USTAVNI SUD

KI150/21, Podnosilac zahteva: “Elezaj” D.O.O.; Ocena ustavnosti presude [ARJ. br. 29/2021] od 29. aprila 2021. godine Vrhovnog suda

KI150/21, rešenje o neprihvatljivosti od 13. oktobra 2022. godine, objavljeno  15. novembar 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan.

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na pitanje aktivnosti prerade peska i šljunka od strane podnosioca zahteva, u kom slučaju su sprovedena dva sudska postupka. Prvi postupak se odnosio na dozvolu koju je izdao NKRM podnosiocu zahteva na period od 3 godine, pod definisanim uslovima, za obavljanje delatnosti u vezi sa preradom peska i šljunka. U međuvremenu, Vlada Republike Kosovo je odlukom [02/46] zabranila eksploataciju inertnih materijala iz korita, obala i prostora reka na teritoriji Kosova. NKRM je odlukom [165] od 28. decembra 2011. godine suspendovao podnosiocu zahteva licencu i dozvole za obavljanje delatnosti. Nakon žalbe, NKRM ​​je odlukom [br. 075/2013] u drugom stepenu potvrdio rešenje [165] Vlade od 28. decembra 2011. godine. Protiv gore navedenih odluka, podnosilac zahteva je uložio žalbu Osnovnom sudu, tražeći ukidanje odluke [br. 075/2013] NKRM-a. Osnovni sud je presudom [A. br. 621/13] odbio žalbu podnosioca zahteva na osnovu toga što je osporena odluka od opšteg interesa i njeno sprovođenje je u skladu sa odlukom [02/46] od 2. oktobra 2011. godine Vlade Republike Kosovo. Nakon žalbe, Apelacioni sud je presudom [AA. br. 474/17] potvrdio presudu [A. br. 621/13] Osnovnog suda.

Dok se drugi postupak odnosio na zahtev podnosioca za preispitivanje postupka okončanog presudom [AA. br. 474/17] Apelacionog suda, tačnije, Sud je primetio da je podnosilac zahteva u drugom postupku podneo zahtev za preispitivanje postupka i nastavak postupka u slučaju [Abr. 621/13] u Osnovnom sudu jer, prema navodima podnosioca zahteva, u njegovom slučaju postoje nove činjenice/trenutne okolnosti. Osnovni sud je presudom [A. br. 621/13] od 25. avgusta 2020. godine, na osnovu člana 55. Zakona o upravnim sporovima, odbio zahtev podnosioca iz razloga što podnosilac nije učinio verodostojnim navode nikakvim činjenicama zasnovanim na konkretnim dokazima da postoji pravni osnov za preispitivanje postupka. Nakon žalbe, Apelacioni sud je rešenjem [AA. br. 571/20] i Vrhovni sud presudom [ARJ. br. 29/2021] odbio zahtev podnosioca iz razloga što podnosilac nije priložio dokaze na osnovu kojih bi zahtev za preispitivanje sudske odluke bio opravdan, pod uslovima iz stava 1, člana 55. Zakona o upravnim sporovima.

Podnosilac zahteva osporava pred Sudom posebno i samo odluke redovnih sudova koje se odnose na drugi postupak sproveden u vezi sa njegovim slučajem, konkretno na postupak za preispitivanje odluke koja je okončana presudom [AA. br. 474/17] Apelacionog suda. Odnosno, podnosilac zahteva pred Sudom osporava presudu [ARJ.br. 29/2021] od 29. aprila 2021. godine Vrhovnog suda u vezi sa rešenjem [AA. br. 571/20] od 11. februara 2021. godine Apelacionog suda i rešenjem [A. br. 621/13] od 25. avgusta 2020. godine Osnovnog suda.

Podnosilac zahteva osporava ove odluke redovnih sudova na osnovu njihovog odbijanja da uzmu u obzir dokaze koje je on izneo tokom sudskog procesa, odnosno poziv i tužbu Osnovnog suda u Peći – filijala u Klini, prema predmetu [C. br. 433/19], prema kome se dokazuje da su ga tužili S.B. i S.B. za nadoknadu štete u vezi sa neispunjenim ugovorom koji je zaključio sa njima u vreme do licenciranja ovog subjekta od strane NKRM-a, kao nove činjenice/okolnosti za usvajanje zahteva za preispitivanje odluke, odnosno ukidanje presude [A. br. 621/13] od 31. avgusta 2017. godine Osnovnog suda i odluke [br. 075/2013] NKRM-a, što predstavlja povredu njegovih ustavnih prava zagarantovanih članovima 54. i 55. Ustava.

Sud je, uzimajući u obzir navode iznete u okolnostima konkretnog slučaja i iznete činjenice, a takođe zasnivajući se na standarde utvrđene u svojoj sudskoj praksi i u sudskoj praksi ESLJP-a odražene u konkretnom rešenju, došao do zaključka da: (i) presuda [ARJ. br. 29/2021] Vrhovnog suda nije doneta uz povredu i u skladu je sa pravom na sudsku zaštitu prava zagarantovanih članom 54, pravom na delotvorno pravno sredstvo zagarantovano članom 32. Ustava u vezi sa pravom na delotvorni pravni lek zagarantovanog članom 13. EKLJP-a.