USTAVNI SUD

KI163/22, Podnosilac: T.G.P. Art Konstruktion, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda E. Rev. 2/2022  od 5. maja 2022. godine  

KI163/22, rešenje o neprihvatljivosti od 12. aprila 2023. godine, objavljeno 23. maja 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neprihvatljiv zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog slučaja sastoji u činjenici da je podnosilac zahteva podneo tužbu zbog neosnovanog bogaćenja protiv opštine Đakovica u vezi sa određenim građevinskim radovima izvedenim na teritoriji opštine Đakovica. Osnovni sud je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca zahteva kojim je tražio da mu tužena na ime neosnovanog bogaćenja isplati određeni iznos novčanih sredstava. Podnosilac zahteva je izjavio žalbu Apelacionom sudu navodeći povredu odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava. Apelacioni sud je odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda. Podnosilac zahteva je podneo reviziju Vrhovnom sudu, navodeći bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešnu primenu materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji reviziju kao osnovanu i ukine obe presude nižestepenih sudova i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Vrhovni sud je odbio kao neosnovanu reviziju podnosioca zahteva podnetu protiv presude Apelacionog suda. Vrhovni sud je isto kao i nižestepeni sud utvrdio da radovi koje je izveo podnosilac zahteva ne uživaju pravnu zaštitu zbog toga što je zaključen pismeni ugovor u skladu sa relevantnim odredbama ZOO-a i nisu sprovedeni postupci nabavke u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je naveo povredu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP u pogledu prava na obrazloženu odluku. Podnosilac zahteva je tvrdio da redovni sudovi sve tri instance nisu dali dovoljno i logično obrazloženje kada su presuđivali u njegovom predmetu. Podnosilac zahteva je takođe naveo i povredu člana 54. Ustava iz razloga što su mu redovni sudovi “onemogućili ostvarivanje prava zagarantovanog članom 54. Ustava, mimoilazeći obavezu sudova da ocene zakonitost”.

Sud je ocenio da su kako Vrhovni sud, tako i nižestepeni sudovi: (i) dali sveobuhvatno obrazloženje za sva centralna pitanja podnosioca zahteva što znači da je podnosiocu zahteva omogućeno da iznese argumente protiv tužene strane; (ii) da su Vrhovni sud i nižestepeni sudovi utvrdili pravni osnov, odnosno relevantne odredbe ZOO-a i Zakona o javnim nabavkama, navodeći dovoljna i logična objašnjenja o tome zašto tužbeni zahtev podnosioca zahteva ne uživa pravnu zaštitu. Sud je takođe ponovio da su osporene odluke redovnih sudova obrazložene i da sadrže utvrđene činjenice, relevantne zakonske odredbe i logičan odnos između njih.

Sud je zaključio da je zahtev podnosioca zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kako je propisano u pravilu 39 (2) Poslovnika o radu.