USTAVNI SUD

KI85/23, Podnosilac: Dardan Fisher, ocena ustavnosti presude [AC-I-21-0759-A0001] Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova od 23. marta 2023. godine

KI85/23, rešenje o neprihvatljivosti od 16. jula 2024. godine, objavljeno 20. avgusta 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, rasprava, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan

Okolnosti konkretnog slučaja povezane su sa dva zahteva koja je podnosilac zahteva podneo Organu za likvidaciju Kosovske agencije za privatizaciju, a koji su se odnosili na (i) naknadu neisplaćenih plata za period od oktobra 2003. do juna 2014. godine, kao i na (ii) naknadu šest plata kao rezultat prevremenog prestanka rada. Organ za likvidaciju KAP-a je dvema odlukama odbio zahteve podnosioca zahteva. Kao rezultat toga, podnosilac zahteva je podneo tužbu Posebnoj komori Vrhovnog suda protiv Kosovske agencije za privatizaciju i u istoj tražio da mu se prizna pravo na naknadu šest plata kao rezultat prevremenog prestanka rada. Nakon toga je podneskom tražio takođe da se ukine odluka Organa KAP koja se odnosi na neisplaćene plate za vremenski period od 2004. do 2013. godine. Posebna komora Vrhovnog suda je izdala nalog kojim je tražila od podnosioca zahteva da razjasni svoj zahtev jer je isti protivrečan. Specijalizovano veće Posebne komore Vrhovnog suda je usvojilo zahtev podnosioca zahteva koji se odnosio na isplatu šest plata i ticao se prevremenog prestanka rada, dok je zahtev podnosioca zahteva koji se odnosio na isplatu plata za period od 2004. do 2013. godine, odbacio kao neprihvatljiv, sa obrazloženjem da ta odluka nije bila predmet tužbenog zahteva. Podnosilac zahteva je izjavio žalbu Žalbenom veću Posebne komore Vrhovnog suda, u kojoj je konkretno osporio samo odbacivanje žalbe u odnosu na odluku Organa Kosovske agencije za privatizaciju od 3. aprila 2015. godine, kojom je odbijen zahtev podnosioca zahteva za naknadu neisplaćenih plata. Prema njegovim navodima, ne stoji utvrđenje Posebne komore Vrhovnog suda da je tužba neblagovremena pošto je protiv te odluke podnosilac zahteva podneo tužbu 7. aprila 2015. godine i ta odluka je dostavljena sudu 15. oktobra 2021. godine. Žalbeno veće Posebne komore Vrhovnog suda je nakon toga odbilo žalbu podnosioca zahteva kao neosnovanu.

Sud podseća da podnosilac zahteva tvrdi da su osporenom presudom povređena njegova prava zaštićena članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]. Suština navoda podnosioca zahteva odnosila se na neodržavanje rasprave, kako je zagarantovano članom 31. Ustava. S tim u vezi, podnosilac zahteva tvrdi da u njegovom slučaju nije poštovano načelo neposrednosti i kontradiktornosti i da su obe instance Posebne komore Vrhovnog suda postupile kao da su odlučivale o odbijanju njegovog zahteva iz procesnih razloga, dok je, prema njegovim navodima, stvar bila meritorna.

Nakon što je izložio opšta načela koja je ustanovio Evropski sud za ljudska prava u pogledu prava na raspravu prema članu 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i zatim primenio ista na okolnosti konkretnog slučaja, Sud je utvrdio da navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje koje je zagarantovano članom 31. Ustava, predstavljaju “nepotkrepljene ili neobrazložene navode” i da se moraju odbiti kao očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno stavom (2) pravila 34. Poslovnika.