USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva tvrdi da mu je Vrhovni sud, sa presudom Rev. br. 330/2008, od 06.01.2011. god. uskratio pravo na rad, koje su mu inače Opštinski sud u Prizrenu sa Presudom C.br. 112/06, od 08.05.2007 .god.,i Okružni sud, takođe u Prizrenu, sa Presudom AC. br. 296/07, od 02.06.2008. god., priznali.
Podnosilac zahteva takođe navodi da su presudom Vrhovnog suda povređena prava garantovana Ustavom Republike Kosovo kao što su: član 24.1 (Jednakost pred zakonom); član 31.2 (Pravo na pravično i nepristrasno suđenje) ; član 102.3 (Sudovi sude na osnovu Ustava i zakona); član 49 (Pravo na rad i ostvarivanje profesije), kao i da je povređena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, član 7 (Jednakost pred zakonom bez nijedne vrste diskriminacije). Takođe, prema tvrdnji podnosioca zahteva povređena je Evropska konvencija za ljudska prava, član 7, kao i Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (članovi 2.1, 5 i 6).
Ustavni sud smatra da nema dokaza da Vrhovni sud nije “sudio pravično i nepristrasno”dok je odlučivao o gore navedenoj reviziji i ne smatra da su tom odlukom povređena prava garantovana Ustavom.

Na osnovu ovih okolnosti, dakle, Ustavni sud , odbacuje zahtev kao očigledno neosnovan i ne izjašnjava se vezano za eventualno kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima ( član 7) kao ni Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima (član 7), koje su direktno primenjive u pravosudnom sistemu Kosova, a koja su prema g. Mazreku navodno povređene, U ovom slučaju podnosilac tužbe nije “argumentovao na dovoljan način svoje navode” tako da je Veću za razmatranje predložio da u skladu sa pravilom 36, stav 2, tačke c i d, zahtev odbaci kao očigledno neosnovan.