USTAVNI SUD

Priština, dana​​ 22. maja 2023. godine

Ref.br.:RK 2189/23

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI​​ 

u​​ 

slučaju br.​​ KI210/22

Podnosilac

Tefik​​ Breznica

Ocena ustavnosti presude

Ac.​​ br. 1464/2021​​ od​​ 29.​​ juna​​ 2022. godine Apelacionog suda Kosovo

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

U sastavu:​​ 

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednice

Safete​​ Gërxhaliu-Krasniqi, sudija

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Rezmije Istrefi-Peci, sudija

Nexhmi Rexhepi, sudija

Enver Peci, sudija​​ 

Podnosilac zahteva

• Zahtev je podneo​​ Tefik​​ Breznica,​​ iz sela​​ Veliki Belaćevac,​​ opština Kosovo Polje​​ (u daljem tekstu:​​ podnosilac zahteva),​​ koga pred Sudom zastupaju​​ Sadije​​ Mjekiqi​​ i​​ Kreshnik Mjekiqi, advokati iz Prištine.

Osporena odluka​​ 

• Podnosilac zahteva osporava ustavnost presude​​ [Ac.​​ br. 1464/2021]​​ od​​ 29.​​ juna​​ 2022. godine​​ Apelacionog suda Kosova​​ (u daljem tekstu:​​ Apelacioni sud), kojom je​​ preinačena​​ presuda​​ [C.​​ br.​​ 4782/19]​​ od​​ 10.​​ novembra​​ 2020. godine Osnovnog suda.

• Podnosilac zahteva je osporenu odluku primio​​ 28.​​ jula​​ 2022. godine.

Predmetna stvar

• Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporene odluke, kojom se navodi da su podnosiocu zahteva povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članom​​ 3.​​ [Jednakost pred zakonom], članom​​ 7. [Vrednosti]​​ i članom​​ 24.​​ [Jednakost pred zakonom]​​ Ustava Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Ustav).

Pravni osnov​​ 

• Zahtev je zasnovan na​​ stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22.​​ (Procesuiranje podnesaka)​​ i 47.​​ (Individualni zahtevi)​​ Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 (Podnošenje podnesaka i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).​​ 

Postupak pred Ustavnim sudom

• Dana​​ 28. decembra​​ 2022. godine,​​ Ustavni sud Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Sud)​​ je primio zahtev podnosioca, koji je podneo preko pošte​​ 23.​​ decembra​​ 2022. godine.

• Dana​​ 30. decembra​​ 2022. godine,​​ predsednica Suda je, odlukom​​ [br. GJR. KI210/22],​​ imenovala sudiju​​ Selvetu​​ Gërxhaliu-Krasniqi​​ za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija:​​ Radomir​​ Laban (predsedavajući),​​ Remzije Istrefi-Peci​​ i​​ Enver Peci​​ (članovi).

• Dana​​ 25.​​ januara​​ 2023. godine,​​ Sud je obavestio zastupnike podnosioca zahteva o registraciji zahteva i na osnovu člana​​ 21.​​ (Zastupanje)​​ i člana​​ 48.​​ (Tačnost podneska)​​ Zakona i pravila​​ 32 (Podnošenje podnesaka i odgovora)​​ Poslovnika tražio od njih da podnesu Sudu punomoćje za zastupanje u postupku pred Sudom.

• Dana​​ 7. februara​​ 2023. godine,​​ zastupnici podnosioca zahteva su podneli Sudu traženo punomoćje.

• Dana​​ 27. aprila​​ ​​ 2023. godine,​​ Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o​​ neprihvatljivosti​​ zahteva.

Pregled činjenica​​ 

• Iz spisa slučaja​​ proizilazi da je podnosilac​​ zahteva bio u radnom odnosu, više od 30 godina, sa Energetskom korporacijom Kosova (u daljem tekstu: EKK) na poziciji „Operater TS”.

• Dana 1. novembra 2018. godine,​​ odlukom [br. 2491/0],​​ EKK je obavestio podnosioca zahteva da mu 24. decembra 2018. godine, zbog navršenih godina za penzionisanje, prestaje radni odnos.

• Dana 22. novembra 2019. godine, podnosilac je podneo zahtev EKK-u za isplatu tri jubilarne​​ plate​​ na osnovu člana 52. Opšteg kolektivnog ugovora Kosova.

• Dana​​ 18. decembra​​ 2019. godine,​​ EKK​​ je odbio, kao neosnovan, zahtev podnosioca.

• Dana 23. decembra 2019. godine, podnosilac zahteva​​ je​​ podneo tužbu Osnovnom sudu u Prištini-Opšte odeljenje (u daljem tekstu: Osnovni sud) za isplatu tri jubilarne plate od strane poslodavca, EKK-a​​ u ovom slučaju.

• Dana 10. novembra 2020. godine, Osnovni sud je, presudom [C. br. 4782/19], usvojio u celosti, kao osnovan,​​ tužbeni zahtev podnosioca, kojim se tuženi EKK obavezuje da mu nadoknadi 1.818,00 evra (hiljadu osamsto osamnaest evra) na ime tri jubilarne plate, zajedno sa kamatom stopom u visini od 8% koja se obračunava od dana podnošenja tužbe (23.12.2019. godine),​​ do​​ konačne​​ isplate, kao​​ i troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 270,00 evra. Osnovni sud je u obrazloženju svoje presude, između ostalog, naglasio da ovo pravo pripada podnosiocu zahteva na osnovu člana 245. Zakona br. 04/L-077 o obligacionim odnosima i Opšteg​​ kolektivnog​​ ugovora​​ Kosova.

• Dana​​ 18. novembra​​ 2020. godine,​​ EKK​​ je uložio žalbu Apelacionom sudu protiv gore navedene presude Osnovnog suda, zbog​​ bitnih povreda odredaba ZPP-a, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne​​ primene materijalnog prava.

• Dana 29. juna 2022. godine, Apelacioni sud je, presudom [Ac.br. 1464/2021], usvojio žalbu tuženog EKK-a i preinačio presudu Osnovnog suda [C. br. 4782/19] od 10. novembra 2020. godine, odlučujući da odbije, kao neosnovan, tužbeni zahtev podnosioca za isplatu tri jubilarne plate od strane tuženog EKK-a. Apelacioni sud je u svojoj presudi smatrao da je prvostepeni sud pravilno ocenio činjenično stanje,​​ ali je „pogrešno primenjeno materijalno pravo​​ u slučaju obaveze tuženog kao u izreci osporene presude [...].​​ Veće ocenjuje da u takvom slučaju zahtev podnosioca ne nalazi podršku u odredbama Opšteg kolektivnog ugovora,​​ zato što je isti stupio na snagu​​ 1.​​ januara​​ 2015. godine i bio na snazi do​​ 31.​​ decembra​​ 2017. godine​​ nakon njegovog ukidanja od strane​​ socijalnog partnera​​ poslodavca​​ Privredne komore,​​ stoga je​​ isti​​ neprimenljiv u slučaju tužioca”.

• Dana​​ 25. oktobra​​ 2022. godine,​​ podnosilac zahteva je podneo predlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti pred Kancelarijom državnog tužioca protiv presude Apelacionog suda​​ [Ac.​​ br. 1464/2021]​​ od​​ 29.​​ juna​​ 2022. godine.

• Dana​​ 12. decembra​​ 2022. godine,​​ Kancelarija državnog tužioca je, obaveštenjem​​ [KMLC​​ br.​​ 111/2022],​​ obavestila podnosioca zahteva da je istekao zakonski rok za donošenje odluke za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu​​ odredaba​​ Zakona o parničnom postupku.

Navodi podnosioca

• Podnosilac zahteva pred Sudom navodi da su mu osporenom odlukom povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članom​​ 3.​​ [Jednakost pred zakonom], članom​​ 7. [Vrednosti]​​ i članom​​ 24.​​ [Jednakost pred zakonom]​​ Ustava.

• Podnosilac zahteva pred Sudom izričito navodi da je Apelacioni sud u konkretnom slučaju odlučio drugačije​​ u odnosu na​​ nekoliko​​ drugih slučajeva​​ iste prirode. S tim u vezi, podnosilac zahteva ističe da je „došlo i do​​ zakonske​​ povrede odredbe člana 2, stav 1.11 Zakona o zaštiti od diskriminacije – Zakon br. 05/L-021​​ i da​​ je povređena ravnopravnost strana pod istim uslovima i okolnostima i​​ sa istim​​ tužbenom​​ zahtevom​​ – jubilarne plate“.​​ Diskriminacija dolazi do izražaja kada sud, i prvostepeni i drugostepeni, u pojedinim slučajevima smatraju​​ da je​​ tužbeni zahtev​​ jubilarnih​​ plata zastareo, a​​ u nekim slučajevima kaže da nema zastarelosti,​​ kao​​ što​​ smo objasnili u​​ gore​​ navedenim primerima“.

• U prilog svojim navodima, podnosilac zahteva je podneo niz odluka Osnovnog suda u Prištini i Apelacionog suda, navodeći da​​ su​​ u istim slučajevima drugačije odlučili.

• Podnosilac zahteva traži od Suda da „pojasni da li postoji rok zastarelosti tužbenog zahteva strane u skladu sa članom 87. Zakona o radu, na osnovu činjenice da je​​ OKUK​​ bio na snazi do 31. decembra 2017. godine,​​ a​​ tužba​​ je​​ konkretnog​​ predmeta​​ za jubilarne plate podneta 23. decembra 2019. godine,​​ a da nisu​​ prošle​​ ni​​ 3 godine”.

Relevantne ustavne i zakonske odredbe

USTAV REPUBLIKE KOSOVO

Član​​ 3​​ 

[Jednakost pred zakonom]

1. Republika Kosovo je multietničko društvo, koje se sastoji od Albanaca i ostalih zajednica, kojom se upravlja na demokratski način, poštujući vladavinu zakona, preko zakonodavnih, izvršnih i pravosudnih institucija.

2. Sprovođenje javne vlasti u Republici Kosovo se zasniva na načelu jednakosti svih građana pred zakonom i poštovanju međunarodno priznatih prava i osnovnih sloboda, kao i zaštiti prava i učešća svih zajednica i njihovih pripadnika.​​ 

Član​​ 7

​​ [Vrednosti]

1. Ustavni red Republike Kosovo se zasniva na načelima slobode, mira, demokratije, jednakosti, poštovanja ljudskih prava i sloboda i vladavine zakona, nediskriminacije, imovinskog prava, zaštite sredine, društvenog prava, pluralizma, podele državne vlasti i tržišne ekonomije.​​ 

2. Republika Kosovo obezbeđuje jednakost polova kao osnovnu vrednost za razvoj demokratskog društva, jednake mogućnosti učešća žena i muškaraca u politički, ekonomski, društveni i kulturni život i sve ostale oblasti društvenog života.

Član​​ 24

[Jednakost pred zakonom]

1. Pred zakonom su svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.​​ 

2. Niko se ne sme diskriminisati na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili nekog drugog uverenja, nacionalnog ili društvenog porekla, veze sa nekom zajednicom, imovine, ekonomskog ili socijalnog stanja, seksualnog opredeljenja, rođenja, ograničene sposobnosti ili nekog drugog ličnog statusa.​​ 

3. Načelo jednakosti pred zakonom ne sprečava sprovođenje i usvajanje privremenih mera, neophodnih za zaštitu i napredak prava pojedinaca i grupa koje nisu jednake. Takve mere se mogu sprovoditi samo do ostvarenja cilja radi kojeg su uspostavljene.

ZAKON br. 03/L-212​​ O RADU

Član​​ 87

[Rok zastarevanja]

Svi zahtevi iz radnog odnosa zastarevaju u okviru roka od tri (3) godine od dana podnošenja zahteva.

ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU

Član​​ 245

245.1 Protiv pravosnažne odluke suda javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od tri (3) meseca. Rok za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti iz stava 1. ovog člana računa se: a) protiv odluke donošene u prvostepenom sudu, protiv koje nije podneta žalba od dana kada protiv ove odluke nije bilo više moguće uložiti žalbu; b) protiv odluke donošene u drugostepenom sudu, protiv koje nije izjavljena revizija od dana kada je dostavljena, ova odluka je stranki kasnije dostavljena.​​ 

245.2 Protiv odluke iz stava 1. ovog člana, donošene u drugostepenom sudu, protiv koje su stranke izjavile reviziju, javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti samo u roku od trideset (30) dana od dana kada je revizija dostavljena stranki, čija revizija je dostavljena ranije.​​ 

245.3 Zahtev za zaštitu zakonitosti ne dozvoljava se protiv odluke da u slučaju revizije ili zahteva za zaštitu zakonitosti odlučio nadležni sud za odlučivanje po ovim pravnim sredstvima”.

Ocena prihvatljivosti zahteva

• Sud prvo​​ ocenjuje​​ da li​​ su​​ ispunjeni​​ uslovi​​ prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani​​ Zakonom​​ i dalje predviđeni Poslovnikom.

• U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane]​​ Ustava,​​ koji​​ propisuju:​​ 

“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit​​ način.

[...]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.

• Sud​​ dalje​​ takođe razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se poziva na članove​​ 47.​​ (Individualni zahtevi), 48.​​ (Tačnost podneska)​​ i 49.​​ (Rokovi)​​ Zakona, koji propisuju:

Član 47

(Individualni zahtevi)

“1.​​ Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.​​ 

2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.

Član 48

(Tačnost podneska)

"Podnosilac​​ podneska​​ je dužan da jasno naglasi to koja prava​​ i​​ slobode sumu​​ povređena​​ i​​ koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.​​ 

Član 49​​ 

(Rokovi)

„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku​​ [...]”.

• Sud se dalje poziva i na pravilo​​ 30 [Računanje vremenskih rokova]​​ i pravilo​​ 39 [Kriterijum o prihvatljivosti]​​ Poslovnika:

Pravilo​​ 30​​ 

[Računanje vremenskih rokova]

 ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ Vremenski rok određen Ustavom, Zakonom ili Poslovnikom će se računati na sledeći način:​​ 

[...]

(3)​​ Kada je rok određen u mesecima, isti ističe na kraj istog kalendarskog dana u mesecu kada se desio taj događaj ili radnja od kada počinje računanje.

(6)​​ Kada se u suprotnom rok završi u subotu, nedelju ili na dan službenog praznika, isti će se produžiti do isteka prvog sledećeg radnog dana.

Pravilo​​ 39​​ 

[Kriterijum o prihvatljivosti]

“(1)​​ Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:​​ 

[...]

(c)​​ ako je zahtev podnet u roku od četiri meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva”.

• Što se tiče ispunjenja ovih uslova, Sud prvo ističe da je podnosilac zahteva ovlašćena strana, koja osporava akt javnog organa, odnosno presudu​​ [Ac. br. 1464/2021] od 29. juna 2022. godine Apelacionog suda, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva propisana zakonom.​​ 

• Da bi utvrdio da li je podnosilac zahteva podneo zahtev u propisanom roku od 4 (četiri) meseca, Sud se poziva na datum prijema poslednje odluke podnosioca zahteva i na datum podnošenja zahteva Ustavnom sudu.

• Na osnovu​​ gore navedenog i​​ na osnovu člana 49. (Rokovi) Zakona, Sud dalje mora oceniti: (i) koja je „konačna odluka“ u smislu člana 113.7 Ustava u vezi sa​​ zakonskim rokom od​​ 4 (četiri) meseca iz člana 49. Zakona, odnosno „odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu“; i (ii)​​ da li​​ je ovaj zahtev podnet u roku od 4 (četiri) meseca propisanog članom 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika.

• S tim u vezi, Sud podseća da rok od 4 (četiri) meseca počinje da teče od​​ „odluke o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu“​​ u procesu iscrpljivanja pravnih sredstava. U tom kontekstu, podnosioci zahteva treba da iscrpe samo delotvorna pravna sredstva, odnosno pravna sredstva čija je prihvatljivost propisana zakonom. Ovo iz razloga što podnosioci zahteva ne mogu da produže stroge rokove definisane Zakonom i Poslovnikom, pokušavajući da ostvare pravna sredstva pred nadležnim organima, koji nemaju zakonsku nadležnost da obezbede zaštitu osnovnih prava i sloboda čiji​​ povredu navode​​ podnosioci zahteva​​ (vidi, između ostalog,​​ slučajeve Suda: KI48/21, podnosilac zahteva:​​ Xhavit R. Sadrija, rešenje o neprihvatljivosti od 30. juna 2021. godine, stav 44; i KI45/21, podnosilac zahteva:​​ Samedin Bytyqi, rešenje o neprihvatljivosti od 20. maja 2021. godine, stav 35; vidi, između ostalog, predmet ESLJP-a:​​ Mocanu i drugi protiv Rumunije, zahtevi​​ br. (10865/09, 45886/07 i 32431/08) od 17. septembra 2014. godine, stav​​ 258).

• Sud primećuje da je u okolnostima konkretnog slučaja, postupak protiv podnosioca zahteva,​​ sproveden​​ pred redovnim sudovima u vezi sa meritumom slučaja,​​ okončan presudom [Ac. br. 1464/2021] od 29. juna 2022. godine Apelacionog suda. Nakon prijema poslednje navedene,​​ podnosilac je​​ koristio pravno sredstvo po zahtevu za zaštitu zakonitosti, koje​​ je, na osnovu obrazloženja obaveštenja državnog tužioca, podneo van zakonskog roka propisanog Zakonom o parničnom postupku.

• Što se tiče zahteva za zaštitu zakonitosti koji je podnet državnom tužiocu, Sud primećuje da se radi o pravnom sredstvu koje nije neposredno dostupno podnosiocu zahteva, već zavisi od “posrednika”, a u konkretnom slučaju, “posrednik” je državni tužilac, i ono se, kao takvo, ne razmatra od strane Suda​​ (vidi, slučaj ESLJP-a:​​ Tanase​​ protiv Moldavije,​​ presuda od​​ 27.​​ aprila​​ 2010. godine,​​ stav​​ 122,​​ i slučaj:​​ KI184/18,​​ podnosilac zahteva:​​ Ilir Gashi,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 26. avgusta​​ 2019. godine,​​ stav​​ 49).

• Sud dalje dodaje da u slučaju podnosioca zahteva, nakon prijema presude​​ [Ac.​​ br. 1464/2021]​​ od​​ 29.​​ juna​​ 2022. godine Apelacionog suda, ništa nije sprečilo​​ podnosioca​​ da se obrati Sudu.​​ 

• Shodno tome, na osnovu člana 49. Zakona i pravila 39 (1)​​ (c) Poslovnika,​​ „odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu“​​ je presuda [Ac. br. 1464/2021] od 29. juna​​ 2022. godine Apelacionog suda, koja je bila konačna. U tom kontekstu, Sud mora dalje da oceni da li je podnosilac zahteva podneo svoj zahtev Sudu u skladu sa članom 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika.

• Iz spisa predmeta, Sud primećuje da je podnosilac zahteva odluku​​ o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu, prema gore navedenoj definiciji Suda,​​ primio​​ 28. jula 2022. godine, dok je zahtev podneo Sudu​​ 23. decembra​​ 2022. godine, što znači da je zahtev podnosioca podnet van zakonskog roka.​​ 

• Sud​​ u tom smislu​​ podseća da​​ je svrha zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, u skladu sa članom 49. Zakona i shodno pravilu 39 (1) (c) Poslovnika, da promoviše pravnu sigurnost, obezbeđujući da se slučajevi koji se odnose na ustavna pitanja razmatraju u razumnom vremenskom roku i da ranije odluke nisu stalno otvorene za osporavanje (vidi, između ostalog, slučajeve Suda:​​ KI128/21,​​ podnosilac zahteva:​​ Shkelzen​​ Mustafa,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 22.​​ septembra​​ 2021. godine,​​ stav​​ 40;​​ i​​ KI64/21,​​ podnosilac zahteva:​​ Ali​​ Gjonbalaj,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 29. jula​​ 2021. godine,​​ stav​​ 38;​​ i vidi takođe, između ostalog, slučaj ESLJP-a:​​ Kevin​​ O’Loughlin​​ i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, zahtev​​ br. 23274/04,​​ odluka od​​ 25. avgusta​​ 2005. godine).​​ 

• U zaključku, na osnovu gore obrazloženih razloga, Sud utvrđuje da zahtev podnosioca nije podnet u zakonskom roku definisanom članom 49. Zakona i pravilom 39 (1) (c) Poslovnika i stoga, Sud ne može​​ da​​ razmotri meritum slučaja, odnosno da li su osporenom presudom povređena osnovna prava i slobode podnosioca zahteva zagarantovana Ustavom.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud Republike Kosovo, u skladu sa članom​​ 113.1​​ i​​ 113.7​​ Ustava,​​ članom​​ 49. Zakona i pravilom​​ 39 (1)​​ (c)​​ Poslovnika,​​ dana​​ 27. aprila 2023. godine​​ ,​​ jednoglasno​​ 

ODLUČUJE

• DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

• DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

• Ovo rešenje stupa na snagu odmah.​​ 

Sudija izvestilac     Predsednica Ustavnog suda

Selvete​​ Gërxhaliu-Krasniqi    Gresa Caka-Nimani