USTAVNI SUD

Podnosilac je podneo zahtev na osnovu člana 113.7 Ustava, navodeći da su mu prekršena ustavna prava garantovana članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom 32 [Pravo na pravna sredstva], članom 33 [Načelo legaliteta i proporcionalnosti u krivičnim postupcima]; i članom 53 [Tumačenje odredbi ljudskih prava]Ustava.

Sud smatra da podnosilac zahteva nije objasnio kako ni zašto je ova presuda Vrhovnog suda povredila njegova ustavna prava zagarantovana članovima 31, 32, 33 i 53. Samo neslaganje sa ovom presudom u kombinaciji sa nekim nabrojanim ustavnim odredbama nije dovoljna da se pokrene slučaj u Ustavnom sudu o navodnim ustavnim povredama.

Sud je našao da zahtev podnosioca ne ispunjava zahteve prihvatljivosti predviđenim u kombinovanim odredbama člana 113.1 Ustava, člana 48. Zakona i pravila 36.2 (b) i (d) Poslovnika o radu, stoga je kao takav, zahtev očigledno neosnovan i treba da se odbije kao neprihvatljiv. Sud je u ovom slučaju citirao slučaj KI 13/09, Sevdail Avdyli protiv presude Vrhovnog suda A. br. 533/2006 i presudu Vrhovnog suda A. br. 533/2006.