USTAVNI SUD

KI274/23, Podnosilac: Naser Husaj, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda [Pml.nr.516/2023] od 08.11.2023.

KI274/23, Odluka o neprihvatljivosti od 27. marta 2024. godine, objavljeno 25. aprila 2024. godine

Ključne reči: pojedinačni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, apsolutna zastarelost, nedozvoljeni zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog predmeta odnosi na optužbu protiv podnosioca za izvršenje krivičnog dela zloupotreba poverenja iz člana 269. ZKP. Osnovni sud je podnosioca proglasio krivim za krivično delo iz člana 269. (zloupotreba poverenja) ZKP i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci. Ova kazna zamenjena je novčanom kaznom od 2.000 (dve hiljade) evra. Podnosilac predstavke je podneo pritužbu Apelacionom sudu u kojoj navodi bitne povrede odredaba krivičnog postupka, netačno i nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i u vezi sa visinom krivične sankcije. Apelacioni sud je odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio presudu Osnovnog suda. Podnosilac predstavke je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu. Vrhovni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo podnosilac i utvrdio da nedavanje mogućnosti podnosiocu da se izjasni o žalbi predstavlja povredu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP. Apelacioni sud je – u ponovnom postupku – ponovo odbio žalbu podnosioca kao neosnovanu, potvrdivši pobijanu presudu prvostepenog suda. Apelacioni sud je, u skladu sa relevantnim odredbama krivičnog procesnog zakona, održao sednicu veća i redovno obavestio podnosioca, koji je prisustvovao sednici, u kom slučaju je izneo žalbene zahteve. Podnosilac predstavke je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu, predlažući da isti usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i da u potpunosti ukine odluke nižestepenih sudova na osnovu relevantnih odredbi KPCK, tvrdeći da je optužnica g. protiv njega je „montaža“ i krivični predmet je zastareo. Vrhovni sud je odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podnosilac podneo protiv pravnosnažne odluke prvostepenog suda. Vrhovni sud je naglasio da iz spisa predmeta nema indicija da je optužba u ovom slučaju „izmišljotina“ i da izvedeni dokazi ne dovode u pitanje autentičnost osporenih odluka i da je tužbeni zahtev za apsolutnu zastarelost nije osnovan.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac je u osnovi izneo navode o povredi člana 31. Ustava u odnosu na član 6. EKLJP zbog „pogrešne” ocene redovnih sudova o apsolutnoj zastarelosti krivičnog dela zloupotrebe poverenja sa kojim je on opterećen.

Ocenjujući sve gore navedene tvrdnje podnosioca predstavke, Sud je utvrdio da su Apelacioni i Vrhovni sud: (i) dali sveobuhvatno opravdanje za sva centralna pitanja u predmetu podnosioca predstavke, koja uključuju zahteve zastarelosti krivično delo, sastavljanje presude, prekoračenje optužnice i visina kazne; (ii) Apelacioni sud i Vrhovni sud su dovoljno opravdali apsolutnu krivičnu zastarelost u slučaju podnosioca predstavke; (iii) Apelacioni sud je takođe dovoljno opravdao optužbu protiv podnosioca predstavke za prodaju i kupovinu imovine i falsifikovanje potvrde.

Shodno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenoj Odluci, Sud je zaključio da su tvrdnje podnosioca predstavke „nepotkrepljene ili neosnovane“ i da se moraju odbaciti kao očigledno neosnovane na ustavnim osnovama, kako je navedeno u pravilu 34 (2) Poslovnika o radu.