USTAVNI SUD

Priština,​​ 15. maja​​ 2023. godine

Br. ref.:​​ RK2177/23

ODLUKA O ODBIJANJU ZAHTEVA

u

slučaju br.​​ KI204/22

Podnosilac

Ismet Islami,​​ navodni zastupnik Fatmira​​ i​​ Shpejtima​​ Behramija

Ocena ustavnosti​​ 

presude Vrhovnog suda Kosova​​ Pml.​​ br.​​ 117/2018​​ od 6. juna 2018. godine​​ 

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija

Nexhmi Rexhepi, sudija i

Enver Peci, sudija

Podnosilac zahteva​​ 

• Zahtev je podneo​​ Fatmir Behrami,​​ u ime svog sina​​ Shpejtima​​ Behramija​​ (u daljem tekstu:​​ podnosilac zahteva),​​ u kome je precizirano da ga zastupa​​ Ismet Islami​​ (u daljem tekstu:​​ navodni zastupnik).

Osporena odluka​​ 

• Podnosilac zahteva osporava presudu​​ [Pml.​​ br.​​ 117/2018]​​ Vrhovnog suda Kosova​​ (u daljem tekstu:​​ Vrhovni sud)​​ od 6. juna 2018. godine u vezi sa presudom​​ [PAKR.​​ br.​​ 382/2017]​​ Apelacionog suda Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud) od​​ 14. septembra​​ 2017. godine i presudom​​ [PKR.​​ br. 213/2014]​​ Osnovnog suda u Prištini, Odeljenje za teška krivična dela​​ (u daljem tekstu:​​ Osnovni sud)​​ od 28. aprila 2017. godine.​​ 

Predmetna stvar​​ 

 ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ 

• Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporene presude, kojom su, prema navodima navodnog zastupnika, povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članom​​ 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ Ustava Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Ustav).​​ 

Pravni osnov​​ 

• Zahtev je zasnovan na stavovima​​ 1. i​​ 7. člana​​ 113.​​ [Jurisdikcija i ovlašćene strane]​​ Ustava, članovima​​ 22.​​ (Procesuiranje podnesaka)​​ i​​ 47.​​ (Individualni zahtevi)​​ Zakona br.​​ 03/L-121​​ o Ustavnom sudu Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Zakon)​​ i pravilu​​ 32.​​ (Podnošenje podnesaka i odgovora)​​ Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Poslovnik).​​ 

Postupak pred Ustavnim sudom​​ 

• Dana​​ 20. decembra​​ 2022. godine,​​ Ustavni sud Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Sud)​​ je primio zahtev podnosioca zahteva.​​ ​​ 

• Dana​​ 30. decembra​​ 2022. godine,​​ predsednica Suda je odlukom​​ [br.​​ KSH.​​ KI204/22]​​ imenovala sudiju​​ Safeta​​ Hoxhu za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija:​​ Radomir Laban​​ (predsedavajući),​​ Remzije Istrefi-Peci​​ i​​ Enver Peci​​ (članovi).

• Dana​​ 25. januara​​ 2023. godine,​​ Sud je obavestio g.​​ Fatmira​​ Behramija o registraciji zahteva​​ i na osnovu člana​​ 21.​​ (Zastupanje)​​ i člana​​ 48.​​ (Tačnost podneska)​​ Zakona i pravila​​ 32.​​ (Podnošenje podnesaka i odgovora)​​ Poslovnika, tražio od istog da dopuni svoj zahtev sledećim dokumentima i informacijama:

• da dostavi pojašnjavajuće informacije​​ o tome​​ da li on sam​​ nastupa u svojstvu​​ podnosioca zahteva ili je podnosilac​​ Shpejtim Behrami,​​ koji se pojavljuje kao stranka u krivičnom postupku pred redovnim sudovima; i​​ ​​ 

• da u slučaju zastupanja od strane pravnog zastupnika dostavi važeće punomoćje za zastupanje pred​​ Sudom.​​ 

• Iz spisa predmeta proizilazi da je advokat Ismet Islami, dana 9. februara 2023. godine, primio dopis Suda od​​ 25. januara​​ 2023.​​ godine. ​​​​ Međutim, Sud u roku koji je određen u njegovom dopisu nije primio preciziranje i kompletiranje zahteva, kako je traženo dopisom Suda od​​ 25. januara​​ 2023.​​ godine.​​ 

• Dana​​ 27. aprila 2023. godine,​​ Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno​​ iznelo preporuku Sudu da odbije zahtev po kratkom postupku.​​ 

Pregled činjenica​​ 

• Podnosilac zahteva pred Sudom osporava presudu​​ [Pml.​​ br.​​ 117/2018]​​ Vrhovnog suda od​​ 6. juna​​ 2018. godine, tvrdeći da je ista doneta uz povredu njegovih ustavnih prava i sloboda zagarantovanih članom​​ 31. Ustava.​​ 

• Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni sud, dana​​ 28. aprila​​ 2017. godine,​​ presudom​​ ​​ [PKR.​​ br. 213/2014]​​ oglasio krivim​​ Shpejtima​​ Behramija​​ [sina podnosioca zahteva]​​ za krivično delo​​ “teško ubistvo”​​ iz člana​​ 179. stav​​ 1. podstav​​ 1.8​​ Krivičnog zakonika Kosova br.​​ 04/L-082​​ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od dvadeset pet​​ (25)​​ godina, u koju kaznu mu je uračunato i vreme koje je proveo u pritvoru od​​ 29. maja​​ 2014. godine pa nadalje.​​ ​​ 

• Neutvrđenog datuma,​​ Apelacionom sudu su​​ protiv presude Osnovnog suda žalbe uložili g.​​ Shpejtim Behrami,​​ oštećena strana i Osnovno tužilaštvo u Prištini.​​ 

• Dana​​ 14. septembra​​ 2017. godine,​​ Apelacioni sud je presudom​​ [PAKR.​​ br.​​ 382/2017]​​ odbio kao neosnovane žalbe g.​​ Shpejtima​​ Behramija,​​ oštećene strane i Osnovnog tužilaštva u Prištini, respektivno.​​ 

• Neutvrđenog datuma, protiv presuda Osnovnog i Apelacionog suda, g.​​ Shpejtim Behrami​​ je podneo Vrhovnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti.​​ 

• Dana​​ 6. juna 2018. godine,​​ Vrhovni sud je presudom​​ [Pml.​​ br.​​ 117/2018]: (i)​​ usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na​​ računanje trajanja​​ pritvora, te preinačio presudu​​ [PKR.​​ br.​​ 213/2014]​​ Osnovnog suda od​​ 28. aprila​​ 2017. godine i presudu​​ ​​ [PAKR.​​ br.​​ 382/2017]​​ Apelacionog suda od​​ 14. septembra 2017. godine,​​ i​​ (ii)​​ odbio kao neosnovan preostali deo zahteva za zaštitu zakonitosti.​​ 

Navodi podnosioca zahteva​​ 

• Podnosilac zahteva tvrdi da je osporena presuda​​ [Pml.​​ br.​​ 117/2018]​​ Vrhovnog suda od​​ 6. juna​​ 2018. godine,​​ doneta uz povredu člana​​ 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ Ustava.​​ 

• Podnosilac zahteva u ime svog sina,​​ Shpejtima​​ Behramija,​​ traži od Suda​​ “vraćanje u pređašnje stanje prema članu​​ 50.​​ [Zakona], koji​​ bez svoje krivice​​ nije mogao da podnese zahtev u propisanom roku iz razloga što je bio u zatvoru i nije​​ imao saznanja o tome”.

Relevantne odredbe Zakona i Poslovnika​​ 

Zakon​​ 

Član​​ 48.

(Tačnost podneska)

Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori. 

Poslovnik​​ 

Pravilo​​ 32.

(Podnošenje podnesaka i odgovora)

2)​​ Podnesak takođe uključuje sledeće: 

(c)​​ punomoćje za zastupnika; 

(...)

(3)​​ Ako stranka ima zastupnika, zastupnik zajedno sa podneskom podnosi važeće punomoćje Sudu.

Pravilo​​ 35. 
(Povlačenje, odbijanje i odbacivanje podnesaka)

(5)​​ Sud može odlučiti po kratkom postupku, odbiti podnesak ako je nepotpun ili nejasan, uprkos zahtevima Suda prema stranci da dopuni ili razjasni podnesak, ukoliko je zahtev ponavljanje prethodnog podneska odlučen od strane Suda, ili ako je podnesak neozbiljan.

Ocena prihvatljivosti zahteva​​ 

• Sud prvo razmatra da li su ispunjeni​​ kriterijumi​​ prihvatljivosti​​ koji su​​ utvrđeni Ustavom i dalje precizirani Zakonom i Poslovnikom. U tom smislu, prema stavu​​ 1. člana​​ 113.​​ [Jurisdikcija i ovlašćene strane]​​ Ustava, Sud odlučuje samo​​ o​​ slučajevima koje su ovlašćene strane podnele Sudu na zakonit način. Takođe, prema stavu​​ 7. istog člana Ustava, pojedinci​​ mogu​​ da​​ pokrenu postupak ako su njihova​​ individualna​​ prava i slobode koje im garantuje Ustav prekršena od strane javnih organa, ali​​ tek nakon što​​ su iscrpeli sva pravna sredstva​​ propisana​​ zakonom.​​ 

• Međutim, pored gore​​ utvrđenih​​ kriterijuma, prilikom ocene da li navodni zastupnik ispunjava kriterijume​​ za ocenu njegovog zahteva, Sud podseća: (i)​​ da član​​ 48. Zakona posebno obavezuje podnosioce zahteva da jasno naglase konkretan akt javnog organa koji osporavaju i jasno naglase koja prava i slobode su im navodno povređeni; kao i​​ (ii)​​ da​​ član​​ 21. Zakona utvrđuje da stranke tokom postupka pred Sudom nastupaju same ili ih zastupa ovlašćeni predstavnik.​​ Pored toga, pravilo​​ 32. Poslovnika utvrđuje da zahtev podnosilaca zahteva mora da sadrži i: (a)​​ ime i adresu​​ stranke​​ koja podnosi zahtev; (b)​​ ime i adresu zastupnika​​ za dostavljanje dokumenata, ako postoji;​​ (c)​​ punomoćje za pravnog zastupnika; (d)​​ ime i adresu​​ suprotne strane ili stranaka, ako su poznate, kojima se dostavljaju dokumenti; (e)​​ izjavu o traženoj​​ pravnoj​​ zaštiti; (f)​​ kratak opis činjenica; (g)​​ proceduralno i supstantivno obrazloženje zahteva;​​ i​​ (h)​​ dodatna​​ dokumenta​​ i informacije.​​ 

• U slučajevima kada zahtevi pred Sudom nisu kompletni, na osnovu stava 4. člana​​ 22. Zakona, sudija izvestilac​​ obaveštava​​ dotičnu​​ stranku ili učesnike​​ o tome​​ i određuje rok od najviše petnaest​​ (15)​​ dana za razjašnjenje ili dopunu zahteva, odnosno odgovor na zahtev. Onda kada dotične stranke ne dostave traženu dokumentaciju Sudu, na osnovu pravila​​ 35.​​ (Povlačenje, odbijanje i odbacivanje podnesaka)​​ Poslovnika, Sud može da odluči da odbije zahtev po kratkom postupku, s obzirom na to da​​ je zahtev nepotpun​​ ili nejasan uprkos njegovim zahtevima​​ upućenim​​ stranci da​​ isti​​ dopuni ili razjasni.​​ ​​ 

• U tom smislu, Sud podseća da je zahtev koji je dostavljen Sudu​​ 20. decembra​​ 2022. godine,​​ bio​​ nekompletan, odnosno: (i)​​ nije precizirano da li je podnosilac zahteva, g.​​ Fatmir Behrami, ovlašćen da zastupa pred Sudom svog sina​​ Shpejtima​​ Behramija protiv koga se vodi krivični postupak;​​ i​​ (ii)​​ nedostaje punomoćje koje dokazuje da​​ Shpejtima​​ Behramija u postupku pred Sudom zastupa​​ Ismet Islami.​​ Kao rezultat toga, Sud je, dana​​ 25. januara​​ 2023. godine,​​ tražio od g.​​ Fatmira​​ Behramija da precizira svoj zahtev gore navedenim informacijama i dokumentacijom.​​ ​​ 

• Na osnovu spisa predmeta proizilazi da je advokat Ismet Islami, dana​​ 9. februara​​ 2023. godine,​​ primio dopis Suda od​​ 25. januara​​ 2023.​​ godine. Međutim, Sud u roku koji je određen u dopisu, ni od​​ g. Ismeta​​ Islamija ni od podnosioca zahteva nije primio preciziranje i kompletiranje zahteva kako je to traženo od strane Suda.​​ ​​ 

• S tim u vezi, Sud ponavlja da je​​ zahtev,​​ u okolnostima konkretnog slučaja,​​ nepotpun, zbog toga što g.​​ Fatmir Behrami​​ i​​ Ismet Islami,​​ kao navodni zastupnici​​ Shpejtima​​ Behramija,​​ uprkos zahtevu Suda, nisu precizirali zahtev koji je podnet Sudu, a takođe nisu dostavili ni važeća punomoćja za zastupanje stranke za koju tvrde da je zastupaju​​ (vidi, između ostalog, slučajeve Suda​​ KI25/21,​​ podnosilac​​ Ymer Koro,​​ kao navodni zastupnik​​ K.Lj.​​ i​​ K.B.,​​ odluka o odbijanju zahteva od​​ 21. jula​​ 2021. godine;​​ i​​ KI137/20, podnosilac​​ Naser Peci,​​ kao navodni zastupnik​​ S.B.,​​ odluka o odbijanju zahteva od​​ 17. decembra​​ 2020. godine).​​ 

• Shodno tome, Sud utvrđuje da zahtev podnosioca zahteva ne ispunjava proceduralne kriterijume za dalje razmatranje, zbog nepostojanja formalnog punomoćja za zastupanje, kako je propisano članovima​​ 21, 22.4​​ i​​ 48. Zakona i pravilima​​ 32 (2) (c)​​ i​​ (3)​​ i​​ 35 (5)​​ Poslovnika, i samim tim, zahtev se mora odbiti po kratkom postupku.​​ 

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud,​​ u skladu sa članom​​ 113.7​​ Ustava, članom​​ 48. Zakona i pravilima​​ 32​​ (2)​​ (a)​​ i​​ (c)​​ i​​ (3)​​ i​​ 35 (5)​​ Poslovnika, dana​​ 27. aprila 2023. godine, jednoglasno​​ 

ODLUČUJE

• DA ODBIJE zahtev;

• DA DOSTAVI ovu odluku stranama;

• DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom​​ 20.4​​ Zakona;

• Ova odluka stupa na snagu odmah.​​ 

Sudija izvestilac  ​​   ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​   Predsednica Ustavnog suda​​ 

Safet Hoxha    ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​  ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​  ​​ ​​​​   Gresa Caka-Nimani