USTAVNI SUD

Priština, dana 23. februara 2024

Br. Ref.: RK 2354/24

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slučaju br. KI166/23

Podnosilac

Bedri Zyberaj ​​​​ 

Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda​​ [ARJ-UZVP.br.112/2022]​​ od 3. novembra 2022. godine​​ 

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija

Nexhmi Rexhepi, sudija i

Enver Peci, sudija

Podnosilac zahteva

• Zahtev je podneo Bedri Zyberaj (u daljem tekstu: podnosilac zahteva) kojeg zastupa Florim Shefqeti, advokat u opštini Priština. ​​ 

Osporena odluka

• Podnosilac zahteva osporava ustavnost presude [ARJ-UZVP.br.112/2022] od 3. novembra 2022. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Vrhovni sud), u vezi s rešenjem [AA.br.605/2021]​​ od 16. septembra 2022. godine Apelacionog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Apelacioni sud) i rešenjem [A.br.816/2018] od 9. juna 2021. godine Osnovnog suda u Prištini (u daljem tekstu: Osnovni sud).​​ 

• Podnosilac zahteva je osporenu odluku primio 15. marta 2023. godine.​​ 

​​ 

Predmetna stvar

• Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporene presude Vrhovnog suda [ARJ-UZVP.br.112/2022] od 3. novembra 2022. godine kojom su, kako podnosilac zahteva tvrdi, povređeni članovi 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 54. [Sudska zaštita prava] i 55. [Ograničenje prava i osnovnih sloboda] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav)​​ i član 1. (Zaštita imovine) Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).​​ 

Pravni osnov

• Zahtev je zasnovan na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav); članovima 22. (Procesuiranje​​ podnesaka)​​ i 47. (Individualni zahtevi) Zakona o ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon); pravilu​​ 25.​​ (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik o radu).​​ 

• Dana 7. jula 2023. godine Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu​​ Republike Kosovo i stupio je na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, tokom razmatranja​​ zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gorepomenutog Poslovnika. S tim u vezi u skladu s pravilom 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu Br. 01/2023, izuzetno, pojedine odredbe Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2018, nastaviće da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za stranke.​​ 

Postupak pred Ustavnim sudom

• Dana 9. avgusta 2023. godine podnosilac zahteva je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).​​ 

• Dana 16. avgusta 2023. godine predsednica Suda je odlukom [br. GJR. KI166/23] imenovala sudiju Remzije Istrefi-Peci za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje u sastavu od sudija: Gresa Caka-Nimani (predsedavajuća), Radomir Laban i Nexhmi Rexhepi (članovi).

• Dana 28. avgusta 2023. godine Sud je obavestio podnosioca zahteva​​ o upisu zahteva. Istog dana kopija zahteva je poslata Vrhovnom sudu i Osnovnom sudu, a ovom poslednje pomenutom je traženo da preda otpremnicu koja ukazuje na datum​​ kada je podnosilac zahteva primio osporenu odluku.​​ ​​ 

• Dana 31. avgusta 2023. godine Osnovni sud je predao otpremnicu koja potvrđuje da je podnosilac zahteva primio osporenu odluku 15. marta 2023. godine.​​ 

• Dana​​ 30.​​ januara​​ 2024. godine Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.​​ 

Pregled činjenica​​ 

• Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva 17.04.2018. godine podneo tužbu protiv Nezavisnog nadzornog odbora za civilnu službu Kosova (u daljem tekstu: NNOCSK), kojom je tražio da se poništi odluka NNOCSK-a [A02/329/20 17] ​​ od 20.04.2018. godine kao i ostale prethodne odluke kao nezakonite i da se obaveže tužena NNOCSK​​ da ga vrati podnosioca zahteva na poziciju direktora Narodne biblioteke Kosova, kao i da istom nadoknadi svu materijalnu i nematerijalnu štetu.​​ 

• Dana 15. juna 2020. godine Osnovni sud je rešenjem [A.br.816/2018] obavezao podnosioca zahteva da u roku od osam (8) dana dopuni tužbu, specifikujući koji upravni akt traži da se poništi, prilažući isti. U dopunjenoj tužbi, podnosilac zahteva​​ je naveo da se poništi rešenje NNOCSK-a [Br. A. 02/21/2015] od 19.01.2015. godine, kao i odluka generalnog sekretara Ministarstva kulture, omladine i sporta (u daljem tekstu: MKOS)​​ Br. [2471/2014] od 26.12.2014. godine, navodeći da preostali deo tužbenog zahteva ostaje nepromenjen.​​ 

• Dana 9. juna 2021. godine Osnovni sud je rešenjem [A.br.816/2018] odbacio tužbu​​ podnosioca zahteva​​ kao prevremenu. Osnovni sud je ocenio da je, iz razmatranja izvedenih dokaza da je odluku [A.02/329/2017] NNOCSK-a od 20.04.2018. godine, podnosilac zahteva primio 24.04.2018. godine, a tužbu je u Osnovnom sudu podneo 17.04.2018. godine, iz čega proizilazi da je tužba prevremena. Osnovni sud je odluku zasnovao na članovima 27.1 [Bez naslova] i 34., stav 1., podtsav 1.1 [Bez naslova] Zakona br. 03/L-202 o upravnim sporovima (u daljem tekstu: ZUS).​​ 

• Podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu navodeći povrede proceduralnih odredbi, pogrešno utvrđivanje činjeničnog stanja i pogrešno sprovođenje materijalnog prava, s predlogom da se odluka prvostepenog suda na koju se žali poništi i da se tužbeni zahtev podnosioca zahteva u potpunosti prihvati kao osnovan.​​ 

• Dana 16. septembra 2022. godine Apelacioni sud je rešenjem [AA.br.605/2021] odbacio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva, a potvrdio je rešenje Osnovnog suda [A.br.816/2018] od 9. juna 2021. godine. Apelacioni sud je istakao da je osporena odluka prvostepenog suda jasna i razumljiva, kao i da sadrži dovoljno obrazloženja o odlučujućim činjenicama, koje prihvata i ovaj sud.​​ 

• Podnosilac zahteva je podneo zahtev za vanredno razmatranje sudske odluke u Vrhovnom sudu, navodeći povrede proceduralnih odredbi i materijalnog prava. Podnosilac zahteva je predložio da se odluke sudova nižih instanci ponište i da se njegov tužbeni zahtev prihvati.​​ 

• Dana 3. novembra 2022. godine Vrhovni sud je presudom​​ [ARJ-UVZP.br.112/2022] odbio kao neosnovan zahtev podnosioca zahteva za vanredno razmatranje sudske odluke, koji je podnet protiv rešenja Apelacionog suda [AA.br.605/2021] od 16. septembra 2022. godine. Vrhovni sud je obrazložio: (i) pravni stav Apelacionog suda u potpunosti prihvata i Vrhovni sud, budući da osporeno rešenje nije obuhvaćeno​​ povredama na koje se podnosilac zahteva poziva (ii) članom 34., stavom 1., tačkom 1 ZUS-a propisano je da sud odbacuje tužbu odlukom ukoliko konstatuje da je tužba podneta nakon isteka roka ili je prevremena; (iii) iz spisa predmeta proizilazi da je tužena NNOCSK​​ pobijanu odluku [A.02/329/2017] donela 20.04.2018. godine, dok je podnosilac zahteva tužbu u Osnovno sudu podneo 17.04.2018. godine; (iv) imajući u vidu gore navedenu razradu, Vrhovni sud smatra da su sudovi nižih instanci pravično​​ postupili​​ i propisano zakonom, kada su tužbu podnosioca zahteva odbacili kao prevremenu.​​ 

Navodi podnosioca zahteva

• Podnosilac zahteva navodi povrede članova 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 54. [Sudska zaštita prava] i 55. [Ograničenje prava i osnovnih sloboda] Ustava, u vezi sa članom 6. (Pravo na​​ pravično suđenje) i članom 1., Protokola br. 1 (Zaštita imovine) EKLJP-a.​​ 

• Podnosilac zahteva, u vezi sa navodom o povredi ovih članova ističe: (i) neadekvatno obrazloženje sudske odluke; (ii) negiranje pristupa sudu; (iii) povredu prava na efikasno sredstvo i sudsku zaštitu prava; (iv) diskriminaciju​​ pri zapošljavanju i (v) povrede prava na imovinu.​​ 

• Podnosilac zahteva navodi da se odluke redovnih sudova, a posebno odluka Vrhovnog suda, karakterizuju odsustvom adekvatnog obrazloženja jer ne sadrže dovoljno obrazloženja u vezi s odlučujućim činjenicama i navodima podnosioca zahteva.​​ 

• Podnosilac zahteva navodi da redovni sudovi nisu detaljno razmotrili​​ njegovu tužbu i žalbe i shodno tome su ugrozili njegovo pravo na pristup sudu, koje pored formalnog aspekta podnošenja žalbe sudu, takođe garantuje i razmatranje žalbe od strane suda.​​ 

• Podnosilac zahteva ističe da članovi 32. i 54. Ustava garantuju efikasna pravna sredstva i sudsku zaštitu osnovnih prava i sloboda zagarantovanih Ustavom. U tom kontekstu, podnosilac zahteva navodi da su članovi 32. i 54. Ustava povređeni na njegovu štetu jer​​ ​​ mu​​ pravosudni sistem​​ nije pružio efikasna pravna sredstva i sudske zaštite u vezi sa odlučujućim činjenicama i navodima tužbe i žalbi podnetih pred redovnim sudstvom.​​ 

• Podnosilac zahteva pokreće navod o članu 55, Ustava u kontekstu iskorišćavanja pravnih sredstava, a ne u vezi sa procesom donošenja odluke u redovnom sudstvu. Dok u kontekstu​​ prava na zaštitu imovine podnosilac zahteva navodi​​ da su​​ član 46. Ustava i član 1., protokola br. 1 EKLJP-a​​ povređeni na njegovu štetu kao posledica otpuštanja sa pozicije direktora Narodne biblioteke Kosova.​​ 

• Podnosilac zahteva navodi da njegovo otpuštanje sa pozicije direktora Narodne biblioteke Kosova predstavlja diskriminaciju na radnom mestu, što je zabranjeno članom 24. Ustava i primenjivim zakonom o sprečavanju diskriminacije u Republici Kosovo.​​ 

• Na samom kraju, podnosilac zahteva od Suda traži: (i) da se zahtev proglasi prihvatljivim; (ii) da konstatuje da su odluke redovnih sudova u suprotnosti sa članovima 31. i 46. Ustava i članom 6. i članom 1. Protokola br. 1 EKLJP-a; i (iii) da se stvar vrati na ponovno odlučivanje Osnovnom sudu u Prištini.​​ 

Relevantne odredbe Zakona i Poslovnika o radu​​ 

Zakon​​ 

Član​​ 47.​​ 

(Individualni zahtevi)

„1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.“

[...]

Član 49.

(Rokovi)

“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teće od dana stupanja na snagu istog.”

Poslovnik o radu

Pravilo 34.​​ 

(Kriterijumi​​ prihvatljivosti)

„(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:

[…]

(c) Ako je zahtev podnet u roku od​​ četiri (4) meseca od dana kada​​ je odluka po poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva; i​​ 

[…].“

Ocena prihvatljivosti zahteva​​ 

• Sud prvo razmatra da li​​ su​​ ispunjeni kriterijumi prihvatljivosti propisani Ustavo i dalje specifikovani Zakonom i Poslovnikom o radu. U tom smislu, u skladu sa stavom 1., člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene] Ustava, Sud odlučuje samo u slučajevima pokrenutim pred sudom na zakonit način i od strane ovlašćene strane. A, u skladu sa stavom 7. istog člana Ustava, pojedinci su ovlašćeni da pokreću navodne povrede njihovih individualnih prava​​ i sloboda zagarantovanih Ustavom, od strane javnih organa, međutim samo nakon što su iskoristili sva pravna sredstva propisana zakonom.​​ 

• Sud se dalje poziva na kriterijume prihvatljivosti, koji su dalje propisani Zakonom. S tim u vezi, u skladu sa stavom 1., člana 47. (Individualni zahtevi),​​ svaka osoba ima pravo da od Suda traži​​ pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ. U skladu sa stavom 2. istog člana osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.

• Što se tiče​​ ispunjena​​ ovih kriterijuma, Sud ističe da je podnosilac zahteva ovlašćena strana koja osporava akt javnog organa, odnosno presudu Vrhovnog suda​​ [ARJ-UZVP.br.112/2022] od 3. novembra 2022. godine Vrhovnog suda, nakon što je iskoristio sva pravna sredstva propisana zakonom.​​ 

• Međutim,​​ Sud​​ takođe ističe da u skladu sa članom 49. (Rokovi) Zakona, zahtev treba da bude podnet u roku od četiri (4) meseca. Rok počinje da teče od dana kada je podnosiocu zahteva predata poslednja sudska odluka. Ovaj zahtev propisan je tačkom (c), stava (1) pravila 34. (Kriterijumi prihvatljivosti) Poslovnika o radu koji propisuje da se​​ zahtev podnosi u roku od u roku četiri (4) meseca od dana kada je odluka po poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva.​​ 

• U okolnostima konkretnog slučaja, Sud podseća da podnosilac zahteva osporava presudu Vrhovnog suda​​ [ARJ-UZVP.br.112/2022] od 3. novembra 2022. godine. Otpremnica​​ koju je Osnovni sud predao Sudu potvrđuje da je podnosilac zahteva primio osporeni akt 15. marta 2023. godine. podnosilac zahteva je predao njegov zahtev Sudu 9. avgusta 2023. godine. Shodno tome, Sud konstatuje da je zahtev podnosioca zahteva predat​​ nakon roka od 4 (četiri) meseca, koji je propisan Zakonom i Poslovnikom o radu i shodno rome je neprihvatljiv za razmatranje.​​ 

• U​​ slučajevima​​ kada podnosilac zahteva ima pravo da​​ se kopija pravosnažne odluke domaćih sudskih organa automatski preda, svrsi i cilju člana 49. Zakona​​ najbolje bi služilo ukoliko bi se rok od četiri meseca računao od dana kada je predata kopija te odluke (vidi, između ostalog, slučaj ESLJP-a​​ Worm​​ protiv​​ Austrije, br. 83/1996/702/894,​​ presuda od 29. avgusta 1997. godine, stav​​ 33).

• Sud​​ podseća​​ da je svrha zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, u skladu sa članom 49. Zakona i pravilom 34 (1) (c) Poslovnika o radu​​ ta​​ da promoviše pravnu​​ sigurnost, obezbeđujući da slučajevi koji pokreću ustavna pitanja razmatraju​​ u razumnom periodu i da ranije odluke ne budu konstantno otvorene za osporavanje (vidi, između ostalih, slučajeve Suda​​ KI48/21,​​ podnosilac zahteva​​ Xhavit R. Sadrija,​​ rešenje o neprihvatljivosti,​​ od 30. juna 2021. godine, stav​​ i 44;​​ i​​ KI45/21,​​ podnosilac zahteva​​ Samedin Bytyqi,​​ rešenje o neprihvatljivosti, od 20. maja 2021. godine, stav 35;​​ vidi, takođe, između ostalog, slučaj ESLJP-a ​​ Mocanu​​ i​​ drugi protiv Rumunije, br. 10865/09,45886/07​​ i​​ 32431/08,​​ presuda od 17. decembra 2014. godine, stav​​ 258).

• Kao​​ zaključak, iz gore izloženih razloga, Sud konstatuje da zahtev nije predat u zakonskom roku propisanim članom 49. Zakona i pravilom 34 (1) (c) Poslovnika o radu, i shodno tome Sud ne može da razmatra meritum slučaja, odnosno da li su osporenom presudom povređena ustavna prava podnosioca zahteva.​​ 

IZ TIH RAZLOGA​​ 

Ustavni sud. U skladu sa članom 113.7 Ustava, članova 20. i 49. Zakona, i u skladu sa pravilom 34 (1) (c) Poslovnika o radu,​​ 30.​​ januara​​ 2024. godine, jednoglasno

ODLUČUJE​​ 

I. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;​​ 

II. DA DOSTAVI​​ ovo rešenje​​ stranama;​​ 

III. DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;​​ 

IV. Ovo rešenje stupa na​​ snagu danom objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5., člana 20. Zakona.​​ 

Sudija izvestilac     Predsednica Ustavnog suda

Remzije Istrefi-Peci    ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ ​​   ​​ Gresa Caka-Nimani