godine, stav 53; vidi, takođe, slučajeve Suda KI230/19, gore citiran, stav 136; KI87/18, gore citiran, stav 44 i KI143/16, podnosilac Muharrem Blaku i drugi, rešenje o neprihvatljivosti od 17. maja 2018. godine, stav 54).

 

52. U skladu sa praksom ESLJP-a, i ovaj Sud je u brojnim slučajevima naglašavao da sudovi, iako nisu dužni da odgovore na sve navode koje su izneli podnosioci zahteva, ipak imaju za obavezu da odgovore na suštinske navode u slučajevima koji se nalaze pred njima (vidi slučaj Suda KI97/16, podnosilac IKK Classic, presuda od 4. decembra 2017. godine, stav 51).

 

53. Prilikom razmatranja navoda podnosioca zahteva o nedostatku obrazloženja presude [PAKR. br. 530/2021] Apelacionog suda, Sud podseća da je Apelacioni sud u svojoj presudi istakao da je “Veće ovog suda cenilo ožalbenu presudu, izjavljene žalbe, kao i druge spise predmeta i došlo do zaključka da ista nije zahvaćena bitnim povredama odredaba krivičnog postupka, povredama krivičnog zakona, da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, koje je utvrđeno iz izvedenih i ocenjenih dokaza u spisima predmeta…”.

 

54. Dalje, povodom navoda podnosioca zahteva da je presuda [ br. 160/2022] Vrhovnog suda praćena nedostatkom obrazloženja, da su u njoj data samo pravna tumačenja i da je zasnovana samo na izjavi oštećene, Sud podseća da je u obrazloženju osporene presude Vrhovnog suda navedeno sledeće:

 

“Po oceni Vrhovnog suda Kosova, navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti nisu osnovani i nalazi da je izreka presude jasna i razumljiva i da ista nije protivrečna ni sama sebi niti obrazloženju presude. U obrazloženju su navedeni svi pravni razlozi za činjenice i dokaze koji su izvedeni na glavnom pretresu, uključujući i protivrečne dokaze, te dati pravni razlozi zašto je poklonio veru odlučnim dokazima i činjenicama na osnovu kojih je doneta meritorna odluka u ovom krivičnom predmetu. Ovaj sud nalazi da je drugostepeni sud dao dovoljno razloga i za to zašto je prihvatio sve razloge na osnovu kojih je odluka doneta, a koje prihvata i ovaj sud”.

 

55. Podnosilac zahteva je kako pred Sudom, tako i pred redovnim sudovima, tvrdio da nije imao saznanja o tome koliko je oštećena stara. Povodom ovog navoda, Sud skreće pažnju na obrazloženje Vrhovnog suda u osporenoj presudi, u kome je istaknuto da se činjenica da li je podnosilac zahteva znao koliko je oštećena stara u vreme izvršenja krivičnog dela tiče utvrđivanja činjeničnog stanja, po kom osnovu se shodno stavu 2. člana 432. ZKPRK-a ne može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

 

56. Sud dalje podseća da je povodom navoda podnosioca zahteva o odbijanju njegovog predloga da se oštećena pozove kako bi dala svoj iskaz na glavnom pretresu, Vrhovni sud u osporenoj presudi, istakao da je “…prvostepeni sud pravilno postupio kada nije pozvao oštećenu ni na jedan glavni pretres jer je ista saslušana u ranijim fazama postupka na osnovu člana st. Zakonika pravde o maloletnicima u vezi sa članom 339. st. 1. ZKPK-a, kada je maloletnica saslušana u skladu sa odredbom člana 139. ZKPK-a, pa je pretresno veće smatralo da nije potrebno da bude još jednom saslušana”.

 

57. Sud takođe primećuje da je povodom navoda podnosioca zahteva o nepostojanju upotrebe sile pri izvršenju krivičnog dela, Vrhovni sud ocenio sledeće:

 

“Što se tiče navoda da krivično delo silovanja podrazumeva upotrebu sile i prinude i da se ono vrši bez pristanka oštećenog, Vrhovni sud je našao da je članom 227. st. 1 KZRK-a predviđeno da ovo krivično delo vrši onaj „ko drugog primora na obljubu bez pristanka tog lica“. Međutim, članom 225. st. 5 KZRK-a je predviđeno da „izraz ‘primoravanje drugog lica u izvršenju seksualnog akta’ označava izvršenje seksualnog akta nad licem ili sa drugim licem ili navođenje trećeg lica na izvršenje seksualnog akta nad drugim licem“. Dakle, prema ovoj odredbi, primoravanje ne podrazumeva upotrebu sile ili „prinude“ kako se to tvrdi u zahtevu”.

 

58. Što se pak tiče navoda o postojanju obostranog pristanka između podnosioca zahteva i oštećene, Sud podseća da je Vrhovni sud utvrdio da je “sledeći navod bio da je delo moglo biti izvršeno bez pristanka oštećene, koji navod takođe nije uvažen od strane ovog suda. To stoga što na osnovu člana st. 1.1 KZRK-a, izraz „pristanak“ znači dobrovoljan pristanak lica koje nije navršilo 16 godina da obavi seksualni akt. Iz ove odredbe se saznaje da je za lice koje nije navršilo 16 godina pristanak irelevantan i da krivično delo postoji i onda kada to lice dobrovoljno pristane na obavljanje seksualnog akta”.

 

59. Dalje, u vezi sa predmetom ESLJP-a na koji se pozvao podnosilac zahteva, Sud ocenjuje da se konkretan slučaj značajno razlikuje od činjeničnih i pravnih okolnosti predmeta na koji se poziva podnosilac zahteva.

 

60. Sud primećuje da su svi bitni navodi podnosioca zahteva ispitani i da su na njih odgovorili kako Vrhovni sud, tako i nižestepeni sudovi.

 

61. U svetlu svega prethodno navedenog, Sud zaključuje da su presuda [ br. 160/2022] Vrhovnog suda od 27. aprila 2022. godine, kao i presude Apelacionog i Osnovnog suda, jasne i da je njima odgovoreno na suštinu bitnih navoda koje je izneo podnosilac zahteva.
62. Shodno tome, Sud smatra da su zaključci redovnih sudova izvedeni nakon detaljnog razmatranja svih argumenata koje je izneo podnosilac zahteva. Kao rezultat toga, Sud ocenjuje da obrazloženje koje je dao Vrhovni sud ispunjava sve potrebne standarde ESLJP-a i Suda za obrazloženu sudsku odluku.

 

63. Sud primećuje da je podnosilac zahteva pred Sudom takođe naveo da su odluke redovnih sudova praćene pogrešnom ili proizvoljnom primenom zakona.

 

64. S tim u vezi, Sud je, zasnivajući se na sudskoj praksi ESLJP-a, ali uzimajući u obzir i njene karakteristike, kao što su definisane kroz EKLJP kao i princip supsidijarnosti i doktrinu četvrtog stepena, dosledno naglašavao razliku između „ustavnosti“ i „zakonitosti“ i isticao da nije njegova dužnost da se bavi činjeničnim greškama ili pogrešnim tumačenjem i pogrešnom primenom zakona koje je navodno počinio redovni sud, osim i u meri u kojoj su takve greške mogle povrediti prava i slobode zaštićene Ustavom i/ili EKLJP-om. (Vidi: u tom smislu, između ostalog, slučajeve Suda KI128/18, podnosilac zahteva: Akcionarsko udruženje Limak Kosovo International Airport SH.A., “Adem Jashari”, rešenje od 28. juna 2019. godine, stav 55; KI62/19, podnosilac zahteva: Gani Gashi, rešenje o neprihvatljivosti od 19. decembra 2019. godine, stavovi 56-57; KI110/19, podnosilac zahteva: Fisnik Baftijari , rešenje o neprihvatljivosti od 07 novembar 2019. godine, stav 40).

 

65. Sud je takođe dosledno tvrdio da nije uloga ovog Suda da preispituje zaključke redovnih sudova u vezi sa činjeničnim stanjem i primenom materijalnog prava i da ne može sam oceniti činjenice koje su dovele redovni sud dotle da donese jednu umesto neke druge odluke. U suprotnom, Sud bi postupio kao sud „četvrtog stepena“, što bi rezultiralo nepoštovanjem granica postavljenih u njegovoj nadležnosti. (Vidi: u tom smislu slučaj ESLJP-a García Ruiz protiv Španije, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 28 i reference koje su tamo korišćene; i vidi, takođe slučajeve Suda KI128/18, gore citiran, stav 56; i KI62/19, gore citiran, stav 58).

 

66. Ustavni sud može samo da razmotri da li su u datom postupku dokazi predočeni na pravilan način i da us postupci uopšteni, gledano u celini, sprovedeni na takav način da je podnosilac zahteva dobio pravično suđenje (vidi predmet ESLJP-a Edwards protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 13071/87, Izveštaj Evropske komisije za ljudska prava, usvojen 10. jula 1991. godine).

 

67. Sud, shodno tome, utvrđuje da su podnosilac zahteva imao pogodnosti kontradiktornog postupka, i da je moga u raznim fazama postupka iznositi tvrdnje i dokaze koje su smatrali bitnima za svoj predmet; imao je priliku delotvorno pobijati tvrdnje i dokaze koje je iznela suprotna strana; redovni sudovi su saslušali i ispitali sve njihove tvrdnje koje su, gledano objektivno, bile bitne za rešenje predmeta; činjenični i pravni razlozi za pobijanu odluku su detaljno izneseni, te je stoga postupak, uzet u celini, bio pravičan (vidi: mutatis mutandis, presudu ESLJP-a od 21. januara 1999. godine, Garcia Ruiz protiv Španije, br. 30544/96, stavovi 29 i 30 vidi, takođe predmet Suda KI22/19, podnosilac zahteva: Sabit Ilazi , rešenje od 07. juna 2019. godine, stav 42 kao i predmet Suda KI128/18, gore citiran, stav 58).

 

68. Shodno tome, Sud zaključuje navodi podnosioca zahteva o povredi prava na fer i pravično suđenje zagarantovanih članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP zbog pogrešnog tumačenja i pogreše primene važećeg zakona su (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; i kao takvi, ovi navodi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39.

 

21. II) Navodne povrede članova 21. [Opšta načela] i 24 [Jednakost pred zakonom], Ustava kao i člana 5. EKLJP

 

69. Što se tiče navodne povrede članova 21. [Opšta načela] i 24 [Jednakost pred zakonom], Ustava kao i člana 5. (Pravo na slobodu i bezbednost) EKLJP, Sud podseća da prema ustanovljenoj sudskoj praksi ESLJP-a, Sud proglašava zahtev neprihvatljivim kao očigledno neosnovan, u skladu sa kriterijumom (iii) “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi onda kada je ispunjen jedan od dva karakteristična uslova, i to:

 

31. kada podnosilac zahteva jednostavno navede jednu ili više odredaba Konvencije ili Ustava, ne objašnjavajući pri tom na koji način su one povređene, osim ukoliko je na osnovu činjenica i okolnosti predmeta to sasvim očigledno (vidi predmete ESLJP-a Trofimchuk protiv Ukrajine, 4241/03, odluka od 31. maja 2005. godine i Baillard protiv Francuske, br. 6032/04, odluka od 25. septembra 2008. godine);

 

5. kada podnosilac zahteva propusti ili odbije da predoči materijalne dokaze kojima bi potkrepio svoje navode (to naročito važi za odluke sudova ili drugih domaćih vlasti), osim ukoliko postoje izuzetne okolnosti koje su van njegove kontrole i koje ga sprečavaju da to učini (na primer, ako zatvorske vlasti odbiju da predoče Sudu dokumente iz spisa predmeta zatvorenika o kome je reč) ili ako Sud sam ne odredi drugačije (vidi slučaj Suda KI166/20, podnosilac Ministarstvo rada i socijalne zaštite, rešenje o neprihvatljivosti od 5. januara 2021. godine, stav 42).

 

70. U konkretnom slučaju, Sud primećuje da podnosilac zahteva jednostavno navodi povredu članova 21. [Opšta načela] i 24 [Jednakost pred zakonom], Ustava kao i člana 5. (Pravo na slobodu i bezbednost) EKLJP, ali ne obrazlaže, odnosno uopšte ne objašnjava kako je u njegovom slučaju došlo do povrede ovih prava.

 

71. Sud podseća da je dosledno naglašavao da samo pozivanje na članove Ustava i EKLJP i njihovo pominjanje nije dovoljno da se izgradi argumentovana tvrdnja o ustavnoj povredi. Kada se tvrde takve povrede Ustava, podnosioci zahteva moraju da pruže obrazložene navode i ubedljive argumente (vidi slučaj Suda KI166/20, gore citiran, stav 52).

 

72. Sud stoga utvrđuje da se u odnosu na navod podnosioca zahteva o povredi prava zagarantovanih članovima 21. [Opšta načela] i 24 [Jednakost pred zakonom], Ustava kao i člana 5. (Pravo na slobodu i bezbednost) EKLJP, zahtev mora proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovan jer se ovi navodi kvalifikuju kao navodi koji spadaju u kategoriju (iii) “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi zato što je podnosilac zahteva jednostavno naveo odredbu EKLJP, ne objašnjavajući pritom kako je ona povređena.

 

Zaključak

 

73. Na kraju, Sud zaključuje da je zahtev podnosioca zahteva neprihvatljiv, jer (i) tvrdnje o povredama člana 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP-a koje se tiču tvrdnje podnosioca zahteva da je došlo do  pogrešnog tumačenja i pogreše primene važećeg zakona su (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; i kao takvi, ovi navodi podnosioca zahteva su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama,; kao i navodi  (ii) u vezi sa tvrdnjama podnosioca zahteva o povredama članova 21, i 24 Ustava, kao i članom 5 EKLjP-a, trebaju se proglasiti  kao očigledno neosnovani, jer se ovi navodi kvalifikuju kao navodi koji spadaju u kategoriju (iii) „nepotkrepljeni ili ne obrazloženi“.  Prema tome, zahtev se u celosti treba proglasiti neprihvatljiv kao očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.

 

IZ TIH RAZLOGA

 

Ustavni sud, u skladu sa članom 113.1 i 113.7 Ustava, članovima  47 i 48Zakona i pravilu  39 (2) Poslovnika, dana 12.oktobra   2022. godine, jednoglasno

 

ODLUČUJE

 

1. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

 

1. DA DOSTAVI ovu odluku stranama;

 

• DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

 

1. Ovo rešenje stupa na snagu odmah.

 

Sudija izvestilac                                                             Predsednica Ustavnog suda  

Radomir Laban                                                                           Gresa Caka-Nimani