USTAVNI SUD

Priština,​​ dana​​ 27. decembra​​ 2022. godine

Ref.br.:​​ RK2100/22

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u​​ 

slučaju br. KI124/22

Podnosilac

Liridon Uruqi

Ocena ustavnosti​​ 

presude​​ Pml.​​ br.​​ 157/2020​​ od​​ 3.​​ septembra​​ 2020. godine​​ 

Vrhovnog suda Kosovo

USTAVNI SUD​​ REPUBLIKE​​ KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani,​​ predsednica

Bajram Ljatifi,​​ zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi,​​ sudija

Safet Hoxha,​​ sudija

Radomir Laban,​​ sudija

Remzie Istrefi-Peci,​​ sudija i

Nexhmi Rexhepi,​​ sudija​​ 

Podnosilac zahteva

• Zahtev je podneo​​ Liridon Uruqi,​​ koji se nalazi na izdržavanju kazne u Zatvoru visoke bezbednosti​​ u Dizu​​ (u daljem tekstu: podnosilac zahteva),​​ koga zastupa​​ Fadil Sinanaj, advokat​​ iz Gnjilana.

Osporena odluka​​ 

• Podnosilac zahteva osporava presudu [Pml. br. 157/2020] od 3. septembra 2020. godine Vrhovnog suda Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni sud), u vezi sa​​ rešenjem​​ [PAKR. br. 29/2019] od 7. februara 2020. godine Apelacionog suda Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud), u vezi sa presudom [PKR. br.​​ 139/2019] od 30. decembra 2019. godine Osnovnog suda u Gnjilanu (u daljem tekstu: Osnovni sud).​​ 

• Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva primio osporenu odluku 23. oktobra 2020. godine.​​ 

Predmetna stvar

• Predmetna stvar ovog zahteva je ocena ustavnosti osporene presude, kojom se navodi da su podnosiocu zahteva povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članom​​ 24.​​ [Jednakost pred zakonom]​​ Ustava Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Ustav),​​ članom​​ 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ u vezi sa članom​​ 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima​​ (u daljem tekstu: EKLJP),​​ članom​​ 54.​​ [Sudska zaštita prava]​​ Ustava i članom​​ 10.​​ Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima​​ (u daljem tekstu:​​ UDLJP).

Pravni osnov​​ 

• Zahtev je zasnovan na​​ stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32​​ [Podnošenje podnesaka i odgovora]​​ Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).​​ 

Postupak pred Ustavnim sudom

• Dana​​ 6. avgusta​​ 2022. godine, podnosilac je podneo svoj zahtev preko pošte​​ koji je​​ Ustavni​​ sud Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Sud)​​ primio​​ 11. avgusta​​ 2022. godine.

• Dana​​ 25. avgusta​​ 2022. godine,​​ predsednica Suda je odlukom​​ [GJR. KI124/22]​​ imenovala sudiju​​ Safeta​​ Hoxhu za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija:​​ Radomir Laban​​ (predsedavajući),​​ Remzije Istrefi-Peci​​ i​​ Nexhmi Rexhepi​​ (članovi).

• Dana​​ 15. avgusta​​ 2022. godine,​​ Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva i tražio da podnese Sudu popunjeni formular zahteva,​​ naglasi akt javnog organa koji osporava i da podnese kopije odluka i žalbi koje se odnose na njegov zahtev.​​ Istog dana, kopija zahteva je dostavljena Vrhovnom sudu.

• Dana​​ 1. septembra​​ 2022. godine, podnosilac zahteva je podneo Sudu tražena dokumenta.

• Dana​​ 30. septembra​​ 2022. godine,​​ Sud je obavestio Osnovni sud o registraciji zahteva i tražio da podnesu Sudu priznanicu koja dokazuje kada je podnosilac zahteva primio osporenu odluku.

• Dana​​ 10. oktobra​​ 2022. godine,​​ Osnovni sud je podneo Sudu traženu priznanicu koja dokazuje kada je podnosilac zahteva primio osporenu odluku.​​ 

• Dana​​ 13. decembra​​ 2022. godine,​​ Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.

Pregled činjenica​​ 

• Dana 25. oktobra 2018. godine, Osnovno tužilaštvo u Gnjilanu-Departman​​ za teška krivična dela (u daljem tekstu: Osnovno tužilaštvo)​​ je podiglo optužnicu [PP. I.​​ br. 173/2018]​​ protiv podnosioca zahteva zbog osnovane sumnje da je izvršio krivična​​ dela​​ „Teško ubistvo“ iz tačke 1.5 stav 1 člana 179.​​ Krivičnog zakonika Republike Kosovo (u daljem tekstu: KZRK),​​ „Teško ubistvo“​​ u pokušaju iz​​ tačke​​ 1.5, stav 1 člana 179 u vezi sa članom 28.​​ KZRK-a​​ i “Neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja” prema stavu 1 člana 374.​​ KZRK-a.​​ 

• Dana 27. juna 2019. godine, Osnovni sud je presudom [PKR. br. 209/18] oglasio podnosioca zahteva krivim za izvršenje sledećih krivičnih dela:

• “Teško ubistvo”​​ i izrekao kaznu zatvora od 23 (dvadeset tri) godine.

• “Pretnja”​​ iz stava​​ 4​​ u vezi sa stavovima​​ 1​​ i​​ 2​​ člana​​ 185. KZRK-a i izrekao kaznu zatvora od 2 (dve) godine, i

• “Neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja”​​ i​​ izrekao kaznu zatvora od 1 (jedne) godine.

• Osnovni sud je presudom [PKR. br. 209/18] osudio podnosioca zahteva za​​ gore​​ navedena krivična dela​​ sa jedinstvenom​​ kaznom​​ zatvora u vremenskom trajanju​​ od 25 (dvadeset pet) godina.

• Dana 12. jula 2019. godine, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu na presudu [PKR. br. 209/18] od 27. juna 2019. godine Osnovnog suda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o krivičnoj sankciji​​ i odluke o troškovima postupka.​​ 

• Dana 12. septembra 2019. godine, Apelacioni sud je presudom [PAKR. br. 398/2019] usvojio žalbu podnosioca zahteva i ukinuo presudu [PKR. br. 209/18] od 27. juna 2019. godine Osnovnog suda,​​ vraćajući krivičnu stvar​​ prvostepenom sudu na​​ preispitivanje i​​ presuđivanje.​​ 

• Apelacioni sud je u obrazloženju svoje presude ocenio da je presuda [PKR. br. 209/18] od 27. juna 2019. godine Osnovnog suda​​ zahvaćena​​ bitnom​​ povredom​​ odredaba krivičnog postupka, nepravičnim​​ i​​ nepotpunim​​ utvrđivanjem​​ činjeničnog stanja i povredom​​ krivičnog zakona.​​ 

• Dana​​ 30. decembra​​ 2019. godine,​​ Osnovni sud je prilikom presuđivanja presudom​​ [PKR.​​ br. 139/19]​​ oglasio krivim podnosioca zahteva za izvršenje sledećih krivičnih dela:

• “Ubistvo“​​ iz člana 178. KZRK-a i izrekao kaznu zatvora od 18 (osamnaest) godina;​​ i

• “Neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja” i izrekao kaznu zatvora od 1 (jedne) godine.​​ 

• Osnovni sud je presudom [PKR. br. 139/19] osudio podnosioca zahteva za gore navedena krivična dela sa jedinstvenom kaznom zatvora u vremenskom trajanju od 18 (osamnaest) godina i 6 (šest) meseci.

• Dana 6. januara 2020. godine, Osnovno tužilaštvo je uložilo​​ žalbu [PP. I. br. 173/2018] Apelacionom sudu protiv presude [PKR. br. 139/19] od 30. decembra 2019. godine Osnovnog suda, zbog odluke o krivičnoj sankciji.

• Dana 13. januara 2020. godine, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu na presudu [PKR. br. 139/19] od 30. decembra 2019. godine Osnovnog suda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešnog i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, odluke o krivičnoj sankciji i odluke o troškovima postupka.​​ 

• Dana 7. februara 2020. godine,​​ Apelacioni sud je​​ presudom [PAKR. br. 29/2020] odbio žalbe podnosioca zahteva i Osnovnog tužilaštva i potvrdio presudu [PKR. br. 139/19] od 30. decembra 2019. godine Osnovnog suda.​​ 

• Neutvrđenog datuma, podnosilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu protiv presude [PKR. br. 139/19] od 30. decembra 2019. godine Osnovnog suda i presude [PAKR. br. 29/2020] od​​ 7. februara 2020. godine Apelacionog suda,​​ navodeći​​ bitnu​​ povredu​​ odredaba Zakonika o krivičnom postupku, bitnu​​ povredu​​ odredaba krivičnog postupka i povredu​​ krivičnog zakona.

• Dana 3. septembra 2020. godine, Vrhovni sud je presudom [Pml. br. 157/2020] odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podnosilac podneo protiv presude [PKR. br. 139/19] od 30. decembra 2019. godine Osnovnog suda i presude [PAKR. br. 29/2020] od 7. februara 2020. godine Apelacionog suda.

Navodi podnosioca

• Sud podseća da podnosilac zahteva navodi da su mu osporenom presudom povređena prava zaštićena članom​​ 24.​​ [Jednakost pred zakonom],​​ članom​​ 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ u vezi sa članom 6. EKLJP-a i članom​​ 54.​​ [Sudska zaštita prava]​​ Ustava, kao​​ i članom 10. UDLJP-a.

• Podnosilac zahteva ističe da mu je bilo zabranjeno da slobodno postavlja pitanja svedocima, koja su po njemu bila ključna za razjašnjavanje potpunog i pravičnog utvrđivanja činjeničnog stanja.

• Pored toga, podnosilac zahteva ističe da su presude redovnih sudova donete u​​ suprotnosti sa​​ odredbama​​ krivičnog postupka i da su odlučni razlozi izneti u​​ presudi međusobno protivrečni, u suprotnosti sa​​ njegovim​​ osnovnim​​ pravima i slobodama​​ zagarantovanim​​ stavom 1 i 4, člana 31. Ustava u vezi sa stavom 1 i tačkom d stava 3, člana 6. EKLJP-a.

• Na kraju, podnosilac zahteva traži od Suda da i) proglasi zahtev prihvatljivim; ii) proglasi ništavom​​ presudu​​ [Pml. br. 157/2020] od 3. septembra 2020. godine Vrhovnog suda u vezi sa​​ rešenjem [PAKR. br. 29/2019] od 7. februara 2020. godine Apelacionog suda u vezi sa presudom [PKR. br. 139/2019] od 30. decembra 2019. godine Osnovnog suda; i iii) vrati predmet na presuđivanje.

Relevantne​​ odredbe Zakona i Poslovnika

Zakon

Član​​ 49

(Rokovi)

“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teče od dana stupanja na snagu istog”.

Poslovnik​​ 

Pravilo​​ 39​​ 

(Kriterijum o prihvatljivosti)

“(1)​​ Sud može smatrati zahtev prihvatljivim::​​ 

[…]

c)​​ ako je zahtev podnet u roku od četiri meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva, i

[…]”.

Ocena prihvatljivosti zahteva

• Sud prvo​​ razmatra​​ da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti, propisani Ustavom i dalje utvrđeni​​ Zakonom​​ i Poslovnikom.​​ U tom smislu, prema stavu 1 člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava,​​ Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način. Dok, prema stavu 7 istog člana Ustava,​​ pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.

• Sud se dalje poziva na uslove prihvatljivosti,​​ kao što su propisani u Zakonu. S tim u vezi, prema stavu 1, člana 47. (Individualni zahtevi),​​ svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ. Prema​​ stavu 2​​ istog člana,​​ osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.​​ 

• Što se tiče ispunjenosti ovih uslova, Sud prvo ističe da je podnosilac zahteva ovlašćena strana, koja osporava akt javnog organa, odnosno rešenje [PPC. br. 4/2015] od 10. decembra 2015. godine Vrhovnog suda, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva koja su propisana​​ zakonom.​​ 

• Međutim, Sud takođe ističe da prema članu 49. (Rokovi) Zakona, zahtev se podnosi​​ u roku od 4 (četiri) meseca. Rok počinje da teče​​ kada je podnosilac primio sudsku odluku.​​ Ovaj zahtev je definisan i kroz tačku (c) stava (1) pravila 39​​ (Kriterijum o​​ prihvatljivosti)​​ Poslovnika, kojim se utvrđuje da​​ se​​ zahtev dostavlja u roku od 4 (četiri) meseca od dana​​ kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva.​​ 

• U​​ tom​​ smislu, u okolnostima konkretnog slučaja, Sud podseća da podnosilac zahteva osporava presudu [Pml. br. 157/2020] od 3. septembra 2020. godine Vrhovnog suda.​​ Priznanica​​ koju​​ je Sudu dostavio Osnovni sud potvrđuje da je podnosilac zahteva primio osporenu​​ odluku​​ 23. oktobra 2020. godine.

• Podnosilac je podneo svoj zahtev Sudu 6. avgusta 2022. godine, više od godinu i po dana nakon prijema osporenog akta. Shodno tome, Sud utvrđuje da je zahtev podnosioca podnet nakon zakonskog roka od 4 (četiri) meseca definisanog Zakonom i Poslovnikom, te je stoga neprihvatljiv za razmatranje.

• U slučajevima kada podnosilac zahteva ima pravo da mu se kopija konačne odluke lokalnih pravosudnih organa dostavi automatski, svrsi i nameri člana 49. Zakona​​ bi​​ bilo​​ najbolje​​ da se​​ rok​​ od četiri meseca računa od datuma kada je kopija te odluke dostavljena (vidi, predmet ESLJP-a:​​ Worm protiv Austrije, br. 83/1996/702/894, presuda od 29. avgusta 1997. godine, stav​​ 33).

• Sud ponavlja da​​ je svrha zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, u skladu sa​​ članom​​ 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika, da​​ promoviše​​ pravnu sigurnost, obezbeđujući da se​​ slučajevi​​ koji​​ pokreću​​ ustavna pitanja razmatraju u razumnom roku i​​ da prethodne odluke ne budu stalno otvorene za osporavanje​​ (vidi, slučajeve Suda:​​ KI48/21, podnosilac zahteva:​​ Xhavit R. Sadrija,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 30. juna​​ 2021. godine,​​ stav​​ 44;​​ KI45/21,​​ podnosilac zahteva:​​ Samedin Bytyqi,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 20. maja​​ 2021. godine,​​ stav​​ 35;​​ vidi, takođe, slučaj ESLJP-a:​​ Mocanu​​ i drugi protiv​​ Rumunije​​ ,​​ br. 10865/09,​​ 45886/07​​ i​​ 32431/08,​​ presuda od​​ 17. septembra​​ 2014. godine,​​ stav​​ 258).​​ 

• U zaključku,​​ na osnovu prethodno​​ razrađenih razloga, Sud utvrđuje da zahtev nije podnet u zakonskom roku definisanom članom 49. Zakona i pravilom 39​​ (1)​​ (c) Poslovnika i, shodno tome, Sud ne može razmatrati meritum slučaja, odnosno da li su osporenim​​ rešenjem​​ povređena ustavna prava podnosioca zahteva.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa članom​​ 113.7​​ Ustava,​​ članom​​ 47. Zakona i pravilima​​ 39​​ (1) (c)​​ i​​ 59 (2) Poslovnika,​​ dana​​ 13. decembra​​ 2022. godine,​​ jednoglasno

ODLUČUJE

• DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovu​​ odluku​​ stranama;

• DA OBJAVI ovu​​ odluku​​ u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

• Ova​​ odluka​​ stupa na snagu odmah.​​ 

Sudija izvestilac    Predsednica Ustavnog suda

Safet Hoxha     Gresa Caka-Nimani